Prezimljavanje amarilisa

Pravilno prezimljavanje, odnosno obezbeđivanje perioda mirovanja, ključan je i neizostavan deo godišnjeg ciklusa amarilisa. Mnogi uzgajivači, posebno početnici, prave grešku tretirajući ga kao tipičnu sobnu biljku koja je aktivna tokom cele godine. Međutim, upravo je period dormantnosti, koji traje najmanje dva do tri meseca, presudan za formiranje cvetnog pupoljka i osiguravanje obilnog cvetanja u narednoj sezoni. Bez adekvatnog odmora, lukovica se iscrpljuje i najčešće će u sledećem ciklusu razviti samo listove, bez cvetova.

Priprema za mirovanje počinje postepeno, obično krajem leta ili početkom jeseni, otprilike od avgusta do oktobra. Biljka će ti sama dati signale kada je spremna za odmor – listovi će početi da gube svoju intenzivno zelenu boju, postepeno će žuteti i venuti. Ovo je prirodan proces i ne treba da te brine. U tom trenutku, ključno je promeniti režim nege. Prvi korak je da se postepeno smanjuje učestalost zalivanja, dozvoljavajući da se supstrat između dva zalivanja potpuno osuši. Prihranjivanje se u ovoj fazi potpuno obustavlja.

Kada većina listova požuti i osuši se, zalivanje se u potpunosti prekida. Osušene listove možeš odseći na nekoliko centimetara iznad lukovice. Postoje dva osnovna načina za čuvanje lukovice tokom perioda mirovanja. Prvi, i najjednostavniji, jeste da se lukovica ostavi u saksiji u kojoj je rasla. Drugi metod podrazumeva vađenje lukovice iz zemlje, njeno čišćenje i skladištenje „na suvom“. Izbor metode zavisi od tvojih preferencija i uslova za skladištenje koje imaš na raspolaganju.

Bez obzira na izabrani metod, ključni faktori za uspešno mirovanje su temperatura i odsustvo svetlosti. Idealno mesto za prezimljavanje je tamno, suvo i prohladno, sa temperaturom koja se kreće između 10 i 15 stepeni Celzijusa. To može biti podrum, garaža, ostava ili bilo koja druga prostorija koja ispunjava ove uslove. Previsoka temperatura tokom mirovanja može sprečiti formiranje cveta, dok preniska temperatura (ispod 5°C) može oštetiti lukovicu.

Priprema biljke za period mirovanja

Proces pripreme amarilisa za zimski san je postepen i prati prirodni ritam biljke. Ne treba ga naglo prekidati u rastu i siliti na mirovanje dok god su mu listovi čvrsti i zeleni. Period rasta listova nakon cvetanja je izuzetno važan jer tada lukovica prikuplja hranljive materije. Zato, tokom proleća i leta, nastavi sa redovnim zalivanjem i prihranjivanjem. Tek krajem avgusta ili početkom septembra, počni sa postepenim smanjenjem količine vode.

Kako smanjuješ zalivanje, listovi će polako početi da se menjaju. Prvo će izgubiti sjaj, a zatim će početi da žute, obično od vrhova ka osnovi. Ovo je jasan znak da je biljka iskoristila sve hranljive materije iz listova i uskladištila ih u lukovicu. Pusti da se ovaj proces odvija prirodno. Nemoj seći listove dok su još delimično zeleni, jer time prekidaš dotok hrane ka lukovici i slabiš je. Sačekaj da se listovi potpuno osuše i postanu smeđi i krhki.

Kada su svi listovi uvenuli, možeš ih odseći na oko 2-3 cm iznad vrha lukovice. U ovom trenutku, zalivanje se potpuno prekida. Zemlja u saksiji treba da se potpuno osuši. Ovo je ključno kako bi se sprečilo truljenje lukovice tokom perioda mirovanja. Ako si biljku tokom leta držao napolju, obavezno je unesi unutra pre prvih jesenjih mrazeva i započni proces pripreme za mirovanje u zatvorenom prostoru.

Pre nego što saksiju smestiš na mesto za prezimljavanje, dobro je pregledati vidljivi deo lukovice i površinu zemlje. Ukloni sve biljne ostatke ili korov. Proveri da li ima znakova bolesti ili štetočina. Ako primetiš bilo šta sumnjivo, reši problem pre nego što biljku „uspavaš“, kako se problem ne bi proširio tokom višemesečnog mirovanja. Čista i zdrava biljka je spremna za kvalitetan odmor.

Čuvanje lukovice u saksiji

Čuvanje lukovice u saksiji tokom perioda mirovanja je najjednostavniji i najčešće primenjivan metod. Nakon što su listovi odrezani i zemlja se potpuno osušila, saksiju jednostavno premesti na odabrano mesto koje ispunjava uslove za mirovanje – tamno, suvo i prohladno (10-15°C). Podrum, hladna ostava ili garaža su idealni kandidati. Važno je da mesto bude zaštićeno od smrzavanja.

Tokom celog perioda mirovanja, koji bi trebalo da traje od 8 do 12 nedelja, lukovicu ne treba uopšte zalivati. Potpuna suša je neophodna. Takođe, nije joj potrebna svetlost. Ostavljanje lukovice u saksiji ima prednost jer se na taj način najmanje uznemirava korenov sistem. Koren ostaje zaštićen u supstratu, što može olakšati i ubrzati ponovno buđenje biljke kada za to dođe vreme.

Povremeno, otprilike jednom mesečno, možeš proveriti stanje lukovice. Nežno je opipaj; trebalo bi da bude čvrsta. Ako primetiš da se smežurala, to može biti znak da je previše dehidrirala. U tom slučaju, možeš je vrlo, vrlo blago i retko ovlažiti, ali ovo je zaista izuzetak i obično nije potrebno ako je temperatura skladištenja adekvatna. Generalno pravilo je – zaboravi na nju i pusti je da se odmara.

Nakon što prođe period mirovanja od najmanje dva meseca, saksiju možeš vratiti na toplo i svetlo mesto kako bi započeo novi ciklus rasta. Pre prvog zalivanja, možeš zameniti gornji sloj zemlje (2-3 cm) svežim, hranljivim supstratom. Ovo će biljci dati dobar start za novu sezonu. Zatim sledi vrlo umereno prvo zalivanje i strpljivo čekanje da se pojavi novi život iz vrha lukovice.

Vađenje i skladištenje lukovice van saksije

Alternativni metod prezimljavanja je vađenje lukovice iz supstrata. Ovaj način može biti koristan ako nemaš dovoljno prostora za čuvanje celih saksija ili ako želiš da detaljno pregledaš lukovicu i koren pre skladištenja. Postupak se sprovodi nakon što su listovi potpuno uvenuli. Pažljivo izvadi lukovicu iz saksije i nežno otresti svu zemlju sa nje i korena. Nemoj prati lukovicu vodom.

Nakon vađenja, detaljno pregledaj lukovicu. Skrati korenje na nekoliko centimetara dužine. Oštrim nožem ukloni sve oštećene, mekane ili sumnjive delove lukovice, ako ih ima. Mesta reza možeš posuti fungicidnim prahom. Zatim, lukovicu ostavi na suvom i prozračnom mestu nekoliko dana da se dobro prosuši. Ovo je važno kako bi se sprečila pojava buđi tokom skladištenja.

Osušene i očišćene lukovice treba skladištiti na tamnom, suvom, prohladnom i dobro provetrenom mestu. Možeš ih umotati pojedinačno u novinski papir, staviti u papirnu kesu ili mrežastu vrećicu (kao za krompir ili luk). Druga opcija je da ih staviš u kutiju ispunjenu suvim tresetom, peskom ili strugotinom, što pomaže u održavanju stabilne temperature i sprečava isušivanje. Važno je da lukovice ne budu u plastičnoj kesi jer bi se u njoj kondenzovala vlaga i došlo bi do truljenja.

Kao i kod čuvanja u saksiji, redovno proveravaj stanje lukovica tokom skladištenja. Baci svaku lukovicu koja pokaže znake truljenja ili buđi kako se zaraza ne bi proširila na ostale. Kada dođe vreme za „buđenje“, ove lukovice se sade u svež supstrat, poštujući sva pravila sadnje, kao da je reč o novokupljenoj lukovici. Ovaj metod zahteva malo više posla, ali pruža potpunu kontrolu nad stanjem lukovice tokom mirovanja.