Prezimljavanje jednobojne jele u vrtu i posudama

Jednobojna jela je veoma otporna na zimske temperature, ali mlade, tek presađene i saksijske biljke ipak zahtevaju određenu zaštitu. Najveća opasnost često nije sam mraz, već kombinacija smrznutog zemljišta, jakog vetra i zimskog sunca. U takvim uslovima iglice gube vodu dok koren ne može da je nadoknadi iz zaleđene podloge. Dobra priprema tokom jeseni pomaže biljci da u proleće nastavi rast bez većih oštećenja.

Otpornost na hladnoću zavisi od porekla sadnog materijala, sorte, starosti i zdravstvenog stanja biljke. Dobro ukorenjeno stablo na odgovarajućem položaju uglavnom ne zahteva potpuno umotavanje krošnje. Preterana zaštita može zadržavati vlagu, smanjiti provetravanje i izazvati pregrevanje tokom sunčanih dana. Mere treba prilagoditi stvarnom riziku, a ne primenjivati ih automatski.

Mlade biljke su osetljivije jer imaju manju rezervu vode i plići korenov sistem. Sadnice posađene kasno u jesen još nisu povezale korenovu grudu sa okolnim zemljištem. Vetar tada može dodatno rasklimati stablo i prekinuti novonastale korenove. Stabilizacija, malčiranje i zalivanje pre smrzavanja imaju veliki značaj.

Zimska oštećenja najčešće se vide u kasnu zimu ili rano proleće. Iglice na sunčanoj strani mogu postati žute, bronzane ili smeđe. Vrhovi izbojaka ponekad se osuše, dok unutrašnjost krošnje ostaje zelena. Sa rezidbom treba sačekati dok ne postane jasno koji delovi zaista neće nastaviti rast.

Jesenja priprema za zimu

Od kraja leta treba izbegavati obilnu prihranu azotom koja podstiče razvoj mekanih mladih izbojaka. Tkivo mora imati dovoljno vremena da sazri pre prvih ozbiljnih mrazeva. Kalijum i drugi elementi ne dodaju se nasumično bez procene stanja zemljišta. Najvažniji su uravnotežena ishrana i postepeno prirodno završavanje vegetacije.

Tokom suve jeseni biljka se zaliva sve dok zemljište ne počne da se smrzava. Dubinsko zalivanje pred zimu obezbeđuje rezervu vlage u korenovoj zoni. Voda se raspoređuje u širokom krugu ispod krošnje. Površinsko kvašenje neposredno uz deblo nije dovoljno za veće primerke.

Malč se dopunjava slojem koji štiti zemlju od naglih temperaturnih promena. Organski materijal usporava smrzavanje i odmrzavanje, čime se smanjuje podizanje korenove grude. Sloj ne treba da bude predebeo niti naslonjen na koru. Korenov vrat mora ostati vidljiv i suv.

Pre zime se uklanjaju polomljene i teško obolele grane koje bi sneg mogao dodatno opteretiti. Zdrava krošnja se ne skraćuje bez potrebe, jer svaka rana predstavlja dodatno opterećenje. Veće rezove bolje je odložiti za pogodniji period. Alat se čisti kako se infekcije ne bi unosile u sveže preseke.

Zaštita od sunca, vetra i snega

Mlada jela na otvorenom položaju može se zaštititi mrežom za senčenje ili propusnim vrtnim platnom. Zaštita se postavlja prvenstveno sa južne, jugozapadne i vetrovite strane. Materijal ne treba čvrsto obmotavati oko svih grana, jer biljka mora da diše. Plastična folija nije pogodna zbog kondenzacije i naglog zagrevanja.

Zaštitni paravan je često bolji od direktnog obmotavanja krošnje. On smanjuje brzinu vetra i intenzitet zimskog sunca, a ne zadržava vlagu oko iglica. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta da izdrži sneg i nalete vetra. Ne sme se oslanjati na nežne grane niti ih savijati.

Mokar sneg može se nakupljati na horizontalnim granama i izazvati njihovo pucanje. Sneg se uklanja pažljivo mekom metlom ili rukom, pokretima odozdo nagore. Smrznute naslage leda ne treba odvajati silom. Najbezbednije je sačekati prirodno otapanje, osim kada postoji neposredna opasnost od loma.

Ako se očekuju česte snežne padavine, mlada pravilna krošnja može se labavo povezati mekanom trakom. Vezivanje počinje od donjih delova i ne sme sabijati grane uz deblo. Materijal se uklanja čim prođe opasnost od teškog snega. Dugotrajno vezivanje deformiše krošnju i smanjuje osvetljenost unutrašnjih delova.

Prezimljavanje biljaka u posudama

Jednobojna jela može se nekoliko godina gajiti u velikoj posudi, ali koren je tada znatno izloženiji mrazu. Zemlja u saksiji smrzava se brže i dublje nego zemljište u vrtu. Posuda treba da bude otporna na mraz i dovoljno velika za razvoj korena. Otvori za drenažu moraju ostati prohodni tokom cele zime.

Saksija se može postaviti na drvenu, plutanu ili drugu izolacionu podlogu. Bočne strane se oblažu jutanim platnom, prostirkama ili drugim propusnim izolacionim materijalom. Izolacija štiti koren, ali ne sme zatvoriti drenažne otvore. Sama krošnja se štiti samo na veoma izloženim mestima.

Biljka u posudi zaliva se i zimi kada je zemlja odmrznuta i primetno suva. Nedostatak vode je čest uzrok zimskog propadanja saksijskih četinara. Zalivanje treba da bude umereno, jer se višak vode zimi sporo troši. Podmetač ne sme dugo zadržavati vodu ispod saksije.

Najbolje mesto je svetao, hladan i zaklonjen položaj na otvorenom. Unošenje u toplu prostoriju remeti period mirovanja i može izazvati prerano kretanje pupoljaka. Neogrevana, svetla veranda može biti pogodna samo ako temperatura ostaje niska i stabilna. Dugoročno je preporučljivo presaditi biljku u vrt pre nego što koren potpuno ispuni posudu.

Prolećna procena i oporavak

Zimska zaštita se uklanja postepeno kada prođe opasnost od jakih mrazeva. Naglo izlaganje intenzivnom suncu može dodatno oštetiti iglice naviknute na senku. Platno se prvo otvara tokom oblačnih dana, a zatim potpuno uklanja. Vezice oko krošnje skidaju se pre početka novog rasta.

Smeđe iglice ne treba odmah tumačiti kao znak da je grana mrtva. Pupoljci i kora mogu ostati živi i nakon delimičnog oštećenja iglica. Laganim grebanjem tanke površine kore može se proveriti da li je tkivo ispod zeleno. Rezidba se obavlja tek kada se jasno vidi granica između živog i mrtvog dela.

Prolećno zalivanje počinje kada se zemljište odmrzne i počne da se suši. Naglo preplavljivanje hladne, zasićene zemlje može pogoršati stanje korena. Prihrana se odlaže dok biljka ne pokaže znake aktivnog rasta. Oslabljena jela ne treba da se podstiče velikim dozama azota.

Ako se zimska oštećenja ponavljaju svake godine, položaj verovatno nije dovoljno zaštićen. Potrebno je razmotriti trajniji vetrozaštitni pojas, bolji režim zalivanja ili presađivanje mladog primerka. Kod starijeg drveta važnije je poboljšati uslove u korenovoj zoni i smanjiti stres. Pravilna priprema tokom cele vegetacije najbolja je osnova za uspešno prezimljavanje.