Zaštita zdravlja stabla azijske japanske jabuke zahteva budnost svakog voćara kako bi se pravovremeno prepoznali prvi simptomi napada patogena. Iako je ova kultura poznata po tome što je manje podložna bolestima u poređenju sa autohtonim voćnim vrstama, to ne znači da je potpuno imuna. Savremene klimatske promene donose nove izazove, pa se pojavljuju i problemi koji ranije nisu bili karakteristični za našu regiju. Prevencija kroz pravilnu agrotehniku ostaje najvažniji alat u borbi za očuvanje vitalnosti i rodnosti vašeg zasada.
Gljivična oboljenja su najčešći problemi sa kojima se susreću uzgajivači, naročito tokom vlažnih i toplih prolećnih dana. Pegavost lista može izazvati prevremeno opadanje lišća, što direktno slabi drvo i smanjuje akumulaciju šećera u plodovima koji ostaju na granama. Pepelnica se ponekad može javiti na mladim izbojcima, prekrivajući ih beličastom prevlakom koja ometa normalan proces fotosinteze i rasta. Redovno proređivanje krošnje omogućava bolju cirkulaciju vazduha, čime se prirodno smanjuju uslovi za razvoj i širenje ovih mikroorganizama.
Bakterijske infekcije, iako ređe, mogu biti veoma destruktivne ukoliko se ne suzbiju u samom začetku njihovog pojavljivanja. Rak kore je jedan od najozbiljnijih problema koji može dovesti do potpunog sušenja pojedinih grana ili čak celog stabla u ekstremnim slučajevima. Zaražene delove drveta treba odmah ukloniti oštrim alatom i dezinfikovati rane pastama na bazi bakra kako bi se sprečilo dalje širenje. Higijena alata tokom orezivanja je ključna, jer se bakterije lako prenose sa bolesnih na zdrava stabla putem neopranih makaza.
Među štetočinama koje najčešće posećuju ove plodove izdvajaju se razne vrste biljnih vaši koje napadaju mlade i nežne listove. One crpe sokove iz biljke, izazivajući kovrdžanje lišća i lučenje medne rose koja pogoduje razvoju gljiva čađavica. Štitaste vaši se mogu naseliti na kori stabla i grana, gde formiraju kolonije koje je ponekad teško primetiti bez pažljivog pregleda. Biološki neprijatelji poput bubamara mogu pomoći u kontroli populacije vaši, ali u slučaju jačeg napada neophodna je primena selektivnih insekticida.
Mediteranska voćna muva postaje sve veći problem u toplijim krajevima jer njene larve uništavaju unutrašnjost ploda pre same berbe. Praćenje leta ove štetočine pomoću feromonskih klopki omogućava voćarima da precizno odrede vreme za intervenciju i zaštite rod. Ptice takođe mogu predstavljati problem u fazi kada plodovi počnu da dobijaju boju, pa je postavljanje zaštitnih mreža često neophodno. Integrisana zaštita bilja, koja kombinuje mehaničke, biološke i hemijske mere, pruža najbolje rezultate uz minimalan uticaj na životnu sredinu.
Još članaka na ovu temu
Završni deo godišnjeg ciklusa zaštite obuhvata jesenje prskanje preparatima na bazi bakra nakon što opadne većina lišća sa stabla. Ovaj tretman ima ulogu u dezinfekciji stabla i smanjenju infektivnog potencijala za narednu godinu, uništavajući spore gljiva koje prezimljavaju u pukotinama kore. Važno je sakupiti svo opalo lišće i ukloniti ga iz voćnjaka jer se u njemu često kriju legla štetočina i izvori bolesti. Dosledna primena ovih higijenskih mera značajno smanjuje potrebu za agresivnim hemijskim tretmanima tokom trajanja same vegetacione sezone.
