Prezimljavanje engleske muškatle

Prezimljavanje engleske muškatle je ključan proces koji omogućava ovoj prelepoj, ali osetljivoj biljci da preživi hladne zimske mesece i da nas sledeće sezone ponovo obraduje svojim raskošnim cvetovima. Za razliku od običnih muškatli, koje su nešto tolerantnije na nepovoljne uslove, engleska muškatla zahteva specifičnu negu i pažljivo odabrano mesto za zimski odmor. Uspeh prezimljavanja direktno zavisi od pravovremene pripreme biljke u jesen, obezbeđivanja adekvatnih uslova tokom zime i pravilnog buđenja u proleće. Mnogi uzgajivači greše ili zbog neznanja ili zbog nedostatka strpljenja, ali uz prave informacije i malo truda, možeš sačuvati svoje omiljene primerke godinama. Ovaj vodič će te provesti kroz sve neophodne korake za uspešno prezimljavanje tvojih engleskih muškatli.

Priprema za prezimljavanje počinje već krajem leta. Od avgusta je potrebno postepeno smanjivati, a do sredine septembra i potpuno prekinuti sa prihranjivanjem biljke. Ovo je važan signal za muškatlu da uspori vegetaciju i počne da se priprema za period mirovanja. Nastavak prihranjivanja bi stimulisao rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi imali vremena da sazru i očvrsnu pre zime, te bi bili podložni izmrzavanju i bolestima. Istovremeno, treba prorediti i zalivanje, dopuštajući da se supstrat između dva zalivanja više prosuši nego tokom leta.

Pre samog unošenja u zatvoren prostor, neophodno je biljku detaljno pregledati i očistiti. Ukloni sve preostale cvetove, cvetne drške, kao i sve suve, požutele ili oštećene listove. Ovo je ključno kako bi se sprečio razvoj sive truleži (botritisa) u zatvorenom prostoru, gde je cirkulacija vazduha slabija. Takođe, ovo je prilika da se biljka detaljno pregleda na prisustvo štetočina kao što su bele leptiraste vaši ili lisne vaši. Ukoliko primetiš bilo kakve insekte, obavezno tretiraj biljku odgovarajućim insekticidom pre unošenja, kako ne bi uneo zarazu u svoj zimski vrt.

Nakon čišćenja, sledi orezivanje. Englesku muškatlu treba orezati prilično drastično, skraćujući sve izdanke na otprilike 10-15 centimetara dužine, ili ostavljajući 2-3 lisna čvora na svakoj grani. Iako deluje radikalno, ovakvo orezivanje ima višestruke prednosti: smanjuje lisnu masu i transpiraciju tokom zime, biljka zauzima manje prostora, a u proleće će se iz preostalih pupoljaka razviti snažni i zdravi izdanci, što će rezultirati gušćom i kompaktnijom biljkom. Za orezivanje uvek koristi oštre i sterilisane makaze.

Poslednji korak pre unošenja je odabir pravog trenutka. Engleske muškatle treba uneti unutra pre prvih jesenjih mrazeva, jer ne podnose temperature ispod nule. Obično je to krajem oktobra ili početkom novembra, u zavisnosti od klimatskih uslova tvog područja. Idealno je da se biljke unesu kada spoljašnje noćne temperature počnu da se spuštaju ispod 5-7 stepeni Celzijusa. Nagla promena uslova može izazvati stres, pa je preporučljivo biljku nekoliko dana pre konačnog unošenja držati u nekom prelaznom, zaštićenom prostoru, poput natkrivene terase.

Odabir idealnog zimskog staništa

Pronalaženje odgovarajućeg prostora za prezimljavanje je najvažniji faktor za uspeh. Idealno mesto za englesku muškatlu mora da ispunjava dva osnovna uslova: da bude svetlo i prohladno. Najbolja temperatura za period mirovanja kreće se u opsegu od 7 do 12 stepeni Celzijusa. Niže temperature mogu oštetiti biljku, dok više temperature mogu prekinuti period mirovanja i naterati biljku na prevremeni, slab i izdužen rast, što će je iscrpeti i negativno se odraziti na cvetanje sledeće sezone.

Svetlost je drugi ključni faktor. Za razliku od nekih biljaka koje mogu prezimiti u potpunom mraku, engleskoj muškatli je potrebna svetlost i tokom zime kako bi održala osnovne životne funkcije. Zbog toga su tamni podrumi ili garaže bez prozora loš izbor. Idealne prostorije su svetli, negrejani hodnici, zastakljene verande, svetlarnici, ili čak sobe u kući koje se slabije greju, a imaju prozor okrenut ka jugu ili istoku. Što više svetlosti biljka dobije, to će lakše preživeti zimu i biće u boljoj kondiciji na proleće.

Pored temperature i svetlosti, važna je i cirkulacija vazduha. Prostorija ne sme biti zagušljiva i previše vlažna, jer to pogoduje razvoju gljivičnih bolesti, pre svega sive truleži. Povremeno provetravanje prostorije, kada spoljna temperatura to dozvoljava, može biti veoma korisno. Prilikom smeštanja biljaka, vodi računa da ne budu previše zbijene jedna uz drugu, kako bi vazduh mogao slobodno da struji između njih. To će pomoći da se eventualna vlaga na biljkama brže osuši.

Važno je izbegavati smeštanje biljaka blizu izvora toplote, kao što su radijatori ili peći, jer suv i topao vazduh može isušiti biljku i privući štetočine poput crvenog pauka. Takođe, treba izbegavati mesta sa promajom. Pre nego što konačno smestiš biljke na njihovo zimsko stanište, još jednom proveri da li je prostor čist i da li su saksije i podmetači oprani, kako bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti i štetočina. Pažljivim odabirom lokacije značajno povećavaš šanse za uspešno prezimljavanje.

Nega tokom zimskog perioda

Nakon što je engleska muškatla smeštena na svoje zimsko stanište, nega tokom narednih nekoliko meseci svodi se na apsolutni minimum. Najveća i najčešća greška koju ljudi prave je prekomerno zalivanje. Tokom perioda mirovanja, kada je metabolizam biljke usporen, a temperature niske, njene potrebe za vodom su drastično smanjene. Previše vode u hladnim uslovima je siguran put do truljenja korena i propadanja cele biljke.

Zalivanje tokom zime treba da bude veoma retko, tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti. U praksi, to obično znači zalivanje jednom u 3-4 nedelje, a ponekad i ređe, u zavisnosti od vlažnosti vazduha i veličine saksije. Pre svakog zalivanja, obavezno proveri stanje supstrata. Zalivaj samo kada je zemlja suva i na dodir, i to malom količinom vode, tek da se supstrat blago navlaži. Obavezno prospi svu vodu koja se eventualno nakupi u podmetaču.

Tokom zime, biljka se ne prihranjuje. S obzirom da je u fazi mirovanja, dodavanje bilo kakvih hranljivih materija je nepotrebno i može biti štetno, jer može poremetiti njen prirodni ciklus. Sa prihranom se počinje tek na proleće, kada biljka počne da pokazuje znake novog rasta. Jedina aktivnost, pored povremenog zalivanja, jeste redovan pregled biljaka, otprilike jednom nedeljno.

Prilikom pregleda, treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Ukloni svaki list koji je u međuvremenu požuteo ili se osušio, kako ne bi postao izvor zaraze. Proveri da li ima znakova pojave bolesti, kao što je siva plesan, ili štetočina koje su se možda aktivirale. Iako je to ređa pojava u hladnim uslovima, nije nemoguće. Ukoliko primetiš problem, reaguj odmah uklanjanjem zaraženih delova ili primenom odgovarajućeg sredstva. Minimalna, ali redovna nega osiguraće da tvoje muškatle dočekaju proleće u dobrom stanju.

Buđenje biljke u proleće

Kada dani postanu duži i temperature počnu da rastu, obično u martu, vreme je da se engleska muškatla polako probudi iz zimskog sna i pripremi za novu sezonu. Prvi korak je postepeno povećanje zalivanja. Kako se povećava količina svetlosti i temperatura, tako rastu i potrebe biljke za vodom. Ipak, treba biti oprezan i ne preterati odmah sa zalivanjem, već postepeno povećavati količinu i učestalost kako biljka počinje da pokazuje prve znake novog rasta – bubrenje pupoljaka i pojavu novih listića.

Nakon prvih nekoliko zalivanja, kada biljka malo živne, vreme je za prolećno orezivanje i presađivanje. Iako je biljka orezana u jesen, sada je prilika da se oblikuje i uklone svi izdanci koji su se tokom zime možda osušili ili izrasli slabi i etiolirani (izduženi i bledi usled nedostatka svetlosti). Skrati grane na nekoliko zdravih pupoljaka kako bi podstakao snažno grananje i kompaktan rast. Ovo je takođe idealno vreme za presađivanje u svež, hranljiv supstrat.

Prilikom presađivanja, izvadi biljku iz saksije, pažljivo otresti staru zemlju sa korena i pregledaj ga. Odseci sve suve, trule ili oštećene delove korena. Posadi biljku u novu saksiju, koja može biti iste veličine ili samo malo veća, koristeći kvalitetan supstrat za cvetnice. Nakon presađivanja, biljku dobro zalij. Sačekaj dve do tri nedelje pre nego što počneš sa prvim prihranjivanjem, kako bi se koren oporavio i počeo da raste u novom supstratu.

Poslednji korak je postepena aklimatizacija na spoljašnje uslove. Kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, počni da iznosiš biljku napolje. Prvih nekoliko dana stavi je na senovito i zaštićeno mesto na par sati, a zatim postepeno, tokom jedne do dve nedelje, produžavaj vreme provedeno napolju i izloženost suncu. Ovaj proces kaljenja je izuzetno važan kako bi se sprečio šok i opekotine na listovima. Nakon uspešne aklimatizacije, tvoja engleska muškatla je spremna za novu, cvetnu sezonu.

 📷Velq1958, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons