Svetlosni zahtevi forzicije

Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji određuju uspeh u gajenju forzicije, direktno utičući na njen rast, zdravlje i, pre svega, na intenzitet cvetanja. Ovaj grm je poznat kao izrazito heliofitna biljka, što znači da obožava sunce i da svoj puni potencijal pokazuje jedino kada je izložen obilju direktne sunčeve svetlosti. Razumevanje i ispunjavanje njenih svetlosnih zahteva je temelj svake dalje nege i preduslov za postizanje onog spektakularnog prolećnog prizora po kojem je forzicija poznata. Sadnja na neodgovarajućoj, senovitoj lokaciji najčešći je uzrok razočaranja baštovana koji se suočavaju sa slabim ili potpunim izostankom cvetova. Zbog toga je odabiru mesta za sadnju potrebno posvetiti posebnu pažnju, jer se time postavljaju temelji za dugogodišnje uživanje u zlatno-žutim slapovima cvetova.

Optimalna količina sunčeve svetlosti za forziciju je najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Ovo je minimum potreban da bi biljka imala dovoljno energije za proces fotosinteze, kojim stvara hranu neophodnu za sve svoje životne funkcije, uključujući i formiranje cvetnih pupoljaka. Ukoliko je ovaj uslov ispunjen, forzicija će rasti snažno, razviti gustu krošnju i, što je najvažnije, tokom leta i jeseni formirati veliki broj cvetnih pupoljaka koji će se narednog proleća razviti u raskošne cvetove. Lokacije sa celodnevnom osunčanošću su idealne, posebno one okrenute ka jugu ili zapadu.

Iako forzicija može preživeti i u uslovima polusenke, odnosno na mestima koja dobijaju između tri i šest sati sunca dnevno, njen izgled i cvetanje će biti znatno drugačiji. U polusenci, grm će težiti da se izdužuje, grane će biti tanje i ređe, a lišće može biti nešto krupnije i tamnije zeleno. Međutim, najuočljivija posledica nedostatka svetlosti biće značajno smanjen broj cvetova. Biljka jednostavno neće imati dovoljno energije da formira obilje cvetnih pupoljaka, pa će cvetanje biti oskudno i koncentrisano samo na one delove krošnje koji dobijaju najviše svetlosti.

Sadnja forzicije u potpunoj senci, na mestima koja dobijaju manje od tri sata direktnog sunca, se ne preporučuje. U takvim uslovima, biljka će se mučiti da preživi, biće slaba, izdužena i podložnija bolestima. Cvetanje će u potpunosti izostati. Stoga, ako u svom vrtu nemate dovoljno osunčano mesto, bolje je odlučiti se za neku drugu vrstu grma koja je prilagođena senovitim uslovima, nego saditi forziciju i očekivati rezultate koje ona u takvim uslovima ne može pružiti. Svetlost je, bez sumnje, ključni sastojak za sreću i lepotu ovog vesnika proleća.

Optimalna količina sunčeve svetlosti

Da bi forzicija cvetala obilno i raskošno, neophodno joj je obezbediti lokaciju koja prima najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana. Ovaj uslov je apsolutni minimum za indukciju cvetanja, proces tokom kojeg biljka formira cvetne pupoljke za narednu sezonu. Što više sunca biljka dobije, to će više energije imati na raspolaganju za ovaj zahtevan proces. Lokacije koje su osunčane tokom celog dana, od jutra do večeri, predstavljaju idealno stanište za ovaj grm i garantuju najspektakularnije rezultate.

Prilikom planiranja sadnje, važno je posmatrati kretanje sunca kroz vašu baštu tokom dana i tokom različitih godišnjih doba. Mesto koje je osunčano u proleće može biti u senci tokom leta zbog višeg položaja sunca ili zbog lišća obližnjeg drveća. Forzicija formira cvetne pupoljke tokom leta, tako da je osunčanost u tom periodu od presudnog značaja. Južne i zapadne strane vrta su obično najpogodnije jer dobijaju najviše sunca, posebno onog popodnevnog koje je najintenzivnije.

Nedostatak sunčeve svetlosti direktno se odražava na broj formiranih cvetnih pupoljaka. Čak i ako biljka izgleda zdravo i ima bujno lišće, što se može desiti u polusenci, izostanak cvetanja je jasan pokazatelj da ne dobija dovoljno svetlosti. Često se dešava da samo one grane koje su najviše izložene suncu cvetaju, dok su delovi grma u senci potpuno bez cvetova. Ovo je siguran dijagnostički znak da je nedostatak svetlosti primarni problem.

Ukoliko već imate posađenu forziciju koja ne cveta, pre nego što posumnjate na bilo koji drugi problem (bolest, nepravilno orezivanje, nedostatak hraniva), prvo i najvažnije je da procenite količinu svetlosti koju dobija. Ako je grm tokom godina ostao u senci zbog rasta okolnog drveća ili izgradnje novih objekata, rešenje može biti ili orezivanje okolnih biljaka kako bi se oslobodio izvor svetlosti, ili, kao krajnja mera, presađivanje forzicije na osunčaniju lokaciju. Presađivanje je najbolje obaviti u jesen, nakon opadanja lišća.

Posledice nedostatka svetlosti

Sadnja forzicije na mestu sa nedovoljnom količinom svetlosti dovodi do niza negativnih posledica koje utiču na njen izgled i vitalnost. Najočiglednija i najčešća posledica je slabo ili potpuno izostalo cvetanje. Biljka u senci jednostavno nema dovoljno energije da bi formirala cvetne pupoljke. Umesto toga, svu raspoloživu energiju usmerava na vegetativni rast, odnosno na rast lišća i grana u pokušaju da dosegne izvor svetlosti. To rezultira grmom koji je možda zelen, ali ne ispunjava svoju osnovnu dekorativnu funkciju.

Pored izostanka cvetanja, nedostatak svetlosti utiče i na habitus, odnosno na celokupan izgled i formu biljke. U potrazi za suncem, grane forzicije će se izduživati, postajati tanje, ređe i slabije. Grm gubi svoju kompaktnu, gustu formu i postaje razvučen i neugledan. Ovaj fenomen se naziva etiolacija. Lišće može biti krupnije nego na osunčanim biljkama, ali će biti tanje i bleđe zelene boje, jer biljka pokušava da poveća površinu za hvatanje svetlosti.

Grmovi koji rastu u senci su generalno slabiji i podložniji napadima bolesti i štetočina. Nedostatak direktnog sunca i slabija cirkulacija vazduha stvaraju vlažnije okruženje oko biljke, što pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja kao što je pepelnica. Oslabljen imunitet biljke čini je lakšim plenom i za razne insekte. Zdravlje biljke je direktno povezano sa ispunjenjem njenih osnovnih životnih potreba, a svetlost je jedna od najvažnijih.

Dugoročno, forzicija posađena u dubokoj senci će patiti i verovatno neće dugo opstati. Iako je u pitanju izdržljiva biljka, hronični nedostatak energije će postepeno dovesti do njenog propadanja. Stoga je insistiranje na gajenju forzicije na senovitim mestima unapred osuđeno na neuspeh. Mnogo je bolje prihvatiti uslove koje imate u vrtu i za senovite pozicije odabrati biljke koje su prirodno prilagođene takvim staništima, kao što su hoste, hortenzije ili rododendroni.

Uticaj svetlosti na zdravlje i otpornost

Obilje sunčeve svetlosti ne samo da je presudno za cvetanje, već igra i ključnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i otpornosti forzicije. Sunčeva svetlost, posebno UV zračenje, ima prirodno fungicidno dejstvo i pomaže u suzbijanju razvoja mnogih gljivičnih bolesti. Kada je krošnja grma izložena suncu, lišće se brzo suši nakon kiše ili jutarnje rose, čime se smanjuje period vlažnosti koji je neophodan za klijanje spora i razvoj infekcija kao što su pepelnica ili pegavost lišća.

Biljka koja dobija dovoljno svetlosti ima jače i čvršće tkivo. Grane su deblje i otpornije na mehanička oštećenja od vetra ili snega. Listovi imaju deblju kutikulu, zaštitni voštani sloj koji predstavlja prvu liniju odbrane od prodora patogena i napada insekata. Celokupan metabolizam biljke je snažniji, a imuni sistem efikasniji u borbi protiv potencijalnih pretnji. Jaka i zdrava biljka je uvek manje privlačna za štetočine i otpornija na bolesti.

S druge strane, nedostatak svetlosti dovodi do stvaranja mekog, vodenastog tkiva koje je mnogo osetljivije. Izdužene i tanke grane se lako lome, a tanki listovi su podložniji oštećenjima i infekcijama. Kao što je već pomenuto, vlažna mikroklima unutar guste, senovite krošnje stvara idealne uslove za razvoj gljivica. Stoga, obezbeđivanjem dovoljno sunca, mi direktno utičemo na smanjenje rizika od bolesti i potrebu za korišćenjem zaštitnih sredstava.

Pravilno orezivanje takođe doprinosi boljem prodiranju svetlosti i vazduha u unutrašnjost krošnje. Uklanjanjem isprepletanih i suvišnih grana, omogućavamo da sunčevi zraci dopru do svih delova biljke. Ovo ne samo da podstiče ravnomernije cvetanje, već i poboljšava zdravstveno stanje celog grma. Kombinacija osunčane lokacije i pravilnog orezivanja je najbolja strategija za održavanje zdravlja i vitalnosti forzicije na duge staze.

_{📷  Flickr / Szerző: Maja Dumat / Licence: CC BY 2.0}