Orezivanje i podrezivanje lala

Pitanje orezivanja lala često izaziva nedoumice kod baštovana, jer se ovaj termin kod lala ne primenjuje na isti način kao kod drvenastih biljaka ili trajnica. Lale nemaju grane koje treba oblikovati ili skraćivati radi podsticanja grananja. Umesto toga, „orezivanje“ se odnosi na nekoliko ključnih postupaka uklanjanja određenih delova biljke u pravo vreme, sa ciljem da se energija usmeri tamo gde je najpotrebnija – u lukovicu. Pravilno upravljanje nadzemnim delovima biljke nakon cvetanja je od suštinskog značaja za njeno zdravlje, regeneraciju i sposobnost da obilno cveta i naredne godine. Nepravilno ili prerano uklanjanje delova biljke jedna je od najčešćih grešaka koja dovodi do slabljenja i propadanja zasada lala.

Osnovni i najvažniji postupak koji se može nazvati „orezivanjem“ lala jeste uklanjanje precvetalih cvetova, poznato kao dekaptacija. Ovaj postupak se radi odmah nakon što cvetovi uvenu i latice počnu da opadaju. Cilj je sprečiti biljku da formira seme, jer je proces stvaranja semena energetski veoma zahtevan i iscrpljuje lukovicu. Odsecanjem cveta, sva energija koju bi biljka uložila u proizvodnju semena preusmerava se nazad u lukovicu, gde se skladišti za formiranje cveta sledeće sezone. Ovo je verovatno najznačajniji korak koji možeš preduzeti da osiguraš ponovno cvetanje.

Postupak je jednostavan: oštrim makazama, sekačem ili čak prstima, odseci ili otkrni cvetnu glavu zajedno sa kratkim delom stabljike na kojoj se nalazi, neposredno iznad najgornjih listova. Važno je ukloniti samo cvet i eventualno semenu kapsulu koja počinje da se formira. Celu stabljiku i sve listove treba ostaviti netaknute, jer su oni ključni za dalji život biljke. Stabljika i listovi nastavljaju da vrše fotosintezu, proizvodeći hranu koja se transportuje i skladišti u lukovici.

Ovaj posao treba obavljati redovno, kako koji cvet precveta. Pored biološke koristi za biljku, uklanjanje uvelih cvetova ima i estetsku funkciju, jer bašta izgleda urednije i lepše. Precvetali cvetovi mogu postati i mesto za razvoj gljivičnih oboljenja, poput sive plesni, posebno tokom vlažnog vremena, pa njihovo uklanjanje doprinosi i opštem zdravlju biljaka. Zapamti, ovaj jednostavan korak je investicija u lepotu tvoje bašte za naredno proleće.

Pravilno vreme za uklanjanje lišća

Nakon uklanjanja precvetalog cveta, najvažnije je pustiti da lišće i stabljika nastave svoj životni ciklus neometano. Listovi su „fabrike hrane“ za lukovicu. Kroz proces fotosinteze, oni koriste sunčevu energiju da pretvore ugljen-dioksid i vodu u šećere, koji se zatim skladište u lukovici. Ovaj proces traje otprilike šest do osam nedelja nakon cvetanja. Za to vreme, lukovica se obnavlja, raste i priprema za period mirovanja, formirajući u sebi začetak cveta za sledeću godinu.

Najveća greška koju baštovani prave je prerano sečenje ili uklanjanje zelenih listova, obično iz estetskih razloga jer počinju da izgledaju neuredno. Ovo drastično slabi lukovicu, jer joj se prekida dotok hrane. Lukovica koja nije uspela da skladišti dovoljno energije neće imati snage da cveta sledećeg proleća, ili će dati veoma slab cvet. Zbog toga je apsolutno neophodno odupreti se iskušenju da se lišće odseče dok je još zeleno.

Pravo vreme za uklanjanje lišća je tek kada ono potpuno požuti, posmeđi i osuši se samo od sebe. To je prirodan znak da je proces fotosinteze završen, da je sva energija prebačena u lukovicu i da je biljka ušla u fazu mirovanja. U tom trenutku, lišće se može lako povući i ukloniti rukom bez otpora, ili odseći u nivou zemlje. Do tada, iako možda ne izgledaju lepo, listovi obavljaju svoju vitalnu funkciju.

Da bi se prikrio neugledan izgled venućeg lišća lala, možeš primeniti nekoliko strategija. Jedna je da se lale sade između drugih trajnica koje će svojim rastom i lišćem kasnije tokom sezone prekriti venuće listove lala. Biljke poput hosta, geranijuma (zdravca) ili ukrasnih trava su odličan izbor. Druga opcija je da se sade u pozadini leje, tako da druge, niže biljke ispred njih sakriju pogled na lišće koje se suši.

Orezivanje u slučaju bolesti

Ponekad je orezivanje neophodno kao sanitarna mera, u cilju sprečavanja širenja bolesti. Ako primetiš na listovima ili stabljikama znake gljivične infekcije, kao što su pege, trulež ili plesniva prevlaka (što je karakteristično za sivu plesan, Botrytis tulipae), važno je reagovati brzo. U tom slučaju, treba odmah odseći i ukloniti sve zaražene delove biljke. Koristi oštre i čiste makaze ili nož.

Prilikom uklanjanja bolesnih delova, trudi se da rez napraviš na zdravom tkivu, malo ispod zaraženog područja, kako bi bio siguran da si uklonio sav patogen. Nakon svakog reza, obavezno dezinfikuj alat alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom. Ovo je ključno kako ne bi preneo bolest sa zaraženog na zdrave delove biljke ili na druge biljke u bašti. Nikada ne stavljaj zaraženi biljni materijal u kompost, jer spore gljivica mogu preživeti i proširiti se. Umesto toga, spali ga ili baci u smeće.

Ako je cela biljka teško zaražena, sa simptomima koji su se proširili na većinu listova i stabljiku, najbolje je ukloniti celu biljku, uključujući i lukovicu. Iako ovo može izgledati drastično, to je najsigurniji način da se spreči širenje bolesti na ostatak zasada. Prevencija je uvek najbolji lek, pa se postaraj da obezbediš dobre uslove za rast – dobru cirkulaciju vazduha, izbegavanje previše guste sadnje i zalivanje u predelu korena, a ne po lišću.

Orezivanje radi kontrole bolesti je jedini izuzetak od pravila da se zeleni listovi ne seku. Zdravlje celokupnog zasada je prioritet. Redovnim pregledom biljaka možeš na vreme uočiti prve simptome i intervenisati pre nego što se problem otme kontroli. Brza i odlučna akcija u ovakvim situacijama može sačuvati tvoje lale od ozbiljnije štete.