Sadnja i razmnožavanje carske krune u bašti

Uspeh sa carskom krunom u velikoj meri počinje pravilnom sadnjom, jer velika lukovica ne podnosi dugotrajno zadržavanje vode niti česta pomeranja. Najbolje rezultate daje jesenja sadnja na sunčanom i dobro dreniranom mestu gde biljka može nekoliko godina ostati bez uznemiravanja. Dubina, položaj lukovice i struktura zemljišta imaju neposredan uticaj na prezimljavanje i naredno cvetanje. Razmnožavanje je moguće bočnim lukovicama i semenom, ali se ove metode veoma razlikuju po brzini i praktičnosti.

Izbor mesta i priprema zemljišta

Za sadnju izaberi položaj koji tokom proleća dobija najmanje nekoliko sati direktnog sunca. Carska kruna dobro podnosi otvorene gredice, ali visoke sorte treba zaštititi od najjačih udara vetra. Mesto ne bi trebalo da bude u udubljenju u kojem se nakon kiše skuplja voda. Dobar mikroklimatski položaj znatno smanjuje rizik od propadanja lukovice.

Zemljište pre sadnje obradi dublje nego što bi to radio za sitne prolećne lukovice. Velika lukovica razvija snažan korenov sistem i bolje napreduje kada ispod nje nema zbijenog, nepropusnog sloja. Tešku zemlju popravi mineralnim materijalom koji povećava propusnost, uz umerenu količinu zrelog komposta. Svež stajnjak ne treba stavljati u sadnu jamu jer može oštetiti tkivo i podstaći truljenje.

Ako se parcela nalazi na izrazito glinovitom zemljištu, korisno je formirati blago uzdignutu gredicu. Time se zona lukovice podiže iznad nivoa na kojem se zadržava višak vode. Sama šaka peska na dnu male sadne rupe ne rešava problem ako je okolno zemljište nepropusno. Drenaža mora funkcionisati u čitavoj zoni korena, a ne samo neposredno ispod lukovice.

Pre sadnje ukloni višegodišnje korove, posebno vrste sa dubokim rizomima. Kasnije okopavanje oko carske krune treba da bude vrlo plitko kako se ne bi oštetila lukovica. Dobro pripremljena gredica zato u narednim godinama zahteva znatno manje mehaničkih intervencija. To je naročito važno kod grupa koje želiš da ostaviš na mestu više sezona.

Pravilna sadnja lukovica

Najpovoljniji period za sadnju je rana do srednja jesen, dovoljno rano da se lukovice ukorene pre trajno hladnog vremena. Ne treba ih nepotrebno dugo čuvati jer su velike i nemaju zaštitnu suvu ljusku kao neke druge lukovičaste vrste. Tokom skladištenja lako gube vlagu i postaju podložnije oštećenjima. Zbog toga kupljene lukovice posadi što je moguće ranije u odgovarajuće pripremljeno zemljište.

Dubina sadnje zavisi od veličine lukovice i strukture zemljišta, ali se krupne lukovice uglavnom postavljaju prilično duboko. Iznad njih treba da ostane dovoljno zemljišta da temperatura i vlažnost budu stabilnije. U lakom peskovitom zemljištu mogu se saditi nešto dublje nego u teškom zemljištu. Preplitka sadnja povećava rizik od nestabilnog rasta i osetljivosti na temperaturne promene.

Na vrhu lukovice nalazi se karakteristično udubljenje nastalo na mestu prethodne stabljike. U njemu može ostajati voda, pa mnogi uzgajivači lukovicu polažu blago ukoso. Takav položaj može olakšati oticanje vlage sa površine lukovice, naročito u težim zemljištima. Najvažnije je da sama sadna zona bude propusna i da se voda ne zadržava oko mesnatog tkiva.

Razmak između velikih lukovica treba da bude dovoljno širok za razvoj snažnih stabljika i lisne mase. Pregusta sadnja povećava konkurenciju i otežava strujanje vazduha, što može postati problem u vlažnim prolećima. U dekorativnim grupama najbolje deluje nekoliko biljaka raspoređenih prirodno, a ne zbijenih u jednu tačku. Nakon sadnje zemlju lagano pritisni i zalij samo ako je izrazito suva.

Razmnožavanje bočnim lukovicama

Najjednostavniji vegetativni način razmnožavanja jeste odvajanje bočnih lukovica koje se formiraju uz matičnu. Najbolje vreme za to je period mirovanja, nakon što se nadzemni deo potpuno osuši. Matičnu lukovicu pažljivo izvadi širokom lopatom kako ne bi presekao bočne delove. Zemlju uklanjaj rukom, bez grubog struganja i povređivanja mesnatog tkiva.

Dobro razvijene bočne lukovice mogu se odmah saditi na posebno pripremljeno mesto. Veći primerci mogu procvetati relativno brzo, dok manjima treba nekoliko sezona da dostignu punu veličinu. Za vreme tog perioda potrebno im je isto dobro drenirano i hranljivo zemljište kao odraslim biljkama. Ne treba očekivati snažno cvetanje dok lukovica ne sakupi dovoljno rezervnih materija.

Ako se prilikom razdvajanja pojavi sveža rana, korisno je ostaviti površinu kratko da se prosuši na senovitom i provetrenom mestu. Lukovice ne treba držati danima na jakom suncu jer brzo dehidriraju. Svi delovi koji pokazuju znake meke truleži ili neprijatan miris moraju se odstraniti. Zdravo tkivo je čvrsto, svetlo i bez vodenastih promena.

Vegetativno razmnožavanje ima veliku prednost kada želiš da sačuvaš karakteristike određene sorte. Nove biljke nastale od bočnih lukovica genetički odgovaraju matičnoj biljci. To omogućava očuvanje boje cveta, visine i drugih sortnih osobina. Za većinu baštenskih uslova ova metoda je jednostavnija i pouzdanija od setve semena.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom prvenstveno je zanimljivo strpljivim uzgajivačima i onima koji žele veći broj biljaka. Nakon oprašivanja razvijaju se krupne čaure u kojima sazrevaju brojna pljosnata semena. Čaure treba ostaviti na biljci dok ne sazru, ali seme prikupiti pre nego što se potpuno raspe. Matična biljka pritom troši deo energije na formiranje semena, pa naredno cvetanje može biti nešto slabije.

Sveže seme najbolje je sejati ubrzo nakon sazrevanja kako bi prošlo kroz prirodan period zimskog zahlađenja. Može se sejati u duboke posude ili direktno u dobro pripremljenu gredicu. Supstrat mora biti propustan, ali ne sme se potpuno isušiti tokom početnih faza razvoja. Posude je najbolje držati napolju na zaštićenom mestu gde će seme biti izloženo sezonskim temperaturnim promenama.

Mlade biljke u prvim godinama razvijaju sitne lukovice i veoma skromnu nadzemnu masu. Ne treba ih često presađivati niti očekivati brzo cvetanje. Od setve do prve ozbiljne cvetne stabljike može proći nekoliko godina, u zavisnosti od uslova i genetskih osobina biljke. Redovna, ali umerena ishrana i dobra drenaža tokom tog perioda važnije su od brzog forsiranja rasta.

Biljke dobijene iz semena ne moraju potpuno ponoviti osobine roditeljske biljke, naročito ako su različite forme rasle zajedno. Upravo zbog toga setva može doneti zanimljive varijacije u visini, nijansi cvetova i vremenu cvetanja. Za očuvanje određene sorte ipak je sigurnije vegetativno razmnožavanje. Setva je mnogo prikladnija kada želiš eksperimentisanje, veći broj biljaka ili prirodniji zasad.