Prezimljavanje matičnjaka

Matičnjak je višegodišnja biljka koja, uz adekvatnu pripremu, može uspešno da preživi zimske uslove u većini klimatskih područja. Iako je prirodno otporan na niske temperature, preduzimanje određenih koraka u jesen osiguraće da biljka bezbedno prođe kroz period mirovanja i da sa dolaskom proleća nastavi sa snažnim i zdravim rastom. Pravilno prezimljavanje je ključno za dugovečnost i produktivnost zasada, jer štiti korenov sistem, najvažniji deo biljke, od oštećenja izazvanih mrazom. Zanemarivanje ove faze nege može dovesti do slabljenja ili čak potpunog propadanja biljaka.

Priprema za zimu započinje već krajem leta i početkom jeseni. U ovom periodu treba prestati sa intenzivnim orezivanjem i prihranom, posebno đubrivima bogatim azotom. Kasna prihrana bi podstakla rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi imali dovoljno vremena da sazru i odrvene pre dolaska mrazeva, te bi bili podložni izmrzavanju. Poslednja berba ili kosidba ne bi trebalo da bude prekasno, kako bi biljka imala vremena da akumulira dovoljno rezervnih materija u korenu za predstojeću zimu.

Nakon prvih jesenjih mrazeva, kada nadzemni deo biljke počne prirodno da vene i suši se, vreme je za orezivanje. Stabljike matičnjaka se orezuju na visinu od oko 5 do 10 centimetara iznad zemlje. Ovim se uklanjaju stari i potencijalno zaraženi biljni delovi, smanjujući rizik od prezimljavanja patogena i štetočina. Orezani materijal treba sakupiti i ukloniti iz bašte kako bi se održala higijena zasada.

Ključni element zaštite matičnjaka tokom zime je zaštita korenovog sistema. Iako nadzemni deo propada, koren ostaje živ i iz njega će u proleće izbiti novi izdanci. Zaštita se najefikasnije postiže primenom debelog sloja organskog malča. Ovaj izolacioni sloj štiti koren od ekstremnih temperatura i naglih promena, održava vlažnost zemljišta i sprečava eroziju.

Orezivanje pred zimu

Jesensko orezivanje matičnjaka je važna agrotehnička mera koja ima višestruku ulogu u pripremi biljke za zimski period. Najbolje vreme za ovaj posao je kasna jesen, nakon što su prvi jači mrazevi prošli i oštetili lišće i stabljike. U tom trenutku, biljka je već povukla većinu hranljivih materija iz nadzemnog dela u koren, pripremajući se za mirovanje. Prerano orezivanje, dok je biljka još u punoj vegetaciji, nije preporučljivo.

Orezivanje se vrši oštrim makazama ili srpom, tako što se sve stabljike skraćuju na visinu od 5-10 cm iznad površine tla. Ostavljanje kratkih patrljaka pomaže u lociranju biljke tokom zime i ranog proleća. Uklanjanjem nadzemne mase smanjuje se mogućnost da se na biljnim ostacima zadrže i prezime spore gljivica ili jaja štetočina, što doprinosi boljem zdravstvenom stanju zasada u narednoj godini.

Sav orezani biljni materijal treba pažljivo sakupiti. Ukoliko je bio zdrav, može se dodati u kompostnu gomilu. Međutim, ako su na biljkama primećeni znaci bolesti tokom vegetacije, kao što je pepelnica, preporučljivo je taj materijal spaliti ili ga na drugi način uništiti kako bi se sprečilo širenje zaraze. Održavanje higijene parcele je ključno za prevenciju bolesti.

Orezivanje takođe podstiče bokorenje i rast novih, snažnih izdanaka u proleće. Uklanjanjem starih stabljika, oslobađa se prostor i svetlost za mlade izdanke koji će se pojaviti iz osnove biljke. Na ovaj način, orezivanje doprinosi podmlađivanju bokora i održavanju njegove vitalnosti i produktivnosti tokom godina.

Zaštita malčiranjem

Malčiranje je najvažnija mera zaštite matičnjaka od zimskih nepogoda. Nakon jesenjeg orezivanja, oko osnove biljke se nanosi sloj organskog materijala koji služi kao izolator. Ovaj sloj štiti koren i prizemne pupoljke od niskih temperatura, sprečava duboko zamrzavanje zemljišta i ublažava temperaturne oscilacije koje mogu biti štetne, posebno tokom perioda bez snežnog pokrivača kada se smenjuju mraz i otopljenje.

Kao materijal za malčiranje mogu se koristiti različiti organski materijali. Suvo lišće, slama, seno, borove iglice, kompost ili usitnjena kora drveta su odličan izbor. Potrebno je naneti sloj debljine od 10 do 15 centimetara, ravnomerno raspoređen preko celog bokora. Malč ne treba previše sabijati kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo truljenje.

Pored termičke izolacije, malč ima i druge prednosti. Tokom zime i proleća, on se postepeno razgrađuje, obogaćujući zemljište organskom materijom i hranljivim sastojcima. Takođe, sprečava rast korova u rano proleće i pomaže u očuvanju vlage u zemljištu kada krene vegetacija. Malčiranje je, dakle, mera koja ima višestruke pozitivne efekte na zdravlje zemljišta i biljke.

U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se pojave prvi novi izdanci, malč treba pažljivo razgrnuti od osnove biljke. Ovo će omogućiti zemljištu da se brže zagreje i pružiće mladim izdancima dovoljno svetlosti i prostora za rast. Deo malča se može ostaviti između biljaka kako bi nastavio da suzbija korov i čuva vlagu.

Prezimljavanje matičnjaka u saksijama

Matičnjak koji se gaji u saksijama ili kontejnerima je znatno osetljiviji na niske temperature od onog koji raste u bašti. Korenov sistem u saksiji je izložen hladnoći sa svih strana, pa se supstrat može u potpunosti zamrznuti, što dovodi do oštećenja i propadanja korena. Zbog toga je neophodno preduzeti posebne mere zaštite kako bi biljke uspešno prezimele.

Najsigurniji način je premeštanje saksija u zaštićen prostor pre dolaska jakih mrazeva. Idealna lokacija je svetla, ali nezagrejana prostorija, kao što je veranda, garaža, podrum ili stepenište, gde se temperatura održava iznad tačke smrzavanja. U takvim uslovima, biljka će proći kroz period mirovanja, a potrebe za zalivanjem će biti minimalne – tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti.

Ukoliko nije moguće uneti saksije unutra, one se mogu zaštititi i na otvorenom. Saksije treba grupisati na mestu zaštićenom od vetra, po mogućnosti uz južni zid kuće. Zatim se cele saksije, uključujući i prostor oko njih, mogu obložiti izolacionim materijalom. Juta, agrotekstil, stiropor, slama ili suvo lišće u vrećama mogu poslužiti kao efikasna izolacija koja će ublažiti temperaturne ekstreme.

Postavljanje saksija na drvenu paletu ili dasku od stiropora će ih dodatno izolovati od hladnog tla. Još jedna tehnika je ukopavanje saksija u zemlju u bašti. Zemlja će delovati kao prirodni izolator i zaštititi koren od izmrzavanja. Bez obzira na izabranu metodu, važno je osigurati da saksije imaju dobru drenažu kako ne bi došlo do zadržavanja vode i truljenja korena tokom zimskih padavina.

Prolećna nega nakon prezimljavanja

Sa dolaskom proleća i toplijih dana, završava se period mirovanja i počinje novi vegetacioni ciklus matičnjaka. Prvi korak u prolećnoj nezi je uklanjanje zimske zaštite. Sloj malča koji je štitio biljku tokom zime treba pažljivo ukloniti ili razgrnuti kako bi se omogućilo sunčevim zracima da dopru do tla i zagreju ga, što će podstaći kretanje vegetacije.

Nakon uklanjanja malča, potrebno je pregledati biljke i ukloniti sve eventualno promrzle ili oštećene delove. Zemljište oko bokora treba lagano okopati ili prorahleti kako bi se poboljšala aeracija i razbila pokorica nastala tokom zime. Ovo je takođe idealno vreme za prvu prihranu, ukoliko je potrebna. Dodavanje tankog sloja zrelog komposta oko osnove biljke obezbediće joj neophodna hraniva za početni, intenzivan rast.

Ukoliko je bokor postao previše gust i star, rano proleće je savršeno vreme za njegovo deljenje. Kao što je ranije objašnjeno, deljenjem se biljka podmlađuje i istovremeno se dobija sadni materijal za proširenje zasada. Ovo je preporučljivo raditi svake tri do četiri godine kako bi se održala vitalnost i produktivnost matičnjaka.

Kako dani postaju duži i topliji, matičnjak će početi intenzivno da raste. U tom periodu treba pratiti vlažnost zemljišta i po potrebi započeti sa zalivanjem. Redovnim uklanjanjem korova koji počinju da niču, osigurava se da mlade biljke matičnjaka imaju sve uslove za nesmetan razvoj. Pravilnom negom nakon prezimljavanja, postavlja se temelj za bogatu i aromatičnu berbu tokom cele sezone.