Prezimljavanje čileanske araukarije u vrtu i posudi

Čileanska araukarija može podneti hladnoću bolje od mnogih egzotičnih zimzelenih vrsta, ali njena otpornost zavisi od starosti, porekla sadnice, položaja i trajanja mraza. Najosetljiviji su mladi primerci, biljke u posudama i stabla izložena hladnom, suvom vetru. Zimska zaštita treba da ublaži temperaturne oscilacije i gubitak vlage, a ne da biljku potpuno zatvori u nepropustan omotač. Dobro pripremljena araukarija ulazi u proleće sa čvrstim vrhom, očuvanim listovima i zdravim korenovim vratom.

Zimska otpornost i izbor mikroklime

Odrasla i dobro ukorenjena čileanska araukarija može podneti izražen mraz, naročito ako zahlađenje nastupa postepeno. Nagli pad temperature posle toplog perioda opasniji je od stabilne zimske hladnoće. Mladi, nedovoljno sazreli izdanci tada nemaju vremena da razviju punu otpornost. Zbog toga kasna azotna prihrana povećava rizik od zimskih oštećenja.

Mikroklima u vrtu često odlučuje da li će biljka prezimeti bez posledica. Južna strana zida može pružiti toplotu i zaklon, ali tokom sunčanog zimskog dana može podstaći prerano zagrevanje tkiva. Istočna ili jugoistočna pozicija sa zaštitom od severnog vetra često pruža uravnoteženije uslove. Najhladnije udoline i mesta na kojima se skuplja leden vazduh treba izbegavati.

Zimsko sunce može pojačati isparavanje iz zimzelenih listova. Kada je zemlja smrznuta, koren ne može da nadoknadi izgubljenu vodu, pa nastaje fiziološko isušivanje. Posledica su bronzani ili smeđi listovi, najčešće na strani okrenutoj suncu i vetru. Lagana zasena i zavetrina mogu znatno smanjiti ovu vrstu oštećenja.

Sneg ima i zaštitnu i štetnu ulogu. Rastresit sloj na zemlji izoluje koren i ublažava nagle promene temperature. Težak, mokar sneg na krutim granama može ih saviti, rascepiti ili polomiti uz deblo. Naslage se uklanjaju pažljivim podizanjem grana odozdo, bez udaranja i naglog povlačenja.

Zaštita mladih biljaka u zemlji

Korenovu zonu mladog stabla treba pre zime prekriti slojem organskog malča. Materijal se raspoređuje široko, jer se koren ne nalazi samo uz samo deblo. Malč ublažava smrzavanje, čuva vlagu i sprečava izdizanje korenove bale tokom naizmeničnog smrzavanja i odmrzavanja. Neposredno oko stabla ostavlja se slobodan prostor kako kora ne bi ostala stalno vlažna.

Nadzemni deo može se zaštititi svetlom, prozračnom zimskom tkaninom. Materijal se postavlja oko jednostavnog okvira kako ne bi snažno pritiskao oštre listove i mladi vrh. Plastična folija nije pogodna jer zadržava kondenzaciju i izaziva pregrevanje tokom sunčanih dana. Zaštita treba da smanji vetar, ali da omogući strujanje vazduha.

Vršni izdanak može se blago pričvrstiti za stabilan oslonac ako postoji opasnost od savijanja pod snegom. Veza mora biti široka, meka i dovoljno labava da ne useca koru. Tanka žica ili kanap mogu ozbiljno oštetiti provodna tkiva. Oslonac se uklanja kada prestane potreba za njim kako stablo ne bi postalo trajno zavisno od potpore.

Pre jakog zahlađenja zemlja se zaliva ako je jesen bila suva. Zalivanje se obavlja nekoliko dana pre očekivanog mraza, dok tlo još može da upije vodu. Raskvašena podloga nije cilj, jer mokar i neprozračan koren zimi lako propada. Potrebna je ravnomerna, umerena vlažnost koja sprečava isušivanje.

Prezimljavanje biljaka u posudama

Koren u posudi izložen je znatno nižim temperaturama nego koren iste biljke u zemlji. Zid saksije ne pruža dovoljnu izolaciju tokom višednevnog mraza. Posudu zato treba premestiti uz zaštićen zid, u neogrevanu svetlu prostoriju ili u zaklonjen ugao terase. Topla dnevna soba nije pogodna jer visoka temperatura i suv vazduh remete prirodan zimski mir.

Idealno zimovalište je hladno, svetlo i dobro provetreno, sa temperaturom koja ostaje iznad jakog mraza. Biljka i zimi treba svetlost, jer zadržava zelene listove i nastavlja spor metabolizam. Potpuno taman podrum može izazvati slabljenje i gubitak boje. Ako nema odgovarajuće prostorije, posuda se spolja izoluje u više slojeva.

Za izolaciju se mogu koristiti jutano platno, trska, stiroporne ploče ili vazdušasti zaštitni materijali. Posuda se podiže sa hladnog betona ili kamena na drvenu ili izolacionu podlogu. Gornja površina supstrata prekriva se malčem, ali korenov vrat ostaje slobodan. Drenažni otvori ne smeju biti zatvoreni izolacijom.

Zalivanje tokom zime mora biti štedljivo, ali supstrat ne sme potpuno da se osuši. Vlažnost se proverava prstom na nekoliko centimetara dubine. Voda se dodaje tokom blažeg dana i višak mora slobodno da istekne. Prihranjivanje se ne obavlja sve dok biljka ponovo ne započne aktivan prolećni rast.

Prolećno otkrivanje i procena oštećenja

Zimska zaštita ne uklanja se naglo prvog toplog dana. Biljka se postepeno izlaže vetru i suncu tokom perioda stabilnijeg vremena. Ako se pokrivač prerano ukloni, kasni mraz može oštetiti tkivo koje se već zagrejalo. Predugo zadržavanje zaštite, međutim, podstiče kondenzaciju i razvoj gljivičnih problema.

Bronzana boja listova neposredno posle zime ne mora uvek značiti trajno odumiranje. Neki listovi mogu povratiti deo boje kada koren ponovo počne aktivno da usvaja vodu. Potpuno suvo i krto tkivo neće se oporaviti. Sa orezivanjem zato treba sačekati dok ne postane jasno koji delovi zaista ne pokazuju znake života.

Vršni izdanak se posebno pažljivo pregleda. Ako je živ i čvrst, stablo će uglavnom nastaviti pravilan razvoj. Ako je vrh odumro, treba sačekati pojavu novih uspravnih izdanaka pre bilo kakvog oblikovanja. Najbolji novi vrh kasnije se zadržava, dok se konkurentski izdanci postepeno uklanjaju.

Prolećna prihrana ne treba da bude pokušaj brzog popravljanja zimskog oštećenja. Oslabljeni koren prvo mora ponovo uspostaviti normalan rad. Biljci se obezbeđuju umerena vlaga, dobar protok vazduha i zaštita od kasnog mraza. Blago đubrivo koristi se tek kada se pojavi zdrav i stabilan novi prirast.