Bolesti fuksije

Iako je fuksija uz pravilnu negu relativno otporna biljka, ona ipak nije imuna na napade različitih bolesti i štetočina. Ovi problemi se najčešće javljaju kada su uslovi gajenja suboptimalni, odnosno kada je biljka pod stresom usled prekomernog zalivanja, loše cirkulacije vazduha, neodgovarajuće temperature ili nedostatka hranljivih materija. Rano prepoznavanje simptoma i brza reakcija su ključni za uspešno suzbijanje problema i očuvanje zdravlja biljke. Redovan pregled, posebno naličja listova gde se štetočine često kriju, najbolja je preventivna mera. Poznavanje najčešćih bolesti i štetočina koje napadaju fuksiju, kao i načina za njihovu kontrolu, neophodno je za svakog ozbiljnog uzgajivača.

Najčešće gljivične bolesti

Gljivična oboljenja predstavljaju najveću pretnju za fuksije, a najčešće se razvijaju u uslovima visoke vlažnosti i slabe provetrenosti. Siva plesan, uzrokovana gljivicom Botrytis cinerea, jedna je od najrasprostranjenijih bolesti. Simptomi se manifestuju kao vodenaste pege na listovima, cvetovima i stabljikama, koje se brzo prekrivaju gustom, sivom, paučinastom prevlakom. Ova bolest se posebno brzo širi u prohladnim i vlažnim uslovima. Prevencija je ključna: obezbedi dobru cirkulaciju vazduha između biljaka, izbegavaj zalivanje preko listova i cvetova i redovno uklanjaj sve precvetale i oštećene delove. U slučaju pojave, zaražene delove odmah odseci i uništi, a biljku tretiraj odgovarajućim botriticidom.

Rđa fuksije je još jedno često gljivično oboljenje. Prepoznaje se po karakterističnim narandžasto-smeđim koncentričnim krugovima ili pustulama koje se javljaju na naličju listova. Na licu lista, na odgovarajućim mestima, mogu se videti žućkaste pege. Jako zaraženi listovi prevremeno žute i opadaju, što dovodi do slabljenja biljke i smanjenog cvetanja. Spore rđe se lako prenose vetrom i vodom. Prevencija uključuje izbegavanje kvašenja lišća i obezbeđivanje dovoljnog razmaka između biljaka. Zaražene listove treba odmah ukloniti i spaliti. U slučaju jačeg napada, neophodna je primena sistemskih fungicida.

Trulež korena i stabljike, uzrokovana različitim gljivicama iz rodova Phytophthora, Pythium ili Rhizoctonia, predstavlja najopasniju bolest koja često dovodi do propadanja cele biljke. Glavni uzrok pojave ove bolesti je prekomerno zalivanje i loša drenaža supstrata. Simptomi iznad zemlje su venjenje, žutilo i opadanje listova, iako je zemlja vlažna. Pregledom korena uočava se da je postao mekan, taman i kašast. Kada se simptomi pojave, obično je kasno za spasavanje biljke. Prevencija je jedini efikasan metod borbe: koristi sterilan, dobro dreniran supstrat, izbegavaj prekomerno zalivanje i nikada ne dozvoli da saksija stoji u vodi.

Pepelnica, iako ređa na fuksijama nego na drugim biljkama, takođe se može pojaviti, posebno u uslovima toplog i suvog vremena sa visokom vlažnošću vazduha tokom noći. Prepoznaje se po beloj, praškastoj prevlaci na listovima i mladim izdancima. Iako obično ne ubija biljku, slabi je i narušava njen estetski izgled. U slučaju pojave, može se tretirati fungicidima na bazi sumpora ili drugim specifičnim preparatima. Održavanje dobre cirkulacije vazduha je i ovde važna preventivna mera.

Štetočine koje sisaju sokove

Grupa štetočina koje se hrane sisanjem biljnih sokova nanosi veliku štetu fuksijama, ne samo direktnim iscrpljivanjem biljke, već i prenošenjem virusa. Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum) je jedna od najupornijih i najdosadnijih štetočina. Odrasli insekti i njihove larve nalaze se na naličju listova, gde sišu sokove i izlučuju lepljivu supstancu poznatu kao „medna rosa“, na koju se kasnije naseljava crna gljiva čađavica. Pri najmanjem dodiru biljke, rojevi sitnih belih leptirića poleću. Suzbijanje je teško jer su otporni na mnoge insekticide; preporučuje se kombinacija žutih lepljivih ploča za hvatanje odraslih jedinki i primena insekticida koji deluju i na larve.

Lisne vaši (Aphididae) su takođe česti gosti na fuksijama. Obično napadaju najmlađe i najnežnije delove biljke – vrhove izdanaka, cvetne pupoljke i mlade listove. Formiraju guste kolonije i, sisajući sokove, izazivaju kovrdžanje, deformaciju i žućenje listova. Kao i bela leptirasta vaš, i one luče mednu rosu. U slučaju manjeg napada, mogu se ukloniti mlazom vode ili brisanjem vlažnom krpom. Efikasni su i prirodni preparati na bazi koprive ili sapunice. Kod jačih napada, neophodna je primena sistemskih insekticida (aficida).

Crveni pauk (Tetranychus urticae) je sićušna grinja, jedva vidljiva golim okom, koja predstavlja veliku opasnost, posebno u uslovima suvog i toplog vazduha, kakvi vladaju u zatvorenim prostorima tokom zime. Hrani se na naličju listova, bušeći ćelije i sisajući njihov sadržaj. To dovodi do pojave sitnih, brojnih žućkastih ili srebrnastih tačkica na licu lista. U kasnijoj fazi, između listova i grančica se može primetiti fina paučina. Listovi se suše i opadaju. Prevencija uključuje redovno orošavanje biljaka, jer crveni pauk ne podnosi vlagu. U slučaju napada, koriste se akaricidi.

Tripsi (Thysanoptera) su još jedna vrsta sitnih insekata koji nanose štetu fuksijama. Oni takođe sišu biljne sokove, ostavljajući za sobom karakteristične srebrnaste pege i crne tačkice (njihov izmet) na listovima i cvetovima. Mogu izazvati i deformaciju cvetova i pupoljaka. Njihovo prisustvo se može detektovati postavljanjem plavih lepljivih ploča. Suzbijanje se vrši primenom odgovarajućih insekticida, pri čemu je često potrebno ponoviti tretman nekoliko puta.

Ostale štetočine i problemi

Pored insekata koji sisaju sokove, fuksije mogu napasti i neke druge štetočine. Puževi, kako oni sa kućicom, tako i golaći, mogu predstavljati problem, posebno kod biljaka koje se gaje u bašti ili na terasama u prizemlju. Oni se hrane noću, praveći nepravilne rupe na listovima i cvetovima, a za sobom ostavljaju sjajan trag sluzi. Suzbijanje se može vršiti ručnim sakupljanjem, postavljanjem pivskih zamki ili korišćenjem komercijalnih mamaca (limacida).

Gusenice različitih vrsta leptira takođe mogu naneti štetu hraneći se listovima fuksije. Njihovo prisustvo je obično lako uočiti po izgriženim listovima i prisustvu izmeta. U slučaju manjeg napada, gusenice se mogu jednostavno ručno pokupiti i ukloniti sa biljke. Za veće napade mogu se koristiti biološki insekticidi na bazi Bacillus thuringiensis, koji su efikasni protiv gusenica, a bezopasni za ljude i druge životinje.

Fiziološki poremećaji, iako nisu uzrokovani patogenima ili štetočinama, takođe mogu dovesti do problema. Odbacivanje cvetnih pupoljaka je čest problem koji može biti izazvan različitim faktorima stresa. To uključuje nagle promene temperature, premeštanje biljke, nedostatak svetlosti, prekomerno ili nedovoljno zalivanje, kao i suv vazduh. Da bi se ovo sprečilo, važno je obezbediti biljci stabilne i optimalne uslove, bez naglih promena.

Edem je još jedan fiziološki poremećaj koji se javlja kada koren upija vodu brže nego što je lišće može transpirisati. To dovodi do pucanja ćelija, obično na naličju listova, i formiranja malih, plutastih izraštaja ili plikova. Ovaj problem je najčešći u uslovima visoke vlažnosti supstrata i visoke vlažnosti vazduha, posebno tokom prohladnih dana. Rešenje je smanjenje zalivanja i poboljšanje cirkulacije vazduha.

Preventivne mere i organska zaštita

Najbolji način borbe protiv bolesti i štetočina je prevencija. Zdrava, snažna i dobro negovana biljka je mnogo otpornija na napade. Osnova prevencije je obezbeđivanje optimalnih uslova gajenja: adekvatna svetlost, kvalitetan i dobro dreniran supstrat, pravilno zalivanje i uravnotežena prihrana. Redovan pregled biljaka, barem jednom nedeljno, omogućava da se problem uoči u ranoj fazi, kada ga je mnogo lakše rešiti.

Korišćenje sterilisanog supstrata i čistih saksija prilikom sadnje i presađivanja smanjuje rizik od unošenja patogena iz zemljišta. Prilikom kupovine novih biljaka, obavezno ih detaljno pregledaj i drži ih u „karantinu“ nekoliko nedelja, odvojeno od ostalih biljaka, kako bi bio siguran da nisu zaražene. Održavanje dobre higijene, što uključuje uklanjanje opalog lišća, precvetalih cvetova i korova oko biljaka, takođe smanjuje mogućnost razvoja bolesti i skrivanja štetočina.

Postoji niz organskih metoda za zaštitu fuksija. Sadnja biljaka koje odbijaju štetočine, kao što su kadifica, lavanda ili beli luk, u blizini fuksija može pomoći. Privlačenje korisnih insekata, poput bubamara i zlatooka, koje se hrane lisnim vašima, takođe je efikasna strategija. To se može postići sadnjom biljaka poput mirođije ili hajdučke trave.

Za suzbijanje štetočina mogu se koristiti i domaći, prirodni preparati. Rastvor od vode i nekoliko kapi tečnog sapuna je efikasan protiv lisnih vaši i drugih mekotelnih insekata. Ulje nima je prirodni insekticid i fungicid širokog spektra delovanja. Preparati na bazi koprive, belog luka ili ljute paprike takođe mogu biti efikasni u odbijanju i suzbijanju štetočina. Korišćenje ovih metoda je ekološki prihvatljivo i smanjuje potrebu za upotrebom sintetičkih pesticida.

Primena hemijskih sredstava

U situacijama kada je napad bolesti ili štetočina previše jak i kada preventivne i organske mere ne daju rezultate, ponekad je neophodno pribeći upotrebi hemijskih sredstava – pesticida (fungicida, insekticida, akaricida). Njihova primena zahteva oprez i strogo pridržavanje uputstva proizvođača. Uvek koristi zaštitnu opremu, kao što su rukavice i maska, i tretiraj biljke na otvorenom prostoru, nikako u zatvorenoj sobi.

Prilikom izbora pesticida, važno je odabrati onaj koji je registrovan za suzbijanje konkretnog problema na ukrasnim biljkama. Postoje kontaktni i sistemski preparati. Kontaktni deluju samo na one delove biljke koji su direktno isprskani i efikasni su protiv štetočina koje se nalaze na površini. Sistemski preparati ulaze u biljno tkivo i putem sokova se raspoređuju po celoj biljci, pa su efikasniji protiv štetočina koje se kriju ili onih koje sišu sokove.

Tretiranje treba obavljati u večernjim satima ili rano ujutru, kada nema jakog sunca i vetra, i kada pčele i drugi korisni insekti nisu aktivni. Biljku treba temeljno isprskati sa svih strana, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova. Često je potrebno ponoviti tretman nakon 7 do 14 dana, jer pesticidi obično ne deluju na sve razvojne stadijume štetočina (npr. jaja).

Važno je imati na umu da česta upotreba istog pesticida može dovesti do razvoja otpornosti (rezistencije) kod štetočina i patogena. Zbog toga se preporučuje rotacija, odnosno naizmenična primena preparata sa različitim aktivnim materijama. Hemijska sredstva treba koristiti racionalno i odgovorno, kao poslednju meru odbrane, dajući uvek prednost preventivnim i ekološki prihvatljivijim metodama zaštite.