Sadnja i razmnožavanje čileanske araukarije

Uspešna sadnja čileanske araukarije počinje mnogo pre nego što se biljka izvadi iz saksije, jer je potrebno proceniti prostor, drenažu, izloženost vetru i buduću veličinu stabla. Mlad primerak ne podnosi dobro često premeštanje, oštećivanje korena ni dugotrajno zadržavanje vode oko korenovog vrata. Razmnožavanje je najpouzdanije semenom, dok je vegetativno dobijanje pravilno oblikovanih biljaka znatno zahtevnije. Pažljiv rad u početnoj fazi omogućava stabilno ukorenjavanje i pravilan razvoj karakteristične simetrične krošnje.

Izbor vremena i priprema mesta za sadnju

U oblastima sa hladnijim zimama araukariju je najbolje saditi u proleće, kada prođe opasnost od jačih mrazeva. Biljka tada ima celu vegetacionu sezonu da razvije nove korenčiće pre naredne zime. Jesenja sadnja moguća je samo u blažim krajevima sa dugom, vlažnom i relativno toplom jeseni. Kasna sadnja neposredno pred smrzavanje zemljišta povećava rizik od izmrzavanja i isušivanja.

Mesto treba odabrati prema dimenzijama odraslog stabla, a ne prema veličini mlade sadnice. Čileanska araukarija s vremenom razvija široku krošnju i snažno deblo, pa joj uski prostor pored kuće ili ograde ne odgovara. Od zgrada, staza i drugih velikih stabala treba ostaviti dovoljno odstojanje. Time se izbegava potreba za kasnijim skraćivanjem grana i narušavanjem prirodne forme.

Pre kopanja jame korisno je proveriti brzinu oticanja vode iz zemljišta. Možeš iskopati probnu rupu, napuniti je vodom i pratiti koliko brzo se prazni. Ako voda ostaje tokom većeg dela dana, zemljište je verovatno suviše zbijeno ili se mesto nalazi u zoni visokog nivoa podzemne vode. U takvim uslovima preporučuje se sadnja na izdignutoj površini ili izbor drugog položaja.

Sadna površina treba da bude očišćena od višegodišnjeg korova i debelog sloja travnog busena. Korov se uklanja ručno ili plitkom obradom, bez unošenja neselektivnih sredstava neposredno pre sadnje. Šira priprema zemljišta bolja je od uskog obrađivanja samo unutar buduće jame. Mlad koren će se tada lakše širiti izvan prvobitnog supstrata.

Pravilan postupak sadnje

Sadna jama treba da bude dva do tri puta šira od korenove bale, ali ne znatno dublja. Dno se ne puni debelim slojem đubriva jer koncentrisane soli mogu oštetiti mlade korenčiće. Stranice jame u teškom zemljištu treba razrahliti kako ne bi ostale glatke i zbijene. Takve glatke površine mogu usmeravati koren da kruži unutar jame umesto da prodire u okolno tlo.

Biljka se pažljivo vadi iz posude držeći korenovu balu, a ne povlačenjem za stablo. Ako je koren blago kružio uz ivicu saksije, spoljašnji sloj može se nežno razmrsiti prstima. Jako kidanje i ispiranje zemlje nisu preporučljivi jer araukarija osetljivo reaguje na oštećenje korena. Suva bala se pre sadnje može kratko natopiti kako bi se ravnomerno navlažila.

Gornja površina korenove bale treba nakon sadnje da bude u nivou okolnog tla ili neznatno iznad njega. Preduboka sadnja zadržava vlagu oko stabla i povećava mogućnost propadanja kore na korenovom vratu. Zemlja se vraća postepeno i lagano pritiska rukama kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi. Snažno gaženje nije potrebno jer prekomerno sabija zemljište i smanjuje količinu vazduha oko korena.

Posle sadnje formira se široka, plitka zona za zalivanje i zemlja se temeljno natopi. Voda pomaže da se sitne čestice zemlje povežu sa korenovom balom bez grubog pritiskanja. Površina se zatim prekriva malčem, uz ostavljanje slobodnog prostora oko stabla. Ako je položaj vetrovit, biljka se može privremeno učvrstiti širokim i elastičnim vezama koje ne oštećuju koru.

Razmnožavanje semenom

Sveže seme čileanske araukarije ima znatno bolju klijavost od semena koje je dugo skladišteno. Ono brzo gubi vlagu i sposobnost klijanja, pa ga treba sejati ubrzo nakon nabavke ili sakupljanja. Pre setve može se potopiti u mlaku vodu tokom približno jednog dana. Seme koje ostane izrazito lako, prazno ili oštećeno obično ima slabiju klijavost.

Za setvu se koristi duboka pojedinačna posuda jer mlada biljka rano razvija snažan glavni koren. Supstrat treba da bude čist, propustan i ravnomerno vlažan, ali nikada raskvašen. Seme se postavlja uspravno ili blago ukoso, tako da deo ostane neposredno uz površinu supstrata. Previše duboka setva povećava rizik od truljenja i otežava izbijanje klice.

Temperatura za klijanje treba da bude umereno topla i što stabilnija. Posuda se drži na svetlom mestu bez jakog podnevnog sunca koje bi moglo pregrejati supstrat. Vlažnost se održava finim zalivanjem, uz stalnu mogućnost oticanja viška vode. Klijanje nije uvek istovremeno i može trajati više nedelja ili nekoliko meseci.

Mlade biljke se ne presađuju prerano jer je njihov koren krhak i lako se oštećuje. Najbolje je sejati svako seme u posebnu duboku posudu kako bi se izbeglo razdvajanje isprepletenih korenova. Kada se biljka učvrsti, postepeno se navikava na više svetlosti i spoljne uslove. Prvu zimu preporučljivo je provesti na hladnom, svetlom i zaštićenom mestu bez jakog mraza.

Vegetativno razmnožavanje i nega mladih biljaka

Razmnožavanje reznicama kod čileanske araukarije nije jednostavno i često daje biljke nepravilnog oblika. Reznica uzeta sa bočne grane može nastaviti da raste bočno, bez razvoja pravilnog uspravnog stabla. Za kvalitetan rezultat potreban je vršni izdanak, čije uklanjanje oštećuje matičnu biljku. Zbog toga se ovaj način uglavnom koristi u specijalizovanoj proizvodnji, a ne u kućnim uslovima.

Kalemljenje je moguće, ali zahteva kompatibilnu podlogu, precizan rad i kontrolisanu temperaturu i vlažnost. Postupak se koristi kada treba umnožiti određeni primerak ili očuvati specifične osobine. Za prosečnog baštovana semensko razmnožavanje ostaje jednostavnija i prirodnija metoda. Treba imati u vidu da biljke iz semena mogu pokazivati razlike u brzini rasta i obliku.

Mlade sadnice treba štititi od naglih promena uslova. Pre iznošenja na otvoreno postepeno se navikavaju na vetar, direktno sunce i niže noćne temperature. Naglo premeštanje iz zaštićenog prostora na jako sunce može izazvati ožegotine na mladim listovima. Period prilagođavanja obično traje jednu do dve nedelje.

Nakon sadnje na stalno mesto rast može privremeno usporiti dok se koren prilagođava novoj zemlji. U tom periodu nije potrebno forsirati biljku jakim đubrivima niti je stalno zalivati. Važnije je održavati umerenu, ravnomernu vlažnost i zaštititi vrh od fizičkog oštećenja. Kada se pojavi stabilan novi prirast, može se smatrati da je ukorenjavanje uspešno napredovalo.