Sadnja i razmnožavanje bugenvilije

Sadnja ove predivne mediteranske biljke predstavlja prvi i najvažniji korak ka stvaranju bujnog cvetnog grma. Pre nego što započnemo sam proces, potrebno je pažljivo odabrati odgovarajuću posudu i locirati stabilno mesto. Najbolje vreme za obavljanje ovog posla je rano proleće kada prođe opasnost od kasnih mrazeva. Pravilna priprema obezbeđuje optimalne uslove za brzo ukorenjivanje i stabilan početni rast.

Priprema za uspešnu sadnju

Izbor saksije zavisi od trenutne veličine korenovog sistema i planiranog rasta biljke. Prevelika posuda može zadržavati višak vlage, što nepovoljno utiče na mlad koren i usporava cvetanje. Sa druge strane, premala saksija brzo ograničava rast i zahteva prečesto zalivanje tokom letnjih žega. Glinene posude su odličan izbor jer omogućavaju disanje zidova i prirodno isparavanje suvišne vlage.

Supstrat za sadnju mora biti lagan, vazdušast i bogat organskom materijom u umerenim količinama. Možemo napraviti mešavinu komposta, treseta i rečnog peska kako bismo obezbedili idealne uslove. Teška baštenska zemlja nije pogodna jer se sabija i sprečava dotok kiseonika do nežnih korenovih dlačica. Dobra struktura podloge omogućava korenu da se brzo širi i stabilizuje celu biljku.

Pre samog spuštanja biljke u zemlju, korisno je pregledati koren i ukloniti eventualno oštećene delove. Nežno razmicanje sabijenog korena sa spoljne strane podstiče ga na brže prodiranje u novi supstrat. Dubina sadnje treba da bude identična onoj na kojoj je biljka rasla u prethodnoj posudi. Previše duboka sadnja može izazvati truljenje baze stabla, dok plitka sadnja ugrožava stabilnost.

Tehnika razmnožavanja pomoću reznica

Razmnožavanje pomoću poludrvenastih reznica smatra se najefikasnijim načinom za dobijanje novih, zdravih primeraka. Najbolji period za uzimanje reznica je tokom kasnog proleća ili ranog leta kada je biljka u punoj snazi. Reznice dužine oko deset do petnaest centimetara uzimaju se sa zdravih i jedrih grana. Rez treba napraviti oštrim alatom neposredno ispod kolenca gde je koncentracija hormona najveća.

Sa donje polovine reznice potrebno je pažljivo ukloniti sve listove kako bi se smanjila transpiracija. Gornja dva ili tri lista mogu se skratiti na polovinu ukoliko su preveliki i troše previše vlage. Upotreba hormona za ukorenjivanje drvenastih biljaka značajno povećava procenat uspešnosti ovog osetljivog procesa. Donji deo reznice se blago umoči u prah i zatim pažljivo ubaci u pripremljenu podlogu.

Supstrat za ožiljavanje treba da bude sterilan i izuzetno lagan, sačinjen uglavnom od perlita i čistog treseta. Reznice se postavljaju na dubinu od nekoliko centimetara i lagano učvršćuju prstima oko baze. Nakon toga sledi blago prskanje vodom pomoću fine prskalice kako bi se tlo sleglo. Posuda sa reznicama postavlja se na toplo mesto sa dosta indirektne svetlosti.

Održavanje visoke vlažnosti vazduha oko reznica ključno je za formiranje prvih korenovih struktura. Pokrivanje posude providnom plastičnom kesom ili poklopcem stvara efekat mini staklenika koji zadržava neophodnu vlagu. Svakodnevno provetravanje na nekoliko minuta sprečava pojavu buđi i truljenja unutar improvizovanog prostora. Prvi znaci uspešnog ukorenjivanja javljaju se nakon četiri do šest nedelja u vidu novih listića.

Metoda razmnožavanja položenicama

Razmnožavanje položenicama je prirodna i veoma sigurna metoda koja se uspešno primenjuje kod puzavica. Ova tehnika se izvodi tokom proleća korišćenjem dugih, savitljivih grana koje rastu blizu površine tla. Glavna prednost ove metode leži u tome što mlada biljka dobija hranu od majke tokom celog procesa. Rizik od neuspeha je sveden na minimum jer nema opasnosti od potpunog isušivanja izdanka.

Odabrana grana se pažljivo savije prema zemlji na mestu gde želimo da podstaknemo razvoj novog korena. Na delu grane koji će biti ukopan napravi se mali, plitak rez na kori radi stimulacije rasta. Taj rezani deo se zatim položi u malu rupu napunjenu kvalitetnim i rastresitim supstratom. Grana se fiksira za tlo pomoću žičane kuke kako se ne bi pomerila usled vetra.

Ukopani deo grane pokrije se slojem zemlje i lagano sabije radi boljeg kontakta sa vlagom. Vrh grane sa nekoliko listova ostavlja se da slobodno viri iznad površine zemlje i usmerava vertikalno. Redovno zalivanje ovog mesta je neophodno kako bi se održala optimalna vlažnost potrebna za formiranje korena. Tokom leta na ukopanom mestu će se polako razviti samostalan korenov sistem.

U jesen ili narednog proleća vrši se provera razvijenosti novog korena pre konačnog odvajanja. Ukoliko je koren dovoljno snažan, grana se oštrim makazama preseče blizu matične biljke. Nova biljka se zatim pažljivo iskopava vodeći računa da se ne ošteti formirani korenov grumen. Presađivanje u zasebnu saksiju označava uspešan završetak ovog jednostavnog i prirodnog procesa razmnožavanja.

Nega mladih biljaka nakon presađivanja

Prve nedelje nakon uspešnog ukorenjivanja i presađivanja predstavljaju kritičan period za mladu biljku. Ona poseduje nežan i osetljiv koren koji još uvek ne može da podnese ekstremne spoljne uslove. Zato je mladu biljku potrebno držati na polusenovitom mestu zaštićenom od jakog popodnevnog sunca. Postepeno izlaganje direktnoj svetlosti vrši se tokom nekoliko dana kako bi se izbegao šok.

Režim zalivanja u ovoj fazi mora biti umeren, ali redovan, bez dozvoljavanja da se supstrat potpuno isuši. Prevelika količina vode u saksiji može brzo ugušiti mlad koren koji se tek razvija. Najbolje je zalivati kada gornji sloj zemlje postane suv na dodir prstiju. Koristite isključivo odstajalu vodu sobne temperature kako ne biste rashladili osetljivu zonu korena.

Sa primenom mineralnih đubriva treba sačekati dok biljka ne pokaže jasne znake novog vegetativnog rasta. Prva prihrana se vrši veoma razblaženim rastvorom đubriva sa naglašenim procentom fosfora za razvoj korena. Rana i prekomerna upotreba jakih azotnih đubriva može spržiti mlad koren i zaustaviti napredak. Pažljivo praćenje rasta pomaže u određivanju pravog momenta za intenzivniju ishranu.

Pinciranje vrhova mladih izbojaka vrši se rano kako bi se podstaklo bočno grananje i formirao gust grm. Kada mladica dostigne visinu od petnaestak centimetara, uklanja se sam vrh rasta noktima ili makazama. Ova mera stimuliše buđenje bočnih pupoljaka iz kojih će izrasti nove, snažne grane. Pravilnim oblikovanjem od samog početka stvaramo zdravu osnovu za buduće bogato cvetanje.