Sadnja i razmnožavanje klupčastog zvončića u bašti

Klupčasti zvončić se najuspešnije zasniva kada se sadnja obavi u dobro pripremljeno, propusno i umereno hranljivo zemljište. Ova trajnica voli stabilne uslove, pa je izbor mesta važniji od kasnijeg čestog presađivanja. Razmnožava se semenom, deljenjem bokora i ponekad reznicama bazalnih izdanaka, pri čemu svaka metoda ima svoje prednosti. Najbrži način do snažne cvetne biljke obično je podela razvijenog bokora, dok setva omogućava dobijanje većeg broja mladih biljaka.

Pravo vreme i mesto za sadnju

Najbolje vreme za sadnju klupčastog zvončića je proleće, kada se zemljište zagreje i opasnost od jačih mrazeva prođe. Jesenja sadnja takođe može biti uspešna, naročito ako se obavi dovoljno rano da biljka razvije nove korenove pre zime. U hladnijim područjima kasna jesen nije idealna, jer se slabo ukorenjene biljke lakše izdižu iz zemlje tokom smrzavanja i odmrzavanja. Sadnju treba planirati tako da biljka ne ulazi u stresan period odmah nakon presađivanja.

Mesto treba da bude svetlo, otvoreno i dobro provetreno, ali ne nužno izloženo najjačem suncu tokom celog dana. U toplijim krajevima blaga polusenka može sačuvati svežinu listova i produžiti cvetanje. U hladnijim i vlažnijim predelima bolje je izabrati sunčaniji položaj, jer će se zemlja brže sušiti posle kiše. Važno je izbegavati udubljenja u kojima se zadržavaju voda i hladan vazduh.

Pre sadnje treba ukloniti višegodišnje korove, jer oni kasnije teško izlaze iz gustog bokora. Posebno treba paziti na rizomske korove koji se šire pod zemljom i mogu se uvući među korenove biljke. Zemlju je dobro rastresti i obogatiti kompostom, ali bez preterivanja. Cilj je stvoriti plodnu, ali ne premasnu podlogu koja podstiče čvrst rast i obilno cvetanje.

Razmak sadnje zavisi od bujnosti biljaka i planiranog efekta u leji. Za prirodan, pun zasad biljke se sade tako da se za dve do tri sezone blago dodiruju, ali ne guše jedna drugu. Previše gust početni raspored može izgledati privlačno prve godine, ali kasnije stvara probleme sa vlagom i bolestima. Bolje je ostaviti prostor za razvoj i praznine privremeno popuniti sezonskim biljkama ili nižim perenama.

Tehnika sadnje i početno ukorenjavanje

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale, kako bi se korenovi lakše širili u okolno zemljište. Dubina sadnje treba da ostane ista kao u kontejneru ili prethodnom mestu rasta. Preduboka sadnja može dovesti do truljenja krune, dok preplitka sadnja izlaže koren isušivanju. Nakon postavljanja biljke zemlja se pažljivo sabija rukama, bez jakog gaženja.

Pre sadnje biljku iz saksije treba pažljivo izvaditi i pregledati koren. Ako su korenovi gusto obmotani oko bale, mogu se blago razmrsiti kako bi brže krenuli u novu zemlju. Suviše oštećene ili trule delove treba ukloniti čistim makazama. Biljka koja ima zdrav, svetao i čvrst koren obično se brzo prima i počinje da razvija nove listove.

Posle sadnje obavezno je temeljno zalivanje, jer voda pomaže da zemlja nalegne oko korena. Prvih nekoliko nedelja treba održavati umerenu vlagu, bez natapanja. Mlada biljka ne sme biti prepuštena suši, jer još nema dovoljno razvijen korenov sistem. Kada se pojave novi izdanci i listovi, to je znak da je ukorenjavanje krenulo u dobrom smeru.

U prvoj sezoni nakon sadnje biljka možda neće pokazati pun potencijal cvetanja. To je normalno, jer se deo energije troši na razvoj korena i prilagođavanje novom mestu. Uklanjanje korova i održavanje ravnomerne vlage tada su važniji od snažnog đubrenja. Dobro ukorenjena biljka sledeće godine ulazi u sezonu znatno jača i bujnija.

Razmnožavanje deljenjem bokora

Deljenje bokora je najpouzdaniji način razmnožavanja za očuvanje osobina određene sorte. Najbolje se obavlja u rano proleće, pre intenzivnog rasta, ili u ranu jesen, nakon završetka glavnog cvetanja. Biljka se pažljivo iskopa sa što većim delom korena, kako bi se smanjio stres. Zemlja se blago otrese, a zatim se jasno vide prirodne tačke podele.

Svaki odvojeni deo treba da ima nekoliko zdravih pupoljaka ili izdanaka i dovoljno korenove mase. Presitni delovi se sporije oporavljaju i zahtevaju pažljiviju negu. Stari, drvenasti ili oštećeni centralni delovi mogu se ukloniti, jer često slabije rastu. Najvitalniji su obično spoljašnji delovi bokora, gde se razvija najviše mladih korenova.

Nakon podele nove biljke treba odmah posaditi, jer se izvađen koren brzo isušuje. Sadnja se obavlja na istu dubinu kao i ranije, uz dobro zalivanje. U narednim nedeljama važno je zaštititi biljke od dugotrajne suše i prejakog sunca ako je vreme neuobičajeno toplo. Blago skraćivanje nadzemnih delova može pomoći da se smanji gubitak vode.

Deljenje nije samo način razmnožavanja, već i važna mera obnove starijih zasada. Pregusti bokori slabije cvetaju, a unutrašnjost biljke postaje manje vitalna. Podelom se biljka podmlađuje i ponovo dobija snagu za bogato cvetanje. U dobro održavanim lejama ovaj postupak se obično ponavlja na nekoliko godina, u zavisnosti od bujnosti rasta.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Setva je korisna kada je cilj dobiti veći broj biljaka za prirodnije zasade ili veće površine. Seme se može sejati u posude, kontejnere ili pažljivo pripremljenu leju. Supstrat treba da bude fin, propustan i umereno vlažan. Pošto je seme sitno, ne treba ga prekrivati debelim slojem zemlje, već ga je dovoljno blago utisnuti u površinu.

Klijanje zavisi od svežine semena, temperature i ravnomerne vlage. Supstrat ne sme da se osuši, ali ni da bude previše mokar. Posude je dobro držati na svetlom mestu bez direktnog jakog sunca koje bi brzo isušilo površinu. Kada se pojave mlade biljčice, potrebno im je mnogo svetlosti kako se ne bi izdužile.

Pikiranje se obavlja kada mlade biljke razviju dovoljno listova da se mogu sigurno premestiti. Svaku biljčicu treba pažljivo izvaditi, držeći je za list, a ne za nežnu stabljiku. Mlade biljke se presađuju u pojedinačne posude ili na veći razmak. Pre sadnje na stalno mesto treba ih postepeno privikavati na spoljne uslove.

Biljke dobijene iz semena mogu pokazati izvesnu raznolikost u visini, nijansi cveta i bujnosti. To je prednost u prirodnim zasadima, ali nije idealno ako želiš potpuno ujednačen izgled određene sorte. Za sortno verne biljke bolji izbor je deljenje bokora. Ipak, setva ostaje vredna metoda za vrtlare koji žele ekonomično i masovno razmnožavanje.