Prezimljavanje ušate jagorčevine bez oštećenja

Ušata jagorčevina prirodno podnosi hladnoću bolje nego zimsku vlagu i ustajao vazduh. Dobro ukorenjena biljka u propusnom zemljištu može prezimeti napolju, dok saksijski primerci zahtevaju dodatnu zaštitu korena. Cilj zimskog smeštaja nije održavanje aktivnog rasta, već očuvanje hladne, zdrave i blago vlažne rozete. Preterana toplota tokom zime remeti mirovanje i često dovodi do slabog prolećnog cvetanja.

Priprema biljke tokom jeseni

Pripremu započni krajem leta i tokom rane jeseni, dok biljka još može da obnovi koren. Ukloni bolesne listove i proveri da li se voda brzo odvodi iz supstrata. Biljku nemoj kasno presađivati neposredno pred jak mraz ako za to nema hitne potrebe. Sveže podeljene rozete treba da imaju dovoljno vremena da se ukorene pre zime.

Prihranu bogatu azotom prekini na vreme. Meko, kasno formirano lišće lakše strada od mraza i gljivičnih infekcija. Blaga prihrana sa više kalijuma može pomoći sazrevanju tkiva ako je biljka gajena u siromašnom supstratu. Ipak, zdrava biljka u kvalitetnoj zemlji obično ne zahteva posebnu jesenju prihranu.

Opalo lišće i odumrle cvetne stabljike ukloni iz središta rozete. Vlažan organski materijal zadržava vodu i smanjuje cirkulaciju vazduha. Zdravi spoljašnji listovi mogu ostati na biljci jer štite centralni pupoljak. Ne uklanjaj veliki broj funkcionalnih listova samo da bi rozeta izgledala urednije.

Pre zime pregledaj biljku na vaši, grinje, puževe i znake truleži. Štetočine se u zaklonjenom prostoru mogu nastaviti razmnožavati i tokom hladnijih meseci. Sumnjive primerke izdvoji pre grupisanja saksija. Mnogo je lakše rešiti mali problem u jesen nego ozbiljnu zarazu pred početak prolećnog rasta.

Prezimljavanje u otvorenom zemljištu

U bašti odaberi mesto koje zimi nije poplavljeno niti izloženo slivanju vode sa krova. Propustan kamenjar ili blago uzdignuta leja obično pružaju bolje uslove od teške ravne površine. Mraz u suvom i rastresitom zemljištu često je manje opasan od nekoliko nedelja hladne natopljenosti. Posebno proveri drenažu posle otapanja snega.

Tanak sloj rastresitog malča može zaštititi površinski koren od naglih temperaturnih promena. Koristi sitan šljunak, borovu koru odgovarajuće granulacije ili drugi materijal koji se ne slepljuje. Malč rasporedi oko biljke, ali ga ne guraj u središte rozete. Debeo sloj mokrog lišća nije pogodan jer stvara zatvorenu, vlažnu sredinu.

U krajevima sa veoma hladnim zimama korisna je lagana zaštita grančicama četinara ili propusnim vrtnim platnom. Zaštita treba da ublaži vetar i zimsko sunce, a ne da potpuno zatvori biljku. Plastična folija položena direktno preko rozete zadržava kondenzaciju i podstiče truljenje. Pokrivač povremeno podigni tokom toplijih perioda radi provetravanja.

Zimsko sunce može zagrejati listove dok je koren još u smrznutoj zemlji. Tada biljka gubi vodu, ali ne može da je nadoknadi, pa nastaju suve i blede površine. Blaga senka sa južne strane smanjuje takva oštećenja. Posebnu zaštitu zahtevaju biljke na otvorenim položajima bez snežnog pokrivača.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Koren u saksiji izložen je hladnoći sa svih strana i smrzava se brže nego koren u zemlji. Posude grupiši uz zaklonjen zid, najbolje na mestu zaštićenom od obilne kiše. Saksije postavi na drvenu, stiropornu ili drugu izolacionu podlogu. Direktan kontakt sa zaleđenim betonom pojačava hlađenje korena.

Posudu možeš obmotati jutom, propusnim izolacionim materijalom ili slojem suvog lišća postavljenim između dve zaštitne površine. Rozetu nemoj hermetički zatvarati. Vazduh mora slobodno da cirkuliše kako se kondenzacija ne bi zadržavala na listovima. Zaštitu prilagodi stvarnim minimalnim temperaturama i otpornosti saksije na mraz.

Hladan, svetao staklenik ili neogrevana veranda mogu biti dobri za vredne sorte. Temperatura treba da ostane niska, ali bez dugotrajnog dubokog smrzavanja korenove bale. Topla dnevna soba nije odgovarajuća jer podstiče izdužen i slab rast. Tamna garaža takođe nije idealna ako biljka zadržava zelene listove i tokom zime.

Saksije povremeno proveri tokom perioda bez mraza. Supstrat ne sme biti potpuno suv, ali višak vode se zimi veoma sporo troši. Zalij malom količinom samo kada se korenova zona primetno prosušila. Vodu sipaj ujutru kako bi se višak ocedio pre pada večernje temperature.

Prolećno buđenje posle zime

Zaštitni materijal uklanjaj postepeno kada prođe opasnost od najjačih mrazeva. Naglo izlaganje jakom prolećnom suncu može oštetiti listove koji su mesecima bili u senci. Najpre povećaj provetravanje, a zatim biljku navikavaj na više svetlosti. Noćna zaštita može još neko vreme ostati pri ruci zbog kasnih mrazeva.

Pregledaj središte rozete i odstrani meke, potpuno mrtve listove. Zdravi listovi mogu izgledati umorno ili crvenkasto, ali će se često oporaviti kada se koren aktivira. Ne uklanjaj ih sve odjednom jer biljci još uvek služe za fotosintezu. Čist alat sprečava unošenje infekcije u osetljivo prolećno tkivo.

Zalivanje pojačavaj postepeno sa porastom temperature i pojavom novih listova. Ne prelazi odmah na prolećni režim ako je supstrat i dalje hladan. Prihranu uvedi tek kada je rast jasno vidljiv i koren može aktivno usvajati hraniva. Đubrivo primenjeno prerano ostaje u zemlji i povećava koncentraciju soli.

Ako je korenova bala oštećena smrzavanjem, biljka može venuti iako je zemlja vlažna. U tom slučaju proveri koren i ukloni mrtve delove. Zdrav ostatak presadi u manju posudu sa svežim, prozračnim supstratom. Stabilna temperatura, umerena vlaga i blaga polusenka tada daju najbolju šansu za oporavak.