Prezimljavanje fuksije
Uspešno prezimljavanje je presudan korak u višegodišnjem gajenju fuksija, omogućavajući im da prežive hladni period i da sa dolaskom proleća ponovo započnu svoj bujni rast i cvetanje. Većina sorti fuksija koje se gaje na našem podneblju potiče iz suptropskih krajeva i nije otporna na niske temperature i mraz. Zbog toga je neophodno obezbediti im adekvatno sklonište i uslove tokom zime. Pravilna priprema biljke za period mirovanja, izbor odgovarajućeg prostora i minimalna, ali adekvatna nega tokom zime, ključni su faktori koji osiguravaju da će te u svojoj omiljenoj fuksiji uživati i narednih godina. Zanemarivanje ovog važnog dela godišnjeg ciklusa nege često dovodi do propadanja biljke.
Priprema biljke za zimsko mirovanje
Priprema fuksije za prezimljavanje počinje već u kasno leto i ranu jesen. Tada je potrebno postepeno smanjivati prihranjivanje kako bi se usporio rast i omogućilo postojećim izdancima da odrvene i sazru. Nastavak intenzivne prihrane podstakao bi rast mladih, zeljastih izdanaka koji su veoma osetljivi na niske temperature i podložni bolestima. Krajem avgusta prihrana se proređuje, da bi se tokom septembra u potpunosti obustavila. Takođe, postepeno se smanjuje i učestalost zalivanja, dozvoljavajući supstratu da se više prosuši između dva zalivanja.
Pre samog unošenja u zimovalište, koje treba obaviti pre prvih jačih mrazeva (kada noćne temperature padnu blizu 0°C), neophodno je obaviti sanitarnu kontrolu i orezivanje. Biljku detaljno pregledaj sa svih strana, posebno naličje listova, kako bi se uverio da na njoj nema štetočina poput bele leptiraste vaši, crvenog pauka ili lisnih vaši. Ukoliko uočiš bilo kakve štetočine, obavezno tretiraj biljku odgovarajućim insekticidom pre unošenja, kako se zaraza ne bi proširila u zatvorenom prostoru.
Nakon sanitarne kontrole, sledi orezivanje. Oštrim i sterilisanim makazama oreži sve grane za otprilike jednu trećinu do polovinu njihove dužine. Cilj ovog orezivanja je da se smanji veličina biljke kako bi zauzimala manje prostora, kao i da se smanji transpiracija tokom zime. Takođe, ukloni sve preostale listove, cvetove i cvetne pupoljke. Iako ovo može delovati drastično, uklanjanje lišća je veoma korisno jer se time eliminišu potencijalna skrovišta za štetočine i spore gljivica, a biljka se lakše uvodi u stanje potpunog mirovanja.
Poslednji korak pripreme je provera stanja supstrata. Ukoliko je biljka tokom leta imala problema sa bolestima korena ili ako je supstrat previše zbijen i iscrpljen, može se obaviti presađivanje u svež supstrat pre mirovanja. Međutim, u većini slučajeva, dovoljno je samo lagano zaliti biljku nekoliko dana pre unošenja, tako da supstrat bude blago vlažan, ali ne i mokar. Unošenje biljke sa prenatopljenim supstratom u hladan prostor je siguran put ka truljenju korena.
Još članaka na ovu temu
Izbor idealnog prostora za prezimljavanje
Odabir pravog mesta za zimski smeštaj fuksije je od vitalnog značaja za njeno preživljavanje. Idealno zimovalište treba da bude svetlo i prohladno. Optimalna temperatura za prezimljavanje fuksije kreće se u rasponu od 5 do 10 stepeni Celzijusa. Temperature ispod 0°C su pogubne, dok temperature iznad 12-15°C mogu sprečiti biljku da uđe u neophodnu fazu dormancije, što dovodi do njenog iscrpljivanja i slabijeg cvetanja naredne sezone.
Prostorije kao što su negrejane verande, zastakljene terase, svetli podrumi, garaže sa prozorom ili hladni hodnici su odličan izbor. Važno je da prostorija ima izvor prirodne svetlosti, jer fuksija, iako miruje, ipak ima minimalne potrebe za svetlom. Prezimljavanje u potpunom mraku je moguće, ali je rizičnije i može dovesti do propadanja biljke. Ako nemaš svetlu i prohladnu prostoriju, možeš pokušati i sa prezimljavanjem u mračnom podrumu, ali tada biljka mora biti u stanju potpunog mirovanja, bez ijednog lista, a zalivanje svedeno na apsolutni minimum.
Pored temperature i svetlosti, važna je i cirkulacija vazduha. Prostorija treba da bude provetrena kako bi se sprečila pojava plesni i drugih gljivičnih oboljenja, koja se lako razvijaju u ustajalom i vlažnom vazduhu. Povremeno otvaranje prozora na kratko, tokom dana kada spoljna temperatura nije preniska, može biti veoma korisno. Izbegavaj smeštanje biljaka preblizu jedna drugoj kako bi vazduh mogao slobodno da struji.
Ukoliko nemaš adekvatan prostor, neke otpornije, baštenske sorte fuksije (kao što je Fuchsia magellanica) mogu prezimiti i napolju uz adekvatnu zaštitu, posebno u krajevima sa blažim zimama. U kasnu jesen, nakon prvih slabijih mrazeva koji će uništiti nadzemni deo, biljku treba drastično orezati skoro do zemlje. Zatim, osnovu biljke treba zagrnuti debelim slojem malča, kao što je suvo lišće, slama, kompost ili agrotekstil. Ovaj zaštitni sloj, debljine 15-20 cm, štitiće koren od izmrzavanja.
Još članaka na ovu temu
Nega tokom zimskog perioda
Nega fuksije tokom zime je minimalna, ali ne sme biti u potpunosti zanemarena. Najvažniji aspekt je zalivanje, koje se mora svesti na najmanju moguću meru. Cilj je samo održati supstrat blago vlažnim kako se koren ne bi u potpunosti osušio i propao. Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok propadanja fuksija. U hladnim i vlažnim uslovima, koren je neaktivan i veoma podložan truljenju.
Učestalost zalivanja zavisi od temperature i vlažnosti u prostoriji, kao i od veličine saksije. U proseku, dovoljno je zaliti biljku jednom u tri do četiri nedelje, a ponekad čak i ređe. Pre svakog zalivanja, obavezno proveri vlažnost supstrata. Zalivaj samo kada je zemlja skoro potpuno suva. Koristi veoma malu količinu vode, tek toliko da se supstrat blago navlaži. Tokom zimskog mirovanja, biljka se nipošto ne sme prihranjivati.
Povremeno je potrebno proveravati opšte stanje biljke. Proveri da li se na grančicama pojavila plesan ili neki drugi znaci bolesti. Takođe, proveri da se nisu aktivirale neke štetočine. Iako je to ređe u hladnim uslovima, nije nemoguće. Ukoliko primetiš bilo kakav problem, reaguj odmah uklanjanjem zaraženih delova ili primenom odgovarajućeg sredstva, ali pazi da to sredstvo bude pogodno za primenu u zatvorenom prostoru.
Ako primetiš da su neke grančice počele da se suše, nemoj paničiti. To je normalna pojava tokom mirovanja. Te suve delove možeš ukloniti odmah ili ih ostaviti do prolećnog orezivanja. Važno je ne pokušavati da „probudiš“ biljku pre vremena povećanjem temperature ili zalivanja. Period mirovanja je prirodan i neophodan deo njenog životnog ciklusa koji joj omogućava da sakupi snagu za narednu sezonu.
Buđenje iz zimskog sna u proleće
Proces buđenja fuksije iz zimskog sna obično počinje krajem februara ili početkom marta, u zavisnosti od klimatskih uslova. To je vreme kada se biljka postepeno priprema za novu vegetacionu sezonu. Prvi korak je premeštanje biljke na svetlije i nešto toplije mesto, sa temperaturom oko 15-18°C. Ovo će signalizirati biljci da je vreme za početak novog rasta.
Nakon premeštanja, vrši se glavno prolećno orezivanje. Ovo orezivanje je jače od onog jesenjeg. Sve grane se skraćuju na dva do tri zdrava, nabubrela pupoljka. Uklanjaju se sve suve, slabe i oštećene grančice. Ovo drastično orezivanje podstiče rast novih, snažnih izdanaka iz osnove biljke, što će rezultirati gušćom i kompaktnijom formom i obilnijim cvetanjem. Ne plaši se da orežeš jako – fuksija cveta na novim, ovogodišnjim granama.
Nakon orezivanja, idealno je vreme za presađivanje. Biljku pažljivo izvadi iz saksije, otresi stari, iscrpljeni supstrat sa korena i pregledaj korenov sistem. Sve suve, trule ili oštećene korenčiće ukloni oštrim makazama. Presadi biljku u saksiju iste ili za broj veću, koristeći svež, kvalitetan i dobro dreniran supstrat. Nakon presađivanja, biljku dobro zalij.
Posle orezivanja i presađivanja, počni sa postepenim zalivanjem, održavajući supstrat umereno vlažnim. Kada se pojave prvi novi listići, to je siguran znak da je biljka uspešno prezimila i da je započela vegetaciju. Tada možeš početi i sa prihranom, u početku sa polovinom preporučene doze đubriva. Biljku nemoj iznositi napolje sve dok ne prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Pre iznošenja, obavezno je postepeno privikavaj na spoljašnje uslove tokom nedelju dana, iznoseći je prvo na nekoliko sati u senku, a zatim postepeno produžavaj vreme i izloženost suncu.
