Sadnja i razmnožavanje Henrijevog orlovog nokta

Uspešan uzgoj ove robusne puzavice počinje pažljivim planiranjem i kvalitetnom pripremom terena pre same sadnje. Izbor pravog trenutka za postavljanje biljke u zemlju direktno utiče na brzinu njenog kasnijeg ukorenjavanja i rasta. Najbolji rezultati se postižu sadnjom u rano proleće ili tokom umerenih jesenjih dana kada temperature nisu previsoke. Pravilno pripremljena podloga omogućava mladoj biljci bezbolan prelazak i brzu adaptaciju na nove uslove.

Kupovina kvalitetnog i zdravog sadnog materijala u proverenim rasadnicima predstavlja prvi korak ka uspehu u bašti. Prilikom izbora sadnice, obrati pažnju na opšte stanje lisne mase i razvijenost korenovog sistema u saksiji. Zdrava sadnica ima jedre, tamnozelene listove bez vidljivih znakova bolesti, pega ili prisustva štetnih insekata. Izbegavaj primerke koji imaju preraslo i zamršeno korenje koje viri kroz drenažne otvore saksije.

Kopanje i pravilno oblikovanje sadne jame zahteva poštovanje određenih dimenzija u zavisnosti od veličine korena. Jama bi trebala da bude najmanje dvostruko veća od širine i dubine saksije u kojoj se biljka nalazi. Dno iskopane jame potrebno je dobro rastresiti kako bi se olakšao prodor mladog korenja u dublje slojeve. Na samom dnu preporučljivo je napraviti mali drenažni sloj od sitnog šljunka ili lomljene cigle.

Poboljšanje strukture postojećeg zemljišta vrši se dodavanjem kvalitetnih organskih supstrata i zrelog stajnjaka ili komposta. Ova puzavica preferira hranljivo, humusno tlo koje dobro zadržava vlagu, ali je istovremeno i dovoljno propusno. Pomešaj iskopanu zemlju sa tresetom i organskim đubrivom u jednakim razmerama pre nego što je vratiš u jamu. Ova mešavina obezbediće sve neophodne hranljive materije za početni, najvažniji period razvoja tvoje nove puzavice.

Tehnika sadnje na stalno mesto

Pravilno pozicioniranje korenove bale u pripremljenu sadnu jamu zahteva preciznost i nežno rukovanje sa biljkom. Pažljivo izvadi sadnicu iz saksije trudeći se da se zemlja oko korena što manje raspe i ošteti. Gornja površina korenove bale trebala bi da bude u ravni sa okolnim zemljištem nakon završetka sadnje. Postavljanje biljke previše duboko može izazvati truljenje korenovog vrata, dok previše plitka sadnja isušuje koren.

Vraćanje pripremljene mešavine zemlje u jamu vrši se postepeno, uz lagano sabijanje rukama oko stabla puzavice. Sabijanjem se eliminišu vazdušni džepovi u zemlji koji mogu uzrokovati sušenje i propadanje finih korenčića. Pazi da tokom ovog postupka ne pritiskaš zemlju previše agresivno kako ne bi sabio tlo do te mere da postane nepropusno. Oko same osnove biljke formiraj blago udubljenje u obliku prstena koje će služiti za efikasnije sakupljanje vode.

Obilno zalivanje neposredno nakon završetka mehaničkog dela sadnje predstavlja obaveznu meru koja obezbeđuje uspeh. Voda pomaže zemljištu da sedne na svoje mesto i ostvari direktan kontakt sa celom površinom korenovog sistema. Prvo zalivanje treba obaviti polako, dopuštajući tlu da upije maksimalnu količinu tečnosti u dublje slojeve. Nakon što zemlja upije vodu, površinu možeš prekriti tankim slojem mulča radi očuvanja vlage.

Početno orezivanje nakon sadnje stimuliše aktivaciju bočnih pupoljaka i doprinosi kasnijem formiranju znatno gušćeg grma. Skraćivanjem glavnih izdanaka za jednu trećinu podstiče se biljka da energiju usmeri na razvoj snažnog korena. Ovaj korak je mnogim baštovanima težak jer žele odmah veliku biljku, ali je dugoročno izuzetno koristan. Strpljenje u ovoj ranoj fazi rezultiraće znatno robusnijom i zdravijom puzavicom u narednim godinama.

Razmnožavanje poludrvenastim reznicama

Uzimanje poludrvenastih reznica tokom letnjih meseci predstavlja najčešći i veoma uspešan način dobijanja novih biljaka. Najbolji period za ovaj posao je kraj jula ili početak avgusta, kada su ovogodišnji izdanci delimično odrveneli. Reznice se uzimaju sa zdravih, dobro razvijenih matičnih biljaka koje pokazuju odlične sortne karakteristike. Dužina idealne reznice trebala bi da iznosi između deset i petnaest centimetara sa nekoliko zdravih listova.

Priprema reznice podrazumeva pravljenje čistog, kosog reza neposredno ispod donjeg kolenca, odnosno čvora na grani. Donje listove treba pažljivo ukloniti kako ne bi trulili u dodiru sa vlažnim supstratom tokom procesa ožiljavanja. Gornje listove možeš skratiti na polovinu njihove veličine kako bi se smanjila transpiracija i gubitak dragocene vlage. Upotreba praškastog hormona za ukorenjavanje poludrvenastih reznica može značajno povećati procenat uspešnosti ovog postupka.

Izbor supstrata za ožiljavanje zahteva laganu, poroznu mešavinu koja dobro drži vlagu, ali ne zadržava suvišnu vodu. Mešavina treseta i perlita u odnosu jedan prema jedan pokazala se kao idealna kombinacija za ovu namenu. Reznice se ubadaju u pripremljene saksije ili kontejnere do dubine od nekoliko centimetara, a zatim se lagano zaliju. Pokrivanje saksija providnom folijom stvara efekat mini-staklenika koji održava neophodnu visoku vlažnost vazduha.

Presađivanje uspešno ožiljenih reznica u pojedinačne saksije vrši se nakon što one razviju samostalan i zdrav koren. To se obično dešava nakon nekoliko nedelja, što možeš prepoznati po pojavi prvih novih listića na vrhu. Mlade biljke treba postepeno privikavati na spoljne uslove skidanjem folije na nekoliko sati svakog dana. Tokom prve zime, ove mlade puzavice je najbolje čuvati na zaštićenom mestu bez mraza.

Razmnožavanje položenicama

Metoda razmnožavanja položenicama izdvaja se kao jedna od najjednostavnijih i najsigurnijih tehnika u kućnim uslovima. Pošto mlada biljka ostaje povezana sa majčinskim organizmom tokom celog procesa, rizik od neuspeha je minimalan. Ovaj postupak se uspešno izvodi u proleće ili rano leto kada su grane najfleksibilnije i pune životne snage. Potrebno je odabrati dugačak, zdrav izdanak koji raste blizu same površine zemljišta u bašti.

Osiguravanje izabrane grane za tlo zahteva pravljenje malog kanala u zemlji na mestu gde će grana biti položena. Na delu stabla koji ide u zemlju može se napraviti mali, plitak zarez kako bi se stimulisalo brže formiranje korena. Taj deo grane se zatim položi u kanal, pričvrsti namenskim metalnim ili drvenim klinom i pokrije zemljom. Vrh izdanaka treba ostaviti da slobodno viri iznad površine zemlje i usmeriti ga vertikalno naviše.

Vreme potrebno za formiranje snažnog sopstvenog korena u zemlji obično traje nekoliko meseci tokom aktivne vegetacije. Tokom celog ovog perioda, mesto gde je grana položena mora se redovno zalivati i održavati umereno vlašnim. Mulčiranje tog dela zemljišta može značajno pomoći u očuvanju stabilnih uslova neophodnih za razvoj novih korenčića. Redovnim pregledom može se utvrditi da li je proces ukorenjavanja uspešno započeo ispod površine tla.

Odvajanje nove, samostalne biljke od matičnog grma vrši se tek kada se uveriš da je koren dovoljno razvijen. Oštrim baštenskim makazama preseče se veza sa starom biljkom neposredno ispred novoformiranog korenovog sistema u zemlji. Novu puzavicu pažljivo iskopaj sa pripadajućom grudvom zemlje i presadi je na njeno trajno mesto u vrtu. Ovaj način ti omogućava da bez mnogo muke i troškova brzo proširiš kolekciju ovih divnih puzavica.