Sadnja i razmnožavanje kalifornijskog žbunastog maka

Sadnja kalifornijskog žbunastog maka zahteva nešto više planiranja nego sadnja prosečne baštenske trajnice, pre svega zato što ova biljka ne voli kasnije uznemiravanje korena. Kada jednom formira snažan podzemni sistem, može se širiti izdancima i zauzimati sve veću površinu. Najbolji rezultat daje sunčano, toplo mesto sa dubokim, vrlo propusnim zemljištem. Razmnožavanje je moguće semenom i delovima korena, ali svaka metoda ima svoje specifičnosti i zahteva strpljenje.

Izbor položaja i priprema zemljišta

Mesto za sadnju treba izabrati kao trajnu lokaciju. Kalifornijski žbunasti mak najbolje cveta na punom suncu i ne treba ga saditi ispod krošnji drveća ili uz severne zidove. Zemljište mora brzo da propušta vodu, naročito tokom hladnog dela godine. Ako se voda zadržava oko korena, čak i zdrava mlada biljka može propasti.

Teško glinovito zemljište treba poboljšati pre sadnje. U praksi je često bolje formirati blago izdignutu gredicu nego jednostavno staviti šljunak na dno male sadne rupe. Mala drenažna zona okružena teškom glinom može se ponašati kao posuda u kojoj se voda ipak zadržava. Poboljšanje strukture mora zato obuhvatiti širu površinu.

Sadnu jamu treba pripremiti dovoljno široko da se korenova bala može postaviti bez savijanja i lomljenja. Dubina treba da odgovara visini posude u kojoj je biljka rasla. Sadnja preduboko povećava rizik od truljenja korenovog vrata. Gornja površina korenove bale treba da ostane približno u nivou okolnog zemljišta.

Pre sadnje nije potrebno ubacivati veliku količinu koncentrovanog đubriva u jamu. Dodir mladog korena sa jakim mineralnim đubrivom može izazvati oštećenja. Ako je zemljište veoma siromašno, manja količina zrelog komposta može se ravnomerno umešati u širu zonu. Fokus ipak treba da ostane na strukturi, propusnosti i stabilnosti zemljišta.

Pravilna tehnika sadnje

Najpogodnije vreme za sadnju zavisi od klime, ali se u hladnijim oblastima često bira proleće. Tako biljka dobija čitavu vegetacionu sezonu da razvije koren pre prve ozbiljne zime. U blagim klimama moguća je i jesenja sadnja, pod uslovom da zemljište nije previše mokro. Sadnju tokom letnjih vrućina treba izbegavati kad god je moguće.

Biljku treba pažljivo izvaditi iz posude bez grubog rastresanja korenove bale. Kalifornijski žbunasti mak može biti osetljiv na oštećenje korena, posebno dok je mlad. Ako je koren već gusto ispunio posudu, može se veoma nežno osloboditi samo spoljašnji deo. Agresivno kidanje i skraćivanje korena nije preporučljivo.

Nakon postavljanja u jamu prostor oko korenove bale ispunjava se pripremljenom zemljom. Zemlju treba blago pritisnuti rukama kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi, ali je ne treba sabijati do tvrdoće. Posle sadnje sledi temeljno zalivanje koje uspostavlja dobar kontakt između korena i okolnog zemljišta. Nakon toga se ponovo proverava da li je biljka ostala na pravilnoj dubini.

Tokom prvih nedelja potrebno je pratiti vlagu nešto pažljivije nego kod odraslih biljaka. Mlada biljka još nema dubok koren, pa se njena korenova bala može osušiti pre okolnog zemljišta. Istovremeno je opasno održavati stalno zasićen supstrat. Cilj je ravnomerna, umerena vlažnost uz dovoljno vazduha u zemljištu.

Razmnožavanje semenom

Razmnožavanje semenom zahteva više vremena i nije uvek potpuno predvidljivo. Seme treba koristiti što svežije jer klijavost može opadati tokom skladištenja. Prirodni ciklus biljke uključuje promene temperature i vlage koje mogu pomoći prekidanju mirovanja semena. Zbog toga setva na otvorenom u pogodnim klimatskim uslovima ponekad daje bolje rezultate od previše kontrolisane setve.

Supstrat za setvu treba da bude vrlo propustan. Seme se seje plitko i ne treba ga zatrpavati debelim slojem zemlje. Vlažnost treba održavati pažljivo, bez pretvaranja posude u stalno natopljeno okruženje. Dobra ventilacija smanjuje opasnost od propadanja mladih klijanaca.

Klijanje može biti neujednačeno i sporije nego kod tipičnog jednogodišnjeg maka. Zato posudu ne treba prerano odbaciti ako se sadnice ne pojave istovremeno. Nagla kolebanja između potpunog isušivanja i prekomernog zalivanja dodatno smanjuju uspeh. Stabilni uslovi i strpljenje značajno povećavaju šansu za dobijanje mladih biljaka.

Sadnice se presađuju veoma pažljivo kada su dovoljno razvijene za samostalni rast. Bolje je izbegavati više uzastopnih presađivanja jer svako oštećenje korena predstavlja dodatni stres. Duboke pojedinačne posude mogu pomoći da se koren razvija bez jakog savijanja. Na stalno mesto sadnice se prenose sa što potpunijom korenovom balom.

Razmnožavanje korenovim izdancima i reznicama korena

Dobro razvijene biljke često stvaraju izdanke koji izbijaju iz podzemnog korena. Takav materijal može poslužiti za vegetativno razmnožavanje, ali odvajanje treba obaviti oprezno. Najbolje rezultate obično daje izdanak koji već poseduje sopstveni deo korena. Sam zeleni izdanak bez dovoljno podzemnog tkiva teško se prima.

Odvajanje je najbolje obaviti kada biljka nije pod jakim stresom od vrućine. Zemlja se pažljivo razgrne kako bi se pronašla veza između izdanka i matične biljke. Oštrim i čistim alatom odvaja se deo sa što više sitnih korenova. Novu biljku treba odmah presaditi kako koren ne bi izgubio vlagu.

Reznice korena predstavljaju još jednu mogućnost. U periodu mirovanja može se uzeti zdrav deo korena i podeliti na nekoliko segmenata odgovarajuće dužine. Segmenti se polažu ili postavljaju u propustan supstrat u skladu sa orijentacijom korena. Vlažnost mora biti umerena jer truljenje predstavlja najveći rizik pre formiranja novih izdanaka.

Vegetativno razmnožavanje daje biljke koje zadržavaju osobine matičnog primerka. To je važno kada se razmnožava posebno lep ili dobro prilagođen klon. Ipak, ne treba uzimati previše korena od mlade ili slabe matične biljke. Uvek je bolje sačekati da se osnovna biljka potpuno ukoreni i postane dovoljno snažna za ovakav zahvat.