Zalivanje i đubrenje forzicije

Pravilno zalivanje i đubrenje predstavljaju dva stuba uspešnog gajenja forzicije, direktno utičući na njenu vitalnost, otpornost i, što je najvažnije, na raskoš cvetanja. Iako je forzicija poznata kao prilagodljiv i relativno skroman grm, adekvatan režim vlage i hranljivih materija može drastično poboljšati njen izgled i zdravlje. Razumevanje potreba biljke za vodom u različitim fazama rasta i tokom različitih godišnjih doba, kao i znanje o tome kada i čime je prihraniti, ključno je za postizanje maksimalnih rezultata. Zanemarivanje ovih aspekata, s druge strane, može dovesti do slabijeg rasta, podložnosti bolestima i oskudnog cvetanja koje neće ispuniti očekivanja. Stoga je važno uspostaviti balansiranu rutinu koja će forziciji obezbediti sve što joj je potrebno za bujan i zdrav život.

Zalivanje forzicije zahteva promišljen pristup, a ne nasumično dodavanje vode. Najveću potrebu za vlagom imaju mlade, tek posađene biljke, kao i biljke tokom dugih, sušnih letnjih perioda. U prvoj godini nakon sadnje, neophodno je redovno zalivanje kako bi se podstakao razvoj snažnog i dubokog korenovog sistema. Učestalost zalivanja zavisi od tipa zemljišta i vremenskih uslova, ali generalno pravilo je da se zemlja ne sme u potpunosti isušiti između dva zalivanja. Najbolje je zalivati ređe, ali obilno, kako bi se voda spustila do dubljih slojeva zemlje i podstakla koren da raste u dubinu, čineći biljku otpornijom na sušu.

S druge strane, odrasle, dobro ukorenjene forzicije su iznenađujuće tolerantne na sušu i često im je dovoljna prirodna količina padavina. Prekomerno zalivanje može biti štetnije od nedostatka vode, jer dovodi do zabarivanja zemljišta i truljenja korena. Zbog toga je ključno proveriti vlažnost zemljišta pre svakog zalivanja – jednostavno gurnite prst nekoliko centimetara u zemlju i ako je suva, vreme je za zalivanje. Posebnu pažnju treba obratiti na biljke posađene na peskovitim zemljištima, koja se brže isušuju, kao i na one koje rastu u posudama.

Đubrenje igra važnu ulogu u obezbeđivanju neophodnih hranljivih materija za rast, razvoj i cvetanje. Iako forzicija nije preterano zahtevna, povremena prihrana će značajno doprineti njenoj bujnosti. Najvažnije je prihranjivanje obaviti u pravo vreme, a to je rano proleće, pre početka vegetacije, ili odmah nakon cvetanja. Prihrana u kasno leto ili jesen se ne preporučuje jer podstiče rast novih izdanaka koji ne bi stigli da sazru pre zime, pa bi bili podložni izmrzavanju. Pravilnim balansom vode i hrane, vaša forzicija će biti zdrava i svake godine nagrađivati vas spektakularnim prizorom.

Pravilan režim zalivanja

Uspostavljanje pravilnog režima zalivanja ključno je za zdravlje forzicije, a on se menja u zavisnosti od starosti biljke i sezone. Mlade biljke, u prvoj godini nakon sadnje, zahtevaju najviše pažnje. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen da bi crpeo vodu iz dubljih slojeva, pa im je neophodno redovno zalivanje, otprilike jednom nedeljno tokom vegetacione sezone, osim ako nema obilnih padavina. Svaki put treba zaliti temeljno, sa 10-15 litara vode, kako bi se navlažio ceo korenov sistem i stimulisao njegov rast u dubinu.

Odrasle, dobro uspostavljene forzicije su znatno otpornije i mogu podneti kraće periode suše bez većih problema. U uslovima umerene klime, često im je dovoljna kišnica. Međutim, tokom dugih i vrelih letnjih perioda bez padavina, neophodno je povremeno, ali obilno zalivanje. Umesto čestog i površinskog prskanja, bolje je zaliti jednom u desetak dana, ali tako da se zemlja natopi do dubine od najmanje 20-30 centimetara. Ovakav način zalivanja osigurava da voda stigne do glavne mase korena i smanjuje gubitke usled isparavanja.

Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru, pre nego što sunce postane jako. Jutarnje zalivanje omogućava lišću da se brzo osuši, što smanjuje rizik od razvoja gljivičnih bolesti. Takođe, biljka ima dovoljno vremena da upije vodu pre nego što nastupe dnevne vrućine. Ukoliko niste u mogućnosti da zalivate ujutru, kasno popodne je druga najbolja opcija. Treba izbegavati zalivanje tokom najtoplijeg dela dana, jer tada dolazi do najvećeg isparavanja, a hladna voda na vreloj zemlji može izazvati stres za biljku.

Važno je usmeravati vodu direktno na zemljište oko osnove biljke, izbegavajući kvašenje lišća i cvetova. Korišćenje creva sa raspršivačem ili sistema za navodnjavanje kap po kap je idealno rešenje. Pre svakog zalivanja, preporučljivo je proveriti vlažnost zemljišta. Najjednostavniji test je da gurnete prst 5-7 centimetara u zemlju; ako je zemlja na toj dubini suva na dodir, vreme je za zalivanje. Ova jednostavna provera sprečava prekomerno zalivanje, koje može biti jednako štetno kao i nedostatak vode.

Vreme i način đubrenja

Đubrenje forzicije nije komplikovano, ali je važno znati kada i kako to uraditi da bi se postigli najbolji rezultati. Generalno, forziciju je dovoljno prihraniti jednom godišnje. Idealno vreme za to je rano proleće, neposredno pre kretanja vegetacije, ili odmah nakon cvetanja, obično u kasno proleće. Prolećna prihrana obezbeđuje energiju za početni rast i razvoj listova, dok prihrana nakon cvetanja pomaže biljci da nadoknadi hranljive materije potrošene na cvetanje i da formira cvetne pupoljke za narednu godinu.

Izbegavajte đubrenje u kasno leto i jesen. Prihrana u ovom periodu, posebno đubrivima bogatim azotom, može stimulisati novi rast koji neće imati dovoljno vremena da odrveni i sazri pre zime. Takvi mladi, meki izdanci su izuzetno osetljivi na niske temperature i lako izmrzavaju, što može oštetiti biljku i smanjiti cvetanje naredne godine. Poslednju prihranu treba obaviti najkasnije početkom avgusta.

Prilikom izbora đubriva, najbolja opcija je korišćenje uravnoteženog, sporootpuštajućeg granuliranog đubriva namenjenog cvetajućim grmovima. Ova đubriva sadrže izbalansiran odnos azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K), kao i neophodne mikroelemente. Fosfor je posebno važan za razvoj korena i formiranje cvetova, dok kalijum doprinosi opštoj otpornosti biljke. Sledite uputstva proizvođača o preporučenoj količini đubriva, jer prekomerno đubrenje može „spaliti“ koren i naneti više štete nego koristi.

Đubrivo treba ravnomerno rasporediti po površini zemlje oko biljke, u širini krošnje, ali izbegavajući direktan kontakt sa stablom. Nakon primene, granule treba blago ukopati u površinski sloj zemlje kako bi se ubrzala njihova razgradnja. Posle đubrenja, neophodno je obilno zaliti biljku. Voda će pomoći da se đubrivo rastvori i transportuje do zone korena, gde će biti dostupno biljci. Redovno, ali umereno đubrenje ključ je za zdrav i cvetan grm forzicije.

Upotreba organskih đubriva

Organska đubriva predstavljaju odličan izbor za prihranu forzicije, jer ne samo da obezbeđuju hranljive materije, već i dugoročno poboljšavaju kvalitet i strukturu zemljišta. Kompost je jedno od najboljih organskih đubriva koje možete koristiti. On je bogat humusom, poboljšava aeraciju i drenažu zemljišta, i podstiče aktivnost korisnih mikroorganizama. Svakog proleća, oko osnove grma možete dodati sloj komposta debljine 2-3 centimetra, blago ga umešavajući u površinski sloj zemlje.

Dobro zreo stajnjak je još jedno veoma hranljivo organsko đubrivo. Važno je naglasiti da se sme koristiti isključivo dobro zgoreli stajnjak, jer svež može oštetiti koren biljke zbog visoke koncentracije amonijaka. Stajnjak se primenjuje na sličan način kao i kompost, tako što se u jesen ili rano proleće rasporedi oko biljke i lagano unese u zemlju. On polako otpušta hranljive materije, obezbeđujući kontinuiranu ishranu tokom cele vegetacione sezone.

Pored komposta i stajnjaka, mogu se koristiti i druga organska đubriva poput glistenjaka, koštanog brašna ili drvenog pepela. Glistenjak je izuzetno bogat hranljivim materijama i korisnim mikroorganizmima. Koštano brašno je odličan izvor fosfora, koji je ključan za cvetanje, dok je drveni pepeo bogat kalijumom i kalcijumom. Prilikom upotrebe drvenog pepela treba biti oprezan jer on povećava pH vrednost zemljišta, pa ga treba koristiti umereno.

Korišćenje organskih materija kao malča, poput kore drveta ili slame, takođe doprinosi ishrani biljke. Kako se malč postepeno razgrađuje, on obogaćuje zemljište organskom materijom i hranljivim sastojcima. Ovakav pristup ishrani je sporiji, ali dugoročno održiviji i povoljniji za celokupan ekosistem u vašoj bašti. Kombinacija redovnog dodavanja komposta i korišćenja organskog malča često je sasvim dovoljna da zadovolji sve potrebe forzicije za hranljivim materijama.

Prepoznavanje znakova nedostatka ili viška

Pažljivo posmatranje biljke može vam otkriti mnogo o njenom stanju i eventualnim problemima sa ishranom ili vlagom. Nedostatak vode se najčešće manifestuje kroz venuće i opuštanje listova, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Ukoliko se suša nastavi, listovi mogu početi da žute, suše se po ivicama i prevremeno opadaju. Cvetanje će takođe biti slabije, a cvetovi sitniji. Ovo su jasni znaci da biljci treba hitno i obilno zalivanje.

S druge strane, višak vode može biti teže prepoznati, ali su simptomi podjednako opasni. Listovi mogu postati bledo zeleni ili žuti, slično kao kod nedostatka vode, ali će zemlja oko biljke biti stalno vlažna ili čak blatnjava. Može doći do usporenog rasta, venuća i opadanja lišća, jer koren počinje da truli usled nedostatka kiseonika. Ukoliko sumnjate na prekomerno zalivanje, obavezno smanjite učestalost i proveravajte vlažnost zemljišta pre svakog sledećeg dodavanja vode. Poboljšanje drenaže je ključno za dugoročno rešenje problema.

Nedostatak hranljivih materija se takođe manifestuje na listovima. Hloroza, odnosno žutilo listova dok nervatura ostaje zelena, često ukazuje na nedostatak gvožđa, što se dešava u previše alkalnim zemljištima. Opšte bleda boja lišća i slab rast mogu biti znak nedostatka azota. Slabo cvetanje, uz bujan rast listova, često ukazuje na višak azota u odnosu na fosfor i kalijum. U takvim slučajevima, treba koristiti đubrivo sa manjim procentom azota, a većim procentom fosfora.

Prekomerno đubrenje može izazvati „spaljivanje“ korena, što se manifestuje naglim sušenjem i smeđom bojom ivica listova, kao da su spaljeni. Biljka može delovati uvelo čak i kada je zemlja vlažna. U slučaju sumnje na pređubrenost, potrebno je obilno isprati zemljište velikom količinom vode kako bi se višak soli izbacio iz zone korena. Redovno posmatranje i razumevanje signala koje vam biljka šalje omogućava pravovremenu reakciju i korekciju režima nege.

Posebne potrebe forzicije u saksijama

Gajenje forzicije u saksijama ili velikim žardinjerama je moguće, ali zahteva nešto drugačiji pristup zalivanju i đubrenju u odnosu na biljke posađene u bašti. Supstrat u saksijama se mnogo brže isušuje, posebno tokom letnjih meseci, pa je neophodno češće zalivanje. U zavisnosti od veličine saksije i spoljašnje temperature, može biti potrebno zalivati biljku svakog dana ili svakog drugog dana. Ključno je redovno proveravati vlažnost supstrata i ne dozvoliti da se on u potpunosti isuši.

Prilikom zalivanja, važno je natopiti ceo supstrat, sve dok višak vode ne počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije. Ovo osigurava da je ceo korenov sistem dobio dovoljno vlage. Nakon zalivanja, podmetač ispod saksije treba isprazniti kako koren ne bi stajao u vodi, što bi moglo dovesti do truljenja. Korišćenje kvalitetnog supstrata sa dobrom drenažom je od presudnog značaja za uspeh gajenja u saksiji.

Hranljive materije u saksiji su ograničene na količinu koja se nalazi u supstratu i mnogo se brže troše nego u baštenskoj zemlji. Zbog toga je neophodno redovnije prihranjivanje. Preporučuje se korišćenje tečnog đubriva za cvetajuće biljke, koje se dodaje vodi za zalivanje svake dve do četiri nedelje tokom vegetacione sezone, od proleća do kasnog leta. Alternativno, mogu se koristiti i sporootpuštajuća đubriva u obliku štapića ili granula, koja se primenjuju jednom ili dva puta u sezoni.

Svake dve do tri godine, forziciju u saksiji je potrebno presaditi u malo veću posudu sa svežim supstratom. Presađivanje je najbolje obaviti u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ovo ne samo da obezbeđuje više prostora za rast korena, već i obnavlja zalihe hranljivih materija u supstratu. Prilikom presađivanja, može se obaviti i blago orezivanje korena kako bi se podstakao rast novih, finih korenčića. Pravilna nega će osigurati da i forzicija u saksiji bude zdrava i bogato cveta.

_{📷  Flickr / Szerző: Maja Dumat / Licence: CC BY 2.0}