Туркестанско лале најбоље се сади јесенас, када се земљиште охлади, али још није смрзнуто. Тај тренутак омогућава луковицама да образују корен пре зиме и да у пролеће крену снажно и уједначено. Правилна дубина, размак и дренажа имају већи значај од каснијег интензивног одржавања. Када се посади на добро место, ова врста се може постепено ширити и природно обнављати.
Припрема земљишта и положаја
Пре садње треба изабрати осунчано место са пропусним земљиштем. Туркестанско лале не тражи богату баштенску леју, али не подноси дуготрајно задржавање воде. Земљу треба растресити до дубине на којој ће се луковице развијати без сабијања. Ако је земљиште тешко, потребно је додати песак или ситан шљунак.
Леју је најбоље припремити неколико дана пре садње. Тако се земљиште слегне, а структура постаје стабилнија. Свеж стајњак није погодан за директну садњу луковица. Он може изазвати оштећења корена и повећати ризик од гљивичних инфекција.
Зрел компост може се додати у малој количини ако је земља веома сиромашна. Ипак, треба избегавати претерано хранљиву и влажну мешавину. Ботаничке лале боље подносе умерене услове него прекомерно неговане леје. Природнији режим често даје трајнији резултат.
Положај треба планирати тако да лети остане релативно сув. Ако се у близини налазе биљке које захтевају често заливање, луковице могу страдати. Зато је камењар или повишена ивица леје често идеално решење. На таквом месту вода брзо отиче, а луковице остају здраве.
Još članaka na ovu temu
Правилна садња луковица
Луковице се саде у јесен, најчешће када дневне температуре почну стабилно да опадају. Прерана садња у топло земљиште може подстаћи превремени раст. Прекасна садња у смрзнуту земљу отежава укорењавање. Најбољи тренутак је хладан, али још обрадив период јесени.
Дубина садње обично се одређује према величини луковице. Практично правило је да изнад луковице буде слој земље два до три пута већи од њене висине. Код ситнијих ботаничких лала то значи умерену, али не плитку садњу. Предубока садња може успорити ницање, а преплитка повећати ризик од исушивања и измрзавања.
Луковице се постављају врхом нагоре и благим притиском смештају у припремљено земљиште. Не треба их грубо гурати у тврду земљу, јер се тако може оштетити основа. После садње земљу треба нежно вратити и благо притиснути. Заливање је потребно само ако је земља изузетно сува.
Размак између луковица треба да омогући природно ширење. Групна садња делује лепше од појединачних, правилно поређаних биљака. Добар ефекат постиже се садњом у малим неправилним групама. Тако засад већ прве сезоне изгледа природније и богатије.
Još članaka na ovu temu
Размножавање деобом луковица
Туркестанско лале се најједноставније размножава малим споредним луковицама. Оне се формирају уз матичну луковицу када су услови стабилни. Ако се биљка добро развија, група се временом природно згушњава. Тада се може извршити пажљива деоба.
Деоба се обавља тек када надземни део потпуно одумре. То је важно јер луковице тада завршавају циклус исхране. Вађење док су листови зелени слаби биљку и смањује успех размножавања. Најбоље је радити у сувом периоду, када се земља не лепи и не оштећује луковице.
Извађене луковице треба прегледати и одвојити само здраве примерке. Меке, оштећене или потамнеле луковице не треба поново садити. Мале луковице могу захтевати више сезона пре првог цветања. Ипак, оне су добар начин да се засад постепено прошири без куповине новог материјала.
После деобе луковице се могу одмах посадити на ново место или кратко чувати на сувом и проветреном простору. Дуготрајно складиштење није потребно ако су услови за садњу већ добри. Важно је да се не држе у затвореној влажној амбалажи. Проветреност спречава појаву плесни и труљења.
Размножавање семеном и природно ширење
Размножавање семеном је могуће, али захтева више стрпљења. Биљке добијене из семена не цветају одмах, већ им је потребно неколико година да формирају довољно јаку луковицу. Овај начин је занимљив за љубитеље ботаничких врста. За брз декоративни ефекат практичнија је садња луковица.
Ако се прецветали цветови не уклоне, биљка може формирати семене чауре. Семе треба сазрети на биљци пре сакупљања. После тога се сеје у пропусну мешавину и држи у условима који прате природан циклус хладноће и топлоте. Тај процес није тежак, али тражи дисциплину и време.
У башти се понекад јавља и самосејање. То се дешава само ако су услови повољни и ако се земљиште не прекопава често. Младе биљчице су ситне и лако се превиде. Зато је добро познавати место где су лале посађене и избегавати грубу обраду.
Природно ширење најбоље функционише у мирнијим деловима врта. Ако се луковице стално премештају или ако се леја редовно дубоко обрађује, засад се неће стабилно развијати. Туркестанско лале воли континуитет и мало узнемиравања. Када му се то омогући, временом постаје све лепши део пролећне баште.
