Sadnja i razmnožavanje čupave disodije

Sadnja i razmnožavanje čupave disodije su jednostavni procesi koji ne zahtevaju posebno baštovansko iskustvo, što ovu biljku čini idealnom za početnike. Može se uspešno razmnožavati semenom, koje se seje direktno na otvorenom ili u zatvorenom prostoru za proizvodnju rasada, kao i vegetativno, putem reznica. Najčešći i najlakši metod je setva semena, jer ono ima visoku klijavost i brzo niče u odgovarajućim uslovima. Pravilna priprema zemljišta i odabir prave lokacije su ključni za postizanje zdravih i bujnih biljaka koje će vas nagraditi obiljem cvetova tokom celog leta.

Uspeh sadnje u velikoj meri zavisi od vremena. Setvu semena na otvorenom treba obaviti u proleće, nakon što prođe svaka opasnost od mraza i kada se zemljište dovoljno zagreje. U kontinentalnim uslovima, to je obično krajem aprila ili početkom maja. Ukoliko želite da biljke počnu cvetati ranije, možete započeti proizvodnju rasada u zatvorenom prostoru, otprilike šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Ovo će vam dati prednost i omogućiti dužu sezonu cvetanja.

Pored razmnožavanja semenom, čupava disodija se može razmnožiti i reznicama. Iako je ovo ređi metod za jednogodišnje biljke, može biti koristan ukoliko želite da klonirate biljku sa posebno lepim karakteristikama. Reznice se uzimaju sa zdravih i snažnih biljaka tokom leta. Ovaj metod zahteva malo više pažnje u pogledu održavanja vlažnosti i temperature, ali može biti zanimljiv eksperiment za entuzijaste.

Bez obzira na metod koji odaberete, važno je obezbediti osnovne uslove za rast: puno sunca i dobro drenirano zemljište. Ova biljka je izuzetno prilagodljiva i otporna kada se jednom uspostavi, ali početni koraci – od klijanja do ukorenjivanja – zahtevaju malo više pažnje. Uz prave tehnike i strpljenje, svako može uspešno uzgojiti ovu šarmantnu i zahvalnu cvetnicu.

Priprema za sadnju

Pre nego što pristupite samoj sadnji, neophodno je adekvatno pripremiti lokaciju. Odaberite najsunčanije mesto u vašem vrtu, jer čupava disodija zahteva najmanje šest sati direktnog sunca dnevno za optimalan rast i cvetanje. Nedostatak svetlosti će rezultirati slabim i izduženim biljkama sa malim brojem cvetova. Mesto treba da bude zaštićeno od jakih vetrova koji bi mogli oštetiti njene nežne stabljike.

Sledeći korak je priprema zemljišta. Čupava disodija insistira na dobroj drenaži. Ako je vaše zemljište teško i glinovito, obavezno ga poboljšajte dodavanjem krupnog peska, sitnog šljunka ili perlita. Prekopajte zemljište na dubinu od oko 20-30 centimetara i uklonite sav korov i kamenje. Dodavanje sloja organskog komposta ne samo da će poboljšati drenažu, već će i obogatiti zemljište neophodnim hranljivim materijama, što će biljkama dati dobar start.

Ako planirate sadnju u saksije ili žardinjere, izbor prave posude i supstrata je od presudnog značaja. Koristite posude sa adekvatnim drenažnim otvorima na dnu. Na dno posude stavite sloj šljunka ili glinenih kuglica kako biste osigurali da se višak vode ne zadržava. Koristite kvalitetan, kupovni supstrat za cvetnice, koji je obično lagan i prozračan. Možete dodatno poboljšati drenažu dodavanjem malo peska ili perlita u supstrat.

Pre same sadnje, bilo da sadite rasad ili sejete seme, dobro navlažite pripremljeno zemljište ili supstrat. Ovo će omogućiti semenu bolji kontakt sa zemljom i olakšati ukorenjivanje mladim biljkama. Vlažno zemljište takođe sprečava da se sitno seme raspe ili da ga vetar odnese. Adekvatna priprema je pola posla i značajno povećava šanse za uspešan uzgoj.

Sadnja iz semena

Sadnja čupave disodije iz semena je najpopularniji i najisplativiji način razmnožavanja. Možete se odlučiti za direktnu setvu na otvorenom ili za raniju setvu u zatvorenom prostoru. Za direktnu setvu, sačekajte da prođe opasnost od mraza i da se temperatura zemljišta ustali na oko 18-20°C. Pripremljenu površinu lagano poravnajte i navlažite. Seme je veoma sitno, pa ga pomešajte sa malo peska kako biste ga lakše i ravnomernije rasporedili po površini.

Nakon što ste rasporedili seme, potrebno ga je samo blago utisnuti u zemljište ili prekriti veoma tankim slojem (1-2 mm) prosejanog supstrata ili peska. Seme čupave disodije zahteva svetlost za klijanje, pa ga ne treba saditi preduboko. Nakon setve, pažljivo zalijte površinu finim raspršivačem kako ne biste poremetili seme. Održavajte zemljište konstantno vlažnim, ali ne i natopljenim, sve dok seme ne proklija, što se obično dešava za 7 do 14 dana.

Ako želite ranije cvetanje, započnite setvu u zatvorenom prostoru 6-8 nedelja pre poslednjeg mraza. Koristite plitke kontejnere ili čaše za rasad napunjene kvalitetnim supstratom za setvu. Postupak je isti: rasporedite seme po površini, blago ga utisnite i održavajte vlažnost. Kontejnere prekrijte prozirnom folijom ili staklom kako biste stvorili efekat staklenika i održali visoku vlažnost vazduha. Držite ih na svetlom i toplom mestu, na temperaturi od oko 21-24°C.

Kada sadnice razviju dva para pravih listova, vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne saksije. Pažljivo rukujte mladim biljkama kako ne biste oštetili njihov nežan koren. Pre nego što ih presadite na stalno mesto u vrtu, neophodno je da ih postepeno privikavate na spoljašnje uslove, procesom poznatim kao kaljenje. Iznesite ih napolje na nekoliko sati svakog dana tokom jedne do dve nedelje, postepeno povećavajući vreme koje provode napolju i izloženost direktnom suncu.

Sadnja rasada

Kupovina gotovog rasada ili korišćenje onog koji ste sami proizveli je najbrži način da dođete do cvetajućih biljaka. Sadnju rasada na otvorenom treba obaviti tek kada prođe svaka opasnost od mraza. Pre sadnje, dobro zalijte rasad u saksijama kako bi se lakše izvadio iz njih i kako bi koren ostao neoštećen. Pripremite sadne jame koje su nešto šire i dublje od saksije u kojoj se biljka nalazi.

Preporučeni razmak sadnje za čupavu disodiju je između 15 i 20 centimetara. Ovaj razmak omogućava biljkama dovoljno prostora da se razviju u guste, jastučaste forme, ali i da se međusobno spoje i formiraju neprekidni cvetni tepih. Ako ih sadite previše gusto, povećava se rizik od slabe cirkulacije vazduha i pojave bolesti, dok će preveliki razmak ostaviti praznine između biljaka.

Pažljivo izvadite biljku iz saksije, trudeći se da ne oštetite korenov busen. Postavite je u sadnu jamu tako da gornji deo busena bude u istom nivou sa okolnim zemljištem. Nikada ne sadite biljku dublje nego što je bila u saksiji. Popunite jamu zemljom, lagano je pritisnite oko osnove biljke kako biste eliminisali vazdušne džepove i obezbedili dobar kontakt korena sa zemljom.

Nakon sadnje, obilno zalijte svaku biljku. Ovo pomaže da se zemlja slegne oko korena i smanjuje stres od presađivanja. Nastavite sa redovnim zalivanjem tokom narednih nekoliko nedelja, sve dok se biljke ne ukorene i ne počnu da pokazuju znake novog rasta. Jednom kada se biljke dobro uspostave, postaju mnogo otpornije i zahtevaju manje brige.

Razmnožavanje putem reznica

Iako se čupava disodija najčešće razmnožava semenom, moguće ju je razmnožiti i vegetativno, pomoću reznica. Ovaj metod je koristan ako želite da sačuvate genetiku određene biljke koja ima izuzetno lepe cvetove ili bujan rast. Najbolje vreme za uzimanje reznica je rano leto, kada je biljka u punom rastu, ali pre nego što nastupe najveće vrućine. Koristite oštar nož ili makaze kako biste uzeli reznice.

Birajte zdrave, snažne i ne-cvetajuće vrhove stabljika dužine oko 8-10 centimetara. Rez napravite tik ispod lisnog čvora (mesta gde list izlazi iz stabljike). Uklonite donje listove sa reznice, ostavljajući samo nekoliko listova na vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje kada se reznica stavi u supstrat i smanjuje gubitak vode isparavanjem.

Osnovu reznice možete umočiti u hormon za ožiljavanje kako biste podstakli i ubrzali formiranje korena, iako to često nije neophodno za ovu biljku. Pripremite saksije napunjene mešavinom treseta i peska ili perlita, koja dobro zadržava vlagu, ali je i prozračna. Napravite malu rupu u supstratu olovkom i pažljivo umetnite reznicu. Lagano pritisnite supstrat oko nje.

Nakon sadnje reznica, dobro ih zalijte i prekrijte saksiju prozirnom plastičnom kesom ili je stavite u mini-plastenik kako biste obezbedili visoku vlažnost vazduha. Držite ih na svetlom, ali ne direktno osunčanom mestu. Redovno proveravajte vlažnost supstrata i provetravajte kako biste sprečili pojavu buđi. Koren bi trebalo da se formira za nekoliko nedelja, a znak uspešnog ožiljavanja je pojava novih listića na vrhu reznice.

📷Miwasatoshi, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons