Orezivanje i skraćivanje patuljastog badema

Orezivanje predstavlja jednu od ključnih agrotehničkih mera u uzgoju patuljastog badema, koja direktno utiče na njegovu lepotu, zdravlje i dugovečnost. Iako ovaj grm može preživeti i bez redovnog orezivanja, vremenom postaje neugledan, pregust i sklon bolestima, a cvetanje mu slabi. Pravilno izvedeno orezivanje nije puko skraćivanje grana; to je promišljen postupak kojim se biljka oblikuje, podmlađuje i usmerava njena energija ka obilnom cvetanju. Mnogi baštovani se plaše da uzmu makaze u ruke, strahujući da će oštetiti biljku. Međutim, razumevanje osnovnih principa, ciljeva i, što je najvažnije, pravog vremena za orezivanje, pretvara ovaj zadatak u kreativan i koristan proces koji osigurava da patuljasti badem svake godine bude zvezda prolećne bašte.

Osnovni cilj orezivanja patuljastog badema je održavanje njegove kompaktne i guste forme. Bez orezivanja, grm teži da se izduži, a donji delovi ogoljevaju, gubeći svoju atraktivnost. Redovnim skraćivanjem grana podstiče se grananje i stvaranje novih izdanaka, što rezultira gušćom i zaobljenijom krošnjom. Pored estetske funkcije, orezivanje ima i važnu sanitarnu ulogu. Uklanjanjem suvih, oštećenih, bolesnih i isprepletanih grana poboljšava se zdravstveno stanje celokupne biljke.

Pravovremenost je ključ uspešnog orezivanja. Patuljasti badem cveta u rano proleće na prošlogodišnjim granama. To znači da se cvetni pupoljci za narednu sezonu formiraju tokom leta i jeseni. Iz tog razloga, orezivanje se nikada ne sme vršiti u kasnu jesen, tokom zime ili u rano proleće pre cvetanja, jer biste time odsekli sve buduće cvetove. Jedino ispravno vreme za orezivanje je neposredno nakon što biljka završi sa cvetanjem, obično krajem maja ili početkom juna. Na taj način, biljci se ostavlja dovoljno vremena da tokom ostatka vegetacije razvije nove grane na kojima će cvetati sledećeg proleća.

Alat koji se koristi mora biti adekvatan. Za tanje grane dovoljne su oštre voćarske makaze, dok je za deblje, starije grane potrebna testera za grane. Veoma je važno da alat bude oštar kako bi rezovi bili čisti i glatki, jer se takve rane brže zatvaraju i manje su podložne infekcijama. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.

Pravo vreme za rezidbu

Određivanje tačnog trenutka za orezivanje patuljastog badema je najvažniji faktor koji odlučuje o uspehu ove operacije. Pošto biljka cveta na granama koje su izrasle prethodne godine, svako orezivanje pre cvetanja direktno smanjuje broj cvetova. Stoga, zlatno pravilo glasi: patuljasti badem se orezuje odmah nakon cvetanja. Ovaj period obično pada krajem proleća, u zavisnosti od klimatskih uslova i godine, najčešće krajem maja ili početkom juna. Tada su cvetovi već precvetali i opali, a biljka se sprema za novi ciklus vegetativnog rasta.

Orezivanjem u ovom periodu postižu se dva cilja. Prvo, uklanjaju se precvetali delovi i grm se dovodi u željeni oblik. Drugo, i važnije, stimuliše se rast novih izdanaka. Upravo na tim novim izdancima, koji će rasti i sazrevati tokom leta i jeseni, formiraće se cvetni pupoljci za naredno proleće. Ako biste sa orezivanjem čekali do kasnog leta ili jeseni, biljka ne bi imala dovoljno vremena da formira nove grane i pripremi se za cvetanje, a mogli biste podstaći i kasni rast koji bi bio osetljiv na zimske mrazeve.

Jedini izuzetak od pravila „rezidba posle cvetanja“ je sanitarno orezivanje. Uklanjanje polomljenih, vidno bolesnih (npr. zaraženih monilijom) ili oštećenih grana može se i treba obaviti u bilo koje doba godine, čim se problem primeti. Čekanje može dovesti do širenja bolesti na ostatak grma. Suve grane, koje su uginule tokom zime, takođe se mogu ukloniti u rano proleće, pre listanja, jer je tada najlakše uočiti šta je suvo, a šta živo.

Za mlade, tek zasađene biljke, prvo orezivanje se može obaviti odmah nakon sadnje kako bi se uspostavila ravnoteža između korenovog sistema i nadzemnog dela. Tada se grane mogu skratiti za otprilike jednu trećinu. Nakon toga, u narednih par godina, orezivanje je minimalno i svodi se uglavnom na blago oblikovanje i uklanjanje slabih ili nepravilno rastućih grana. Intenzivnije orezivanje počinje tek kada se biljka dobro uspostavi i počne obilno da cveta.

Tehnike orezivanja i oblikovanja

Orezivanje patuljastog badema obuhvata nekoliko osnovnih tehnika. Prvi korak je uvek sanitarna rezidba. Pažljivo pregledajte ceo grm i uklonite sve grane koje su suve, slomljene, oštećene ili pokazuju znake bolesti. Rez pravite duboko u zdravom delu grane, idealno oko 0.5 cm iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice. Takođe, uklonite sve grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje ili se ukrštaju sa drugim granama. Time se otvara krošnja, poboljšava cirkulacija vazduha i smanjuje rizik od bolesti.

Nakon sanitarne rezidbe, prelazi se na orezivanje radi oblikovanja i podsticanja cvetanja. Osnovni princip je skraćivanje svih grana koje su cvetale te godine. Svaku takvu granu treba skratiti za otprilike polovinu do dve trećine njene dužine. Ovaj postupak podstiče biljku da iz pazuha listova ispod reza razvije nove, snažne izdanke. Što više novih izdanaka biljka formira, to će više cvetova imati sledeće godine. Ovim se takođe održava kompaktnost i željena veličina grma.

Važno je obratiti pažnju na položaj pupoljka iznad kojeg pravite rez. Uvek režite iznad pupoljka koji je okrenut ka spoljašnjoj strani grma. Iz ovog pupoljka će izrasti nova grančica koja će rasti ka spolja, doprinoseći tako otvorenoj i dobroj formi krošnje. Ako biste rezali iznad pupoljka okrenutog ka unutra, nova grana bi rasla ka centru grma, doprinoseći gustini i smanjenoj ventilaciji. Rez treba da bude blago ukošen, suprotno od pupoljka, kako bi se voda slivala sa njega.

Kod starijih i zapuštenih grmova, koji su postali pregusti i slabo cvetaju, može biti potrebno jače, podmlađujuće orezivanje. Ovaj postupak podrazumeva uklanjanje jedne trećine najstarijih, najdebljih i najmanje produktivnih grana, režući ih skroz do osnove. Ovo otvara prostor i stimuliše rast potpuno novih, mladih izdanaka iz baze biljke. Podmlađivanje je najbolje raditi postepeno, tokom dve do tri godine, kako se biljka ne bi izložila prevelikom stresu odjednom.

Nega nakon orezivanja

Nakon što je orezivanje završeno, biljci je potrebno pružiti adekvatnu negu kako bi se što brže oporavila i započela sa formiranjem novih izdanaka. Odmah nakon rezidbe, preporučuje se prihrana i zalivanje. Prihrana će biljci obezbediti neophodne hranljive materije za intenzivan rast koji sledi. Može se koristiti izbalansirano mineralno đubrivo (NPK) ili dodati sloj komposta oko osnove biljke. Đubrivo će pomoći da novi izdanci budu snažni i zdravi.

Obilno zalivanje nakon orezivanja i prihrane je ključno. Voda pomaže u rastvaranju hranljivih materija iz đubriva i njihovom transportu do korena. Takođe, pomaže biljci da prebrodi stres izazvan orezivanjem. Nastavite sa redovnim zalivanjem tokom narednih nedelja, posebno ako je period sušan, kako biste osigurali da biljka ima dovoljno vlage za formiranje novih grana i listova. Održavanje optimalne vlažnosti zemljišta u ovom periodu je od presudnog značaja.

Takođe je važno pratiti stanje biljke u periodu nakon orezivanja. Proveravajte da li se na mestima rezova javljaju znaci bolesti ili napada štetočina. Iako kod tanjih grana nije neophodno, na većim rezovima (prečnika preko 2 cm) nastalim uklanjanjem debljih grana, preporučuje se nanošenje kalemarskog voska. Vosak zatvara ranu, sprečava isušivanje i prodor patogena, čime se ubrzava proces zarastanja.

Tokom leta, pratite rast novih izdanaka. Ako primetite da neki izdanci rastu prebrzo i remete željeni oblik, možete ih pincirati, odnosno zakinuti im vrhove. Pinciranje će zaustaviti njihov rast u dužinu i podstaći ih da se dodatno razgranaju, što će doprineti još gušćem i kompaktnijem izgledu grma. Pravilna nega nakon orezivanja osigurava da se trud isplati i da će biljka sledećeg proleća biti zdravija, lepša i bogatije okićena cvetovima.

📷  Le.Loup.Gris, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons