Sadnja i razmnožavanje forzicije

Forzicija je jedan od najpopularnijih i najzahvalnijih cvetajućih grmova, koji svojom ranom i obilnom pojavom žutih cvetova unosi radost u svaku baštu nakon duge zime. Uspeh u gajenju ovog prelepog grma u velikoj meri zavisi od pravilno izvedene sadnje i poznavanja jednostavnih tehnika razmnožavanja. Pravilan odabir lokacije, priprema zemljišta i sama tehnika sadnje predstavljaju temelje za zdrav i bujan rast biljke u godinama koje dolaze. Sa druge strane, mogućnost da se forzicija lako razmnoži pruža priliku svakom baštovanu da, bez velikih troškova, umnoži svoje biljke i stvori prelepe cvetne ograde ili grupe grmova. Poznavanje ovih procesa omogućava potpunu kontrolu nad uzgojem i garantuje bogato cvetanje iz sezone u sezonu.

Sadnja forzicije je relativno jednostavan postupak, ali zahteva pažnju na nekoliko ključnih detalja. Najbolje vreme za sadnju je jesen, nakon opadanja lišća, ili rano proleće, pre početka vegetacije. Jesenja sadnja se često smatra boljom opcijom jer omogućava biljci da tokom zime razvije korenov sistem i pripremi se za bujan rast na proleće. Pre sadnje, neophodno je odabrati lokaciju sa puno sunca, jer je svetlost presudna za obilno cvetanje. Takođe, zemljište mora biti dobro drenirano kako bi se izbeglo zadržavanje vode i truljenje korena, što je jedan od najvećih neprijatelja forzicije.

Priprema sadne jame je sledeći važan korak. Jama bi trebalo da bude barem dvostruko šira i nešto dublja od busena (korenovog sistema) sadnice. Na dno jame je preporučljivo staviti sloj drenažnog materijala, poput šljunka ili lomljene cigle, a zatim sloj kvalitetnog komposta ili zrelog stajnjaka. Ovo će obezbediti hranljive materije i poboljšati strukturu zemljišta. Prilikom postavljanja sadnice u jamu, treba voditi računa da gornji deo busena bude u istom nivou sa površinom okolnog zemljišta. Preduboka ili preplitka sadnja može negativno uticati na razvoj biljke.

Razmnožavanje forzicije je iznenađujuće lako i može se obaviti na nekoliko načina, pri čemu je najpopularnija i najuspešnija metoda razmnožavanje reznicama. Reznice se mogu uzimati u različitim periodima godine, ali najbolje rezultate daju zelene reznice uzete u kasno proleće ili rano leto, ili zrele reznice uzete u jesen ili zimu. Ovaj vid razmnožavanja omogućava dobijanje novih biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci, čime se sigurno prenose sve njene karakteristike, kao što su boja i krupnoća cveta. Osim reznicama, forzicija se može razmnožiti i položenicama, što je takođe veoma jednostavna i uspešna metoda.

Izbor sadnice i pravo vreme za sadnju

Uspeh sadnje forzicije počinje odabirom kvalitetne i zdrave sadnice. Prilikom kupovine, treba obratiti pažnju na opšte stanje biljke – ona treba da ima dobro razvijen korenov sistem, bez znakova oštećenja ili bolesti. Grane treba da budu čvrste, a pupoljci zdravi. Najbolje je birati sadnice koje se prodaju u kontejnerima ili sa busenom, jer njihov koren manje trpi stres prilikom presađivanja u odnosu na sadnice golog korena. Zdrava sadnica je preduslov za brz i uspešan početak rasta na novoj lokaciji.

Optimalno vreme za sadnju forzicije su jesen i rano proleće. Jesenja sadnja, koja se obavlja od oktobra do početka mrazeva, ima prednost jer biljka ima dovoljno vremena da se ukoreni pre zime. Tokom perioda mirovanja, koren nastavlja da raste i razvija se, što omogućava biljci da sa prvim prolećnim danima krene sa intenzivnim rastom. Na ovaj način, biljka je već u prvoj godini jača i otpornija na letnje suše. Jesenja sadnja se posebno preporučuje u područjima sa blažim zimama.

Prolećna sadnja se obavlja čim to vremenski uslovi dozvole, odnosno kada prođe opasnost od jakih mrazeva, a pre nego što biljka počne intenzivno da lista. Iako je takođe uspešna, prolećna sadnja zahteva više pažnje u prvoj godini, posebno kada je reč o zalivanju tokom letnjih meseci. Biljka koja je posađena u proleće nema dovoljno vremena da razvije snažan korenov sistem pre nastupanja letnjih vrućina, pa je osetljivija na sušu. Zbog toga je neophodno redovno i obilno zalivanje kako bi se osigurao njen opstanak i pravilan razvoj.

Izbegavajte sadnju tokom letnjih meseci, jer visoke temperature i jako sunce predstavljaju ogroman stres za tek posađenu biljku. U tom periodu, biljka teško nadoknađuje gubitak vode putem transpiracije, što može dovesti do njenog propadanja. Takođe, sadnju ne treba obavljati ni kada je zemljište smrznuto ili previše natopljeno vodom. Pravilnim odabirom vremena za sadnju, u skladu sa lokalnim klimatskim uslovima, značajno se povećavaju šanse za uspešno primanje i dugoročni napredak grma.

Proces sadnje korak po korak

Pravilna priprema i tehnika sadnje su ključne za budućnost forzicije. Prvi korak je iskopavanje sadne jame koja treba da bude znatno veća od korenovog sistema sadnice – idealno dvostruko šira i za trećinu dublja. Na dno iskopane jame obavezno treba staviti drenažni sloj debljine nekoliko centimetara, koji može biti od šljunka, peska ili lomljene cigle, kako bi se sprečilo zadržavanje vode u zoni korena. Preko drenažnog sloja dodaje se sloj mešavine baštenske zemlje i organskog đubriva, kao što je kompost ili dobro zreo stajnjak.

Sledeći korak je priprema same sadnice. Ukoliko je sadnica u kontejneru, pažljivo je izvadite, trudeći se da ne oštetite busen. Ako je koren previše isprepletan i zbijen, blago ga rastresite prstima kako biste podstakli grane korena da se šire u okolno zemljište. Pre postavljanja u jamu, sadnicu je dobro potopiti u kofu sa vodom na desetak minuta kako bi se koren dobro natopio. Ovo je posebno važno ako sadite sadnicu golog korena.

Sadnicu postavite u centar jame, pazeći da gornja ivica busena bude u ravni sa površinom zemlje. Nikako je ne treba saditi dublje nego što je rasla u rasadniku. Zatim postepeno popunjavajte jamu pripremljenom mešavinom zemlje i komposta, lagano sabijajući zemlju oko korena kako bi se izbeglo stvaranje vazdušnih džepova. Kada je jama popunjena, formirajte blago udubljenje oko stabla, takozvanu „činiju“ za zalivanje, koja će zadržavati vodu i usmeravati je direktno ka korenu.

Poslednji, ali izuzetno važan korak je obilno zalivanje. Odmah nakon sadnje, biljku treba zaliti sa najmanje 10-15 litara vode. Ovo zalivanje pomaže da se zemlja slegne oko korena i uspostavi dobar kontakt, što je neophodno za primanje sadnice. Nakon sadnje, posebno ako je obavljena u proleće, neophodno je nastaviti sa redovnim zalivanjem tokom prve sezone rasta, sve dok se biljka u potpunosti ne ukoreni i osamostali. Dodavanje sloja malča oko posađene biljke takođe će pomoći u očuvanju vlage.

Razmnožavanje zelenim reznicama

Razmnožavanje forzicije zelenim ili poluzrelim reznicama je najpopularnija i najbrža metoda za dobijanje novih biljaka. Optimalno vreme za uzimanje ovih reznica je period od kasnog proleća do sredine leta, nakon što je biljka završila sa cvetanjem i kada su novi izdanci dovoljno očvrsli da se ne lome lako pri savijanju, ali još uvek nisu potpuno odrveneli. Reznice se uzimaju sa zdravih i snažnih grana, po mogućstvu sa onih koje nisu cvetale te godine. Oštar i dezinfikovan nož ili makaze su neophodni za pravljenje čistih rezova.

Reznica treba da bude dugačka oko 10 do 15 centimetara i da ima najmanje dva do tri para listova. Donji rez se pravi neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde iz grane izrasta list), jer se na tom mestu nalazi najveća koncentracija hormona koji podstiču ožiljavanje. Sa donje polovine reznice potrebno je ukloniti sve listove kako bi se smanjilo isparavanje vode i sprečilo truljenje u supstratu. Gornje listove je preporučljivo prepoloviti kako bi se dodatno smanjila transpiracija, a reznica svu energiju usmerila na formiranje korena.

Pripremljene reznice se mogu tretirati hormonom za ožiljavanje (praškastim ili tečnim) kako bi se ubrzao i poboljšao proces formiranja korena, iako se forzicija često uspešno ožiljava i bez njega. Reznice se zatim zabadaju u prethodno pripremljen supstrat, koji treba da bude lagan, prozračan i dobro dreniran. Odlična mešavina je kombinacija treseta i peska ili perlita u odnosu 1:1. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne i natopljen vodom. Reznice se zabadaju na dubinu od oko 3-4 centimetra, tako da donji lisni čvor bude pod zemljom.

Nakon sadnje, saksije sa reznicama treba prekriti providnom folijom ili plastičnom bocom kako bi se stvorila mini-staklenička atmosfera sa visokom vlažnošću vazduha. Neophodno je redovno provetravanje kako bi se sprečila pojava plesni. Saksije treba držati na svetlom mestu, ali zaštićenom od direktnog sunca. Za nekoliko nedelja, obično 4 do 6, reznice će početi da puštaju koren. Znak da je ožiljavanje uspelo je pojava novih listića. Nakon što se dobro ukorene, mlade biljke se mogu presaditi u pojedinačne saksije i gajiti do jeseni ili sledećeg proleća, kada su spremne za sadnju na stalno mesto.

Razmnožavanje zrelim reznicama i položenicama

Razmnožavanje zrelim ili drvenastim reznicama je još jedna pouzdana metoda koja se sprovodi tokom perioda mirovanja biljke, od kasne jeseni do ranog proleća. Za ovu tehniku koriste se jednogodišnji, potpuno odrveneli izdanci. Postupak je sličan kao kod zelenih reznica, ali su same reznice duže, obično oko 20-30 centimetara, debljine olovke. Reznice se seku sa zdravih i jakih grana, pri čemu se donji rez pravi koso, odmah ispod pupoljka, a gornji ravno, iznad pupoljka, kako bi se znalo koji je kraj za sadnju.

Pripremljene zrele reznice se mogu odmah posaditi na otvorenom, u dobro pripremljenu leju u bašti, ili se mogu čuvati do proleća. Ako se sade odmah, zabadaju se u zemlju tako da dve trećine njihove dužine bude pod zemljom, a samo jedan ili dva pupoljka da vire iznad površine. Mesto za sadnju treba da bude zaštićeno i delimično senovito. Tokom zime, reznice formiraju kalus, a na proleće počinju da se ožiljavaju i listaju. Druga opcija je da se reznice uvežu u snop, utrape u vlažan pesak i čuvaju na hladnom i tamnom mestu (npr. podrum) do proleća, kada se sade na otvoreno.

Razmnožavanje položenicama je izuzetno jednostavna i gotovo stoprocentno uspešna metoda, idealna za početnike. Za ovu tehniku bira se dugačka, savitljiva, niska grana na postojećem grmu. Grana se pažljivo savije ka zemlji, bez odvajanja od matične biljke. Na mestu gde grana dodiruje zemlju, blago se zaseče kora sa donje strane kako bi se podstaklo ožiljavanje. Taj deo grane se zatim položi u prethodno iskopan plitak rov, pričvrsti za zemlju žičanom kukom i zagrne zemljom, dok vrh grane ostaje slobodan i usmeren ka gore.

Mesto gde je grana položena treba redovno održavati vlažnim. Tokom vegetacione sezone, na delu grane koji je pod zemljom razviće se korenov sistem. Do jeseni ili najkasnije do sledećeg proleća, položenica će se dovoljno ukoreniti da se može odvojiti od matične biljke. Tada se oštrim ašovom ili makazama preseče veza sa matičnim grmom i nova, mlada biljka se pažljivo iskopa i presadi na željeno mesto. Ova metoda zahteva minimalan trud, a daje snažne i kvalitetne nove biljke koje brzo napreduju.

_{📷  Flickr / Szerző: Maja Dumat / Licence: CC BY 2.0}