Sadnja i razmnožavanje rabarbare

Uspešno zasnivanje zasada rabarbare počinje pažljivim planiranjem i izborom odgovarajućeg lokaliteta. S obzirom na to da je reč o višegodišnjoj kulturi koja na istom mestu može ostati i do petnaest godina, početne greške mogu imati dugoročne posledice. Biljka zahteva sunčane pozicije, mada u toplijim krajevima dobro podnosi i blagu popodnevnu senku. Temeljna priprema terena pre same sadnje obezbediće biljci sve što joj je potrebno za snažan i zdrav početak.

Prvi korak u pripremi parcele je duboka obrada zemlje kojom se poboljšava njena struktura i vodni režim. Rabarbara ima veoma moćan korenov sistem koji može dostići značajne dubine, pa je rastresitost podloge presudna. Potrebno je ukloniti sve kamenje, ostatke drvenastih biljaka i višegodišnje korove sa parcele. Dodavanje većih količina organske materije u vidu humusa značajno će poboljšati kvalitet tvoje baštenske zemlje.

Idealno vreme za sadnju rabarbare je rano proleće, čim se zemlja može obrađivati, a pre kretanja vegetacije. U područjima sa blažom klimom, jesenja sadnja takođe može biti veoma uspešna jer omogućava korenju da se učvrsti pre zime. Važno je da tlo ne bude suviše hladno ili prevlažno u trenutku sadnje kako bi se izbegao šok kod mladih biljaka. Prilikom planiranja, vodi računa o udaljenosti od drugih kultura jer će se rabarbara vremenom značajno proširiti.

Razmak između biljaka u redu trebao bi biti najmanje osamdeset do sto centimetara kako bi imale dovoljno prostora za razvoj listova. Redovi bi trebali biti razmaknuti bar jedan metar kako bi se omogućilo nesmetano kretanje tokom nege i berbe. Pravilno planiranje prostora sprečava preveliku vlažnost između listova i smanjuje rizik od širenja bolesti. Dobra organizacija zasada olakšava sve kasnije agrotehničke mere i čini tvoj rad efikasnijim.

Podela rizoma kao najefikasniji metod razmnožavanja

Razmnožavanje deljenjem korena, odnosno rizoma, je najčešći i najpouzdaniji način za dobijanje novih biljaka rabarbare. Ovim postupkom osiguravaš da nove biljke zadrže sve karakteristike matične biljke, što nije uvek slučaj kod semena. Najbolje je koristiti zdrave, produktivne biljke koje su stare između tri i pet godina za ovaj proces. Podela se obično obavlja u rano proleće, upravo u trenutku kada pupoljci počinju blago da bubre.

Ceo koren treba pažljivo iskopati širokim vilama ili ašovom kako bi se izbegla oštećenja na debelim, mesnatim delovima. Nakon što se koren izvadi iz zemlje, nožem ili oštrim ašovom deli se na nekoliko manjih segmenata. Svaki novi deo, odnosno reznica, mora imati bar jedan, a po mogućstvu dva ili tri zdrava pupoljka. Delovi korena koji su truli, šuplji ili deluju bolesno treba odmah odbaciti i uništiti.

Reznice korena ne bi trebale dugo stajati na suncu ili vetru jer se veoma brzo isušuju. Ukoliko ih ne sadiš odmah, drži ih u vlažnoj krpi ili ih privremeno prekrij vlažnom zemljom u senci. Prilikom sadnje, reznica se postavlja tako da pupoljci budu samo nekoliko centimetara ispod površine zemlje. Previše duboka sadnja može dovesti do truljenja pupoljaka, dok previše plitka može prouzrokovati smrzavanje ili isušivanje.

Zemlju oko novozasađenih delova treba čvrsto utisnuti kako bi se eliminisali vazdušni džepovi oko korenja. Odmah nakon sadnje obavezno je obilno zalivanje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i podloge. U prvoj godini, ove nove biljke će formirati svoj koren i ne bi ih trebalo previše opterećivati berbom. Pažljiva nega u ovom kritičnom periodu garantuje dugovečnost i visoke prinose u budućnosti.

Razmnožavanje putem semena i njegove specifičnosti

Iako je moguće gajiti rabarbaru iz semena, ovaj metod zahteva više vremena i nosi određene neizvesnosti u pogledu kvaliteta drški. Seme često daje biljke koje variraju u veličini, boji i kiselosti u odnosu na svoje roditelje. Ipak, gajenje iz semena je ekonomičan način za dobijanje velikog broja biljaka ukoliko planiraš veći zasad. Preporučuje se kupovina semena proverenih sorti od renomiranih proizvođača radi postizanja što ujednačenijih rezultata.

Setva semena se obično obavlja u zatvorenom prostoru, u saksijama ili kontejnerima, oko dva meseca pre poslednjeg mraza. Seme rabarbare je najbolje pre setve potopiti u mlaku vodu na nekoliko sati kako bi se ubrzalo klijanje. Koristi kvalitetan supstrat za rasad koji je lagan i sterilan kako bi izbegao bolesti mladih klijanaca. Održavaj temperaturu oko dvadeset stepeni Celzijusa i obezbedi biljkama dovoljno svetlosti kako se ne bi izdužile.

Mlade biljke su veoma osetljive na direktno sunce i vetar, pa ih je potrebno postepeno kaliti pre iznošenja na stalno mesto. Presađivanje na otvoreno se vrši kada biljke formiraju barem dva do tri prava lista i kada prođe opasnost od mraza. Prilikom presađivanja, nastoj da što manje oštetiš mali, ali osetljivi korenov sistem mlade sadnice. Prve godine biljke iz semena će biti veoma male, pa im je potrebna dodatna zaštita od korova i isušivanja.

Berba kod biljaka gajenih iz semena obično počinje tek u trećoj godini rasta, kada rizom dovoljno ojača. Tokom druge godine možeš primetiti koje biljke daju najlepše i najukusnije drške, pa po potrebi izvršiti selekciju. One koje nisu zadovoljavajućeg kvaliteta možeš zameniti novim sadnicama ili reznicama proverenih sorti. Razmnožavanje semenom je izazovan proces, ali pruža mogućnost otkrivanja novih i zanimljivih varijeteta u tvojoj bašti.

Dubina sadnje i post-sadni tretmani

Pravilna dubina na kojoj se postavlja rizom ili sadnica je od presudne važnosti za opstanak biljke. Ukoliko je koren posađen suviše duboko, pupoljci mogu da ostanu u vlažnoj sredini bez vazduha i da propadnu pre nego što izbiju. Sa druge strane, ako su pupoljci direktno izloženi svetlosti i vazduhu, mogu se isušiti ili stradati od kasnih prolećnih mrazeva. Ciljaj da vrhovi pupoljaka budu pokriveni slojem zemlje od tri do pet centimetara, zavisno od tipa zemljišta.

Nakon što postaviš biljku u rupu, pažljivo rasporedi korenje u svim pravcima kako bi se ravnomerno razvijalo. Punjenje rupe zemljom treba obavljati postepeno, uz lagano protresanje biljke da bi zemlja popunila sve šupljine. Na kraju, površinu oko biljke možeš blago oblikovati u vidu plitkog udubljenja koje će olakšati zadržavanje vode prilikom zalivanja. Ova jednostavna tehnika pomaže da voda stigne direktno do korena umesto da se razliva po površini.

U prvim nedeljama nakon sadnje, redovno proveravaj vlažnost zemljišta jer mlada biljka još uvek nema razvijen sistem za crpljenje vode iz dubljih slojeva. Ukoliko nastupi period suše odmah nakon sadnje, biljka može pretrpeti ozbiljan stres koji će usporiti njen razvoj. Malčiranje oko tek posađenih biljaka tankim slojem komposta ili slame može znatno pomoći u stabilizaciji uslova. Pazi samo da malč ne dodiruje direktno pupoljke kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja ili truljenja.

Uklanjanje svih cvetnih stabala u prvoj i drugoj godini je obavezna mera za sve novozasađene biljke. Time se sva energija usmerava isključivo u izgradnju snažnog rizoma koji je neophodan za decenijsko gajenje. Iako ćeš možda biti u iskušenju da probaš prve drške, strpljenje je ključ uspeha u gajenju rabarbare. Snažna biljka koju formiraš u startu biće ti zahvalna decenijama koje dolaze kroz vrhunski kvalitet svojih plodova.