Zalivanje i đubrenje fuksije

Obezbeđivanje optimalne količine vode i hranljivih materija predstavlja stub uspešnog gajenja svake biljke, a fuksija po tom pitanju nije izuzetak. Pravilan režim zalivanja i đubrenja direktno utiče na sve fiziološke procese u biljci, od rasta korena i listova do formiranja i trajanja cvetova. Fuksija je biljka koja voli vlagu, ali je istovremeno izuzetno osetljiva na prekomerno zadržavanje vode u zoni korena. Slično tome, zahteva redovnu prihranu za bujno cvetanje, ali je prekomerna ili neadekvatna upotreba đubriva može oštetiti. Pronalaženje prave ravnoteže u snabdevanju vodom i hranom je umetnost koja se uči posmatranjem biljke i razumevanjem njenih potreba u različitim fazama razvoja i godišnjim dobima.

Osnovni principi zalivanja

Zlatno pravilo zalivanja fuksije glasi: održavaj supstrat konstantno umereno vlažnim, ali nikada mokrim. To u praksi znači da se zemlja ne sme u potpunosti osušiti između dva zalivanja, ali isto tako ne sme biti natopljena vodom. Najpouzdaniji način da se utvrdi da li je biljci potrebna voda jeste provera vlažnosti supstrata prstom. Gurni prst u zemlju do dubine od 2-3 centimetra; ako je suva, vreme je za zalivanje. Ako je i dalje vlažna, sačekaj još jedan dan. Ovaj jednostavan test je mnogo pouzdaniji od pridržavanja strogog rasporeda, jer potrebe biljke za vodom variraju u zavisnosti od mnogih faktora.

Faktori koji utiču na učestalost zalivanja uključuju veličinu saksije, vrstu supstrata, temperaturu vazduha, vlažnost vazduha i izloženost suncu i vetru. Biljke u manjim saksijama, glinenim saksijama i visećim korpama se mnogo brže isušuju i zahtevaju češće zalivanje. Tokom vrelih, sunčanih i vetrovitih letnjih dana, može biti potrebno zalivati fuksiju svakodnevno, pa čak i dva puta dnevno. S druge strane, tokom oblačnih i prohladnih dana, potrebe za vodom su znatno manje.

Tehnika zalivanja je takođe važna. Zalivaj temeljno, tako da voda natopi ceo busen i počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije. To osigurava da je ceo korenov sistem dobio dovoljnu količinu vlage. Nakon desetak minuta, obavezno prospi višak vode koji se sakupio u podmetaču. Ostavljanje saksije da stoji u vodi je jedna od najvećih grešaka, jer dovodi do gušenja korena, nedostatka kiseonika i na kraju do truljenja. Uvek koristi vodu koja je odstajala barem nekoliko sati, kako bi ispario hlor i kako bi se temperatura vode izjednačila sa temperaturom okoline.

Pored zalivanja supstrata, fuksije izuzetno cene i visoku relativnu vlažnost vazduha. Orošavanje listova odstajalom vodom može biti veoma korisno, posebno tokom suvih i toplih letnjih dana. Orošavanjem se biljka rashlađuje, spira se prašina sa listova i otežava se razvoj štetočina poput crvenog pauka. Najbolje vreme za orošavanje je rano ujutru, kako bi lišće imalo vremena da se osuši pre jakog podnevnog sunca, čime se izbegava rizik od stvaranja opekotina.

Prilagođavanje zalivanja godišnjim dobima

Režim zalivanja fuksije se mora dinamički prilagođavati promenama u uslovima okoline tokom godine. Tokom proleća, kada biljka izlazi iz faze mirovanja i započinje intenzivan rast, potrebe za vodom postepeno rastu. U početku se zaliva umereno, a kako dani postaju duži i topliji i kako se razvija lisna masa, učestalost zalivanja se povećava. Ovo je period kada se formiraju temelji za bujno cvetanje, pa je važno ne dozvoliti da biljka pati od nedostatka vlage.

Leto je period kada su potrebe fuksije za vodom na vrhuncu. Visoke temperature, intenzivna sunčeva svetlost i aktivno cvetanje dovode do velike potrošnje vode kroz proces transpiracije. Kao što je već pomenuto, tokom najtoplijih dana neophodno je svakodnevno proveravati vlažnost supstrata. Biljke koje pokazuju znake venjenja tokom najtoplijeg dela dana, iako je supstrat vlažan, često pate od toplotnog stresa, a ne od nedostatka vode. U tom slučaju, bolje je biljku premestiti na hladnije mesto ili je orošiti, nego je dodatno zalivati, jer prenatopljen supstrat na visokim temperaturama može „skuvati“ koren.

U jesen, sa padom temperatura i skraćivanjem dana, fuksija postepeno usporava svoj rast i priprema se za zimsko mirovanje. Shodno tome, njene potrebe za vodom se smanjuju. Zalivanje treba postepeno proređivati, dozvoljavajući da se supstrat više prosuši između dva zalivanja. Prekomerno zalivanje u ovom periodu je posebno opasno, jer hladan i vlažan supstrat predstavlja idealno okruženje za razvoj truleži korena i drugih gljivičnih oboljenja.

Tokom zimskog mirovanja, kada se biljka čuva u prohladnoj prostoriji, zalivanje se svodi na apsolutni minimum. Cilj je samo sprečiti potpuno isušivanje korenovog sistema. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u zimovalištu, dovoljno je zaliti biljku jednom u tri do četiri nedelje, i to sa veoma malom količinom vode. Biljka u ovom periodu nema lišće i ne vrši fotosintezu, pa su njene potrebe za vodom minimalne.

Značaj i vrste đubriva

Redovna i pravilna prihrana je neophodna kako bi fuksija ispunila svoj pun potencijal i nagradila te obiljem prelepih cvetova. Supstrat u saksiji ima ograničenu količinu hranljivih materija, koje se brzo troše, posebno kod biljaka koje intenzivno cvetaju. Zbog toga je neophodno redovno dodavati hraniva putem đubriva. Osnovni makroelementi neophodni za rast biljke su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), a svaki od njih ima specifičnu ulogu.

Azot (N) je primarno odgovoran za vegetativni rast, odnosno za razvoj listova i stabljika. Neophodan je u fazi rasta, posebno u proleće. Fosfor (P) igra ključnu ulogu u razvoju korenovog sistema, kao i u formiranju cvetnih pupoljaka i samih cvetova. Kalijum (K) je zadužen za opštu otpornost biljke, regulaciju vodnog režima, sintezu šećera i kvalitet cvetova. Pored ovih osnovnih elemenata, za pravilan razvoj su neophodni i mikroelementi kao što su gvožđe (Fe), magnezijum (Mg), cink (Zn), bor (B) i drugi.

Na tržištu postoji veliki izbor đubriva pogodnih za fuksije. Najčešće se koriste tečna mineralna đubriva za cvetajuće balkonske biljke, koja se rastvaraju u vodi za zalivanje. Ova đubriva su praktična jer brzo dospevaju do korena i biljka ih lako usvaja. Takođe, postoje i sporo otpuštajuća đubriva u obliku granula ili štapića, koja se umešaju u supstrat i obezbeđuju kontinuirano snabdevanje hranivima tokom dužeg perioda, obično nekoliko meseci. Organska đubriva, kao što su kompost ili glistenjak, takođe su odličan izbor jer, pored hraniva, poboljšavaju i strukturu zemljišta.

Izbor formulacije đubriva (odnos N-P-K) treba prilagoditi fazi razvoja biljke. U proleće, na početku vegetacije, može se koristiti izbalansirana formulacija (npr. 20-20-20) ili ona sa blago povišenim azotom. Međutim, čim biljka počne da formira cvetne pupoljke, treba preći na đubrivo sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma (npr. 10-30-20). Korišćenje đubriva sa previše azota tokom faze cvetanja rezultiraće bujnim lišćem, ali slabim i malobrojnim cvetovima.

Pravilna primena đubriva

Pravilna primena đubriva je jednako važna kao i sam izbor đubriva. Osnovno pravilo je da se biljka nikada ne prihranjuje dok je supstrat suv. Pre dodavanja rastvora đubriva, biljku treba zaliti čistom vodom. Prihranjivanje na suvu zemlju može izazvati oštećenje, pa čak i „spaljivanje“ osetljivih korenčića. Tek nakon što se supstrat navlaži, primenjuje se đubrivo rastvoreno u vodi, prema uputstvu proizvođača.

Učestalost prihranjivanja zavisi od vrste đubriva i faze rasta. Tokom perioda najintenzivnijeg rasta i cvetanja, od kasnog proleća do kraja leta, tečna đubriva se obično primenjuju jednom nedeljno ili jednom u deset dana. Važno je ne preterivati sa koncentracijom. Uvek je bolje koristiti nešto blaži rastvor češće, nego previše koncentrovan rastvor ređe. Prekomerno đubrenje može dovesti do nakupljanja soli u supstratu, što oštećuje koren i blokira usvajanje vode i hraniva.

Krajem leta i početkom jeseni, intenzitet prihranjivanja treba postepeno smanjivati. To je signal biljci da uspori rast i pripremi se za period mirovanja. Obično se od kraja avgusta prihrana proređuje na svake dve do tri nedelje, da bi se početkom ili sredinom septembra u potpunosti prekinula. Nastavak prihranjivanja u jesen stimuliše rast mladih izdanaka koji ne bi stigli da sazru pre zime, čineći ih podložnim izmrzavanju.

Tokom zimskog mirovanja, fuksija se uopšte ne prihranjuje. Biljka je u fazi dormancije, njeni metabolički procesi su svedeni na minimum i nema potrebe za dodatnim hranivima. Sa prvom prihranom se počinje tek u rano proleće, nakon što se biljka „probudi“, oreže, presadi i pokaže prve znake novog rasta. Prve doze đubriva u proleće treba da budu upola slabije od preporučene koncentracije, kako bi se koren postepeno navikao.

Prepoznavanje problema u ishrani

Pažljivim posmatranjem listova fuksije mogu se prepoznati simptomi nedostatka ili viška određenih hranljivih materija. Ovi vizuelni signali su važan pokazatelj da je potrebno korigovati režim prihrane. Jedan od najčešćih problema je hloroza, odnosno žutilo listova, koje je najčešće uzrokovano nedostatkom gvožđa. Hloroza se manifestuje tako što listovi postaju žuti, dok nervatura ostaje zelena. Ovaj problem se često javlja ako je supstrat previše alkalan ili previše zbijen i vlažan, što ometa usvajanje gvožđa. Rešava se primenom đubriva sa helatnim gvožđem.

Bledi, svetlozeleni ili žućkasti listovi na celoj biljci, praćeni slabim rastom, obično ukazuju na opšti nedostatak hraniva, a pre svega azota. U tom slučaju, potrebno je početi sa redovnom i izbalansiranom prihranom. Sa druge strane, tamnozeleni, bujni listovi, ali odsustvo ili mali broj cvetova, jasan su znak viška azota. Rešenje je promena đubriva i prelazak na formulaciju bogatu fosforom.

Crvenkasta ili ljubičasta boja na ivicama listova može ukazivati na nedostatak fosfora. Ovaj simptom se češće javlja pri niskim temperaturama, kada je usvajanje fosfora otežano, čak i ako ga u supstratu ima dovoljno. Žuti rubovi na starijim, donjim listovima mogu biti znak nedostatka kalijuma ili magnezijuma.

Nakupljanje belih ili smeđih naslaga na površini supstrata ili na ivicama saksije jasan je znak prekomernog đubrenja i nakupljanja soli. U tom slučaju, potrebno je isprati supstrat obilnim zalivanjem čistom vodom (nekoliko puta propustiti vodu kroz saksiju) i napraviti pauzu u prihranjivanju. Redovno praćenje stanja biljke i pravovremeno reagovanje na prve simptome ključno je za održavanje optimalnog nutritivnog statusa i zdravlja tvoje fuksije.