Sadnja i razmnožavanje puškinije

Pravilna sadnja i uspešno razmnožavanje ključni su koraci za uspostavljanje i širenje prelepih prolećnih tepiha koje puškinija stvara. Ovaj proces započinje u jesen, kada se priroda polako smiruje i priprema za zimski odmor, jer je to idealno vreme da se lukovice postave u zemlju. Odabir zdravih lukovica, priprema zemljišta i poštovanje pravilne dubine i razmaka sadnje predstavljaju temelje za bujno cvetanje u nadolazećem proleću. Razumevanje ciklusa rasta ove biljke i njenih metoda razmnožavanja omogućava svakom baštovanu da lako umnoži svoju kolekciju i podeli lepotu ove rane prolećne cvetnice sa drugima.

Optimalno vreme za sadnju lukovica puškinije je period od septembra do novembra, pre nego što se zemlja smrzne. Jesenja sadnja omogućava lukovicama da razviju snažan korenov sistem tokom zime, što je preduslov za zdrav rast i cvetanje na proleće. Sadnja u ovom periodu takođe osigurava da lukovice prođu kroz neophodan period hladnoće (jarovizaciju), koji stimuliše formiranje cvetnih pupoljaka. Iako je moguće saditi i u kasnu zimu ako je zemljište odmrznuto, jesenja sadnja daje daleko bolje rezultate.

Prilikom kupovine, birajte čvrste i zdrave lukovice, bez ikakvih oštećenja, posekotina ili znakova plesni. Veličina lukovice je takođe bitna, jer krupnije lukovice generalno daju snažnije biljke i obilnije cvetanje već u prvoj sezoni. Izbegavajte mekane, smežurane ili previše lake lukovice, jer su to znaci da su isušene ili bolesne. Čuvanje lukovica pre sadnje treba da bude na suvom, tamnom i prozračnom mestu kako bi se sprečilo prerano klijanje ili propadanje.

Pre same sadnje, lokaciju treba pažljivo pripremiti. Zemljište je potrebno dobro prekopati i usitniti, ukloniti sav korov i kamenje. Kao što je već naglašeno, ključna je dobra drenaža. Ako je zemljište teško i glinovito, obavezno dodajte pesak ili sitan šljunak kako biste poboljšali njegovu propusnost. Dodavanje organskog materijala, poput komposta, ne samo da poboljšava strukturu zemljišta već ga i obogaćuje neophodnim hranljivim materijama za početni rast.

Postupak sadnje lukovica

Postupak sadnje puškinije je relativno jednostavan i ne razlikuje se mnogo od sadnje drugih jesenjih lukovica. Nakon što je zemljište pripremljeno, potrebno je iskopati rupice za sadnju. Generalno pravilo koje se primenjuje je da dubina sadnje treba da bude dva do tri puta veća od visine same lukovice. Za puškiniju, čije su lukovice relativno male, to znači dubinu od otprilike 8 do 10 centimetara. Sadnja na adekvatnu dubinu štiti lukovice od smrzavanja tokom zime i od isušivanja tokom leta.

Razmak između pojedinačnih lukovica je takođe važan faktor koji treba uzeti u obzir. Preporučuje se da razmak bude između 5 i 8 centimetara. Ovakav razmak omogućava svakoj biljci dovoljno prostora za razvoj, a istovremeno doprinosi stvaranju gustog i kompaktnog izgleda kada biljke procvetaju. Puškinija najlepše izgleda kada se sadi u nepravilnim grupama od najmanje 10-15 lukovica, čime se postiže prirodniji izgled u cvetnoj leji ili na travnjaku.

Prilikom postavljanja lukovice u rupu, važno je obratiti pažnju na njenu orijentaciju. Lukovicu treba postaviti tako da je njen šiljati vrh okrenut nagore, jer iz njega izrasta stablo i listovi. Šira, ravnija osnova je mesto gde se razvija korenje i ona treba da bude okrenuta nadole. Ako niste sigurni koja je prava strana, sadnja lukovice postrance je sigurnija opcija, jer će se biljka sama ispraviti i rasti ka površini.

Nakon postavljanja svih lukovica u zemlju, pažljivo ih zatrpajte usitnjenom zemljom, pazeći da ne ostanu vazdušni džepovi. Lagano utabajte zemlju rukama kako biste osigurali dobar kontakt između lukovice i zemljišta. Na kraju, temeljno zalijte posađeno područje. Prvo zalivanje pomaže da se zemlja slegne oko lukovica i podstiče početni razvoj korena pre nego što nastupi zima. Dodatno zalivanje obično nije potrebno sve do proleća, osim ako je jesen izuzetno suva.

Razmnožavanje deljenjem lukovica

Najčešći i najjednostavniji način razmnožavanja puškinije je vegetativno, odnosno deljenjem lukovica. Vremenom, matična lukovica stvara nove, manje lukovice (poznate kao „lukovičice“ ili „bebe“) koje se formiraju uz nju. Tokom nekoliko godina, ove male lukovice rastu i razvijaju se, stvarajući gust busen. Kada busen postane previše gust, biljke počinju da konkurišu jedna drugoj za resurse, što rezultira manjim cvetovima i slabijim rastom. Tada je idealno vreme za deljenje.

Postupak deljenja se sprovodi tokom perioda mirovanja biljke, najbolje u rano leto (jun, jul) nakon što lišće potpuno uvene. Pomoću vile ili ašova, pažljivo iskopajte ceo busen, trudeći se da ne oštetite lukovice. Kada izvadite busen iz zemlje, nežno ga otresite od viška zemlje kako biste bolje videli pojedinačne lukovice. Zatim rukama pažljivo razdvojite manje lukovice od matičnih. One bi trebalo da se odvajaju relativno lako.

Nakon razdvajanja, važno je pregledati sve lukovice. Odbacite sve one koje su oštećene, mekane na dodir ili pokazuju znake truljenja ili bolesti. Zdrave, čvrste lukovice su spremne za dalji postupak. Imate dve opcije: možete ih odmah posaditi na novu, pripremljenu lokaciju, ili ih možete uskladištiti i posaditi na jesen. Ako ih odmah sadite, važe ista pravila kao i za jesenju sadnju.

Ako se odlučite za skladištenje, lukovice prvo treba malo prosušiti na prozračnom i senovitom mestu nekoliko dana. Zatim ih smestite u mrežaste vrećice, papirne kese ili kartonske kutije ispunjene suvim peskom, vermikulitom ili tresetom. Čuvajte ih na hladnom, suvom i tamnom mestu do jeseni. Pravilno skladištenje sprečava isušivanje lukovica i štiti ih od plesni, osiguravajući da ostanu vitalne do trenutka sadnje. Deljenje lukovica svake 3-4 godine osvežava biljke i omogućava vam da brzo i besplatno proširite svoju kolekciju.

Razmnožavanje semenom

Iako je deljenje lukovica najbrži i najpouzdaniji način razmnožavanja, puškinija se može razmnožavati i generativno, putem semena. Nakon cvetanja, ako se cvetovi ne uklone, biljka će formirati male čaure ispunjene sitnim, crnim semenom. Kada seme sazri, čaure pucaju i seme se rasipa oko matične biljke. Mravi često igraju ulogu u daljem širenju semena, jer ih privlači elaiosom, mesnati dodatak na semenu bogat hranljivim materijama.

Ako želite da sakupljate seme, pratite razvoj čaura nakon cvetanja. Treba ih ubrati neposredno pre nego što potpuno sazru i puknu, obično kada počnu da menjaju boju iz zelene u žućkastu ili smeđu. Sakupljene čaure stavite u papirnu kesu i ostavite na suvom mestu da se potpuno osuše. Kada se osuše, same će se otvoriti i osloboditi seme. Protresite kesu da se svo seme odvoji, a zatim ga očistite od ostataka čaure.

Seme puškinije je najbolje posejati odmah nakon sakupljanja, u kasno proleće ili rano leto. Potrebna mu je stratifikacija, odnosno period hladnoće i vlage, da bi prekinulo dormanciju i počelo da klija. Sejanjem na otvorenom odmah nakon sakupljanja, seme će proći kroz prirodni ciklus toplog leta, a zatim hladne i vlažne zime, što će podstaći klijanje sledećeg proleća. Sejte ga plitko u dobro pripremljeno, rastresito zemljište u rasadniku ili na stalno mesto.

Treba imati na umu da je razmnožavanje semenom dugotrajan proces. Biljkama koje izrastu iz semena potrebno je nekoliko godina, obično tri do četiri, da dostignu dovoljnu veličinu lukovice i počnu da cvetaju. Zbog toga se ovaj metod ređe koristi od strane amaterskih baštovana. Međutim, razmnožavanje semenom može dovesti do zanimljivih, suptilnih varijacija u boji i obliku cvetova i predstavlja osnovu za stvaranje novih sorti u profesionalnom uzgoju.