Prezimljavanje hoste

Pravilna priprema za zimski period ključna je za očuvanje zdravlja i dugovečnosti hosti, posebno u regionima sa oštrim zimama i niskim temperaturama. Iako su hoste generalno otporne višegodišnje biljke koje dobro podnose hladnoću, adekvatne jesenje mere mogu značajno doprineti njihovom uspešnom prezimljavanju i bujnom rastu narednog proleća. Proces pripreme uključuje nekoliko važnih koraka, od čišćenja i uklanjanja nadzemnog dela biljke, do zaštite korenovog sistema od smrzavanja. Zanemarivanje ovih koraka može izložiti biljku riziku od oštećenja usled mraza, truljenja i napada štetočina koje prezimljavaju u biljnim ostacima.

Kako se dani skraćuju i temperature padaju, hoste prirodno ulaze u fazu mirovanja, odnosno dormancije. Njihovi listovi postepeno gube boju, žute i na kraju venu, što je jasan znak da se biljka priprema za zimu. Energija se povlači iz listova i skladišti u podzemnom delu, rizomu, koji je ključan za preživljavanje. Pravilna jesenja nega pomaže biljci da uspešno završi ovaj ciklus i sačuva dovoljno energije za novi početak vegetacije kada se za to stvore uslovi.

Jedna od najvažnijih odluka u jesenjoj pripremi je šta uraditi sa uvelim lišćem. Ostavljanje lišća preko zime može pružiti izvesnu prirodnu izolaciju, ali istovremeno stvara idealno skrovište za puževe i njihova jaja, kao i za spore raznih gljivičnih bolesti. Zbog toga većina iskusnih baštovana preporučuje uklanjanje svog nadzemnog biljnog materijala pre dolaska zime, čime se značajno smanjuje rizik od problema sa štetočinama i bolestima u proleće.

Zaštita korenovog sistema, odnosno krune biljke, od ekstremnih temperatura i ciklusa smrzavanja i odmrzavanja zemljišta je sledeći ključni korak. Ovo se najefikasnije postiže primenom sloja izolacionog materijala, poznatog kao zimski malč. Ovaj sloj ne samo da štiti koren od hladnoće, već i pomaže u održavanju stabilnije temperature i vlažnosti zemljišta tokom zimskih meseci, stvarajući povoljnije uslove za prezimljavanje.

Jesenje čišćenje i uklanjanje lišća

Period nakon prvih jačih jesenjih mrazeva je idealno vreme za veliko spremanje gredica sa hostama. Mraz će prirodno uništiti listove, koji će postati mekani, gnjecavi i promeniti boju u žutu ili smeđu. Ovo je signal da je biljka završila sa vegetacijom za tu godinu i da je nadzemni deo spreman za uklanjanje. Ne treba žuriti sa sečenjem listova dok su još uvek zeleni, jer oni i dalje vrše fotosintezu i skladište energiju u koren za narednu sezonu. Treba sačekati da priroda odradi svoje.

Kada listovi potpuno uvenu, treba ih odseći oštrim, sterilisanim makazama ili nožem što bliže osnovi biljke, u nivou zemlje. Korišćenje sterilisanog alata je važno kako bi se sprečilo potencijalno prenošenje bolesti, posebno opasnog Hosta Virusa X, sa jedne biljke na drugu. Nakon sečenja, sav biljni materijal treba pažljivo sakupiti i ukloniti sa gredice. Ne preporučuje se kompostiranje lišća hosti, osim ako ste potpuno sigurni da su biljke bile zdrave tokom cele sezone.

Čišćenje gredice od lišća ima višestruke prednosti. Glavna je sanitarna, jer se uklanjanjem biljnih ostataka eliminišu potencijalna mesta za prezimljavanje patogena, kao što su spore antraknoze, i štetočina, pre svega jaja puževa. Puževi često polažu svoja jaja u jesen u vlažnom okruženju ispod lišća, a njihovo uklanjanje može drastično smanjiti populaciju puževa narednog proleća. Uredna i čista gredica je manje privlačna za glodare koji zimi traže sklonište.

Pored uklanjanja lišća, jesen je dobro vreme i za uklanjanje korova koji je rastao oko hosti. Uklanjanjem korova pre zime sprečava se njegovo osemenjavanje i smanjuje se konkurencija za vodu i hranljive materije u proleće. Nakon što je gredica potpuno očišćena, tlo oko biljaka se može blago prorahliti, pazeći da se ne ošteti koren koji se nalazi plitko ispod površine. Time se poboljšava aeracija zemljišta i priprema se podloga za nanošenje zimskog malča.

Zaštita od niskih temperatura

Glavni cilj zimske zaštite hosti nije da se one „utople“, već da se izoluje zemljište oko korena i spreče nagle promene temperature. Najveću štetu biljkama tokom zime ne nanosi konstantno niska temperatura, već česti ciklusi smrzavanja i odmrzavanja zemljišta. Ovi ciklusi mogu dovesti do podizanja krune biljke iznad nivoa zemlje, izlažući je direktnom uticaju mraza i isušivanju, što može biti fatalno. Sloj malča deluje kao tampon koji ublažava ove temperaturne fluktuacije.

Najbolje vreme za nanošenje zimskog malča je kasna jesen, nakon što se tlo već malo smrzne. Prerano nanošenje malča, dok je zemlja još topla, može privući glodare poput miševa i voluharica da naprave svoja gnezda u rastresitom materijalu i hrane se korenjem hosti tokom zime. Sačekajte da prvi jači mrazevi ohlade tlo, pa tek onda primenite zaštitni sloj. Debljina sloja malča bi trebala biti između 10 i 15 centimetara.

Kao materijal za zimski malč mogu se koristiti različiti organski materijali koji su rastresiti i ne sabijaju se previše tokom zime, omogućavajući protok vazduha. Suvo lišće (posebno hrastovo, jer se sporije raspada), borove iglice, slama, seckana kora drveta ili grubi kompost su odličan izbor. Treba izbegavati teške materijale poput vlažnog, sabijenog lišća ili sveže pokošene trave, jer mogu zadržavati previše vlage i izazvati truljenje krune.

Prilikom nanošenja malča, važno je da se on ne nagomilava direktno na centralni deo biljke, odnosno na krunu gde će se u proleće pojaviti novi izdanci. Malč treba rastresti u obliku prstena oko osnove biljke, ostavljajući mali prostor u centru „slobodan“. Ovo omogućava kruni da „diše“ i smanjuje rizik od truljenja usled prevelike vlage koja bi se zadržavala direktno na njoj. Pravilno postavljen zimski malč je najbolja garancija da će hoste bezbedno prebroditi zimu.

Prezimljavanje hosti u saksijama

Hoste koje se gaje u saksijama zahtevaju posebnu pažnju tokom zime jer je njihov korenov sistem mnogo izloženiji niskim temperaturama nego kod biljaka u vrtu. Zemlja u saksiji se smrzava mnogo brže, dublje i sa svih strana, što može dovesti do potpunog uništenja korena. Zbog toga se saksije sa hostama nikako ne smeju ostaviti nezaštićene na otvorenom tokom zime u klimatskim uslovima gde temperature padaju značajno ispod nule.

Postoji nekoliko efikasnih metoda za prezimljavanje hosti u saksijama. Jedna od najjednostavnijih je da se saksija ukopa u zemlju u nekom zaštićenom delu vrta, na primer u povrtnjaku ili praznoj leji. Saksiju treba ukopati tako da joj ivica bude u ravni sa površinom zemlje. Zemlja u vrtu će pružiti odličnu izolaciju za koren. Nakon ukopavanja, površinu oko saksije treba dodatno prekriti slojem malča od lišća ili slame.

Druga metoda je grupisanje saksija na zaštićenom mestu, na primer uz severni ili istočni zid kuće, gde će biti zaštićene od zimskog sunca i vetra. Saksije treba zbiti jednu uz drugu kako bi se međusobno štitile. Ceo prostor oko i između saksija treba popuniti izolacionim materijalom, kao što je lišće, slama, agrotekstil ili stiropor. Preko svega se može staviti jutana vreća ili agrotekstil kao dodatna zaštita. Važno je da supstrat u saksijama bude umereno vlažan pre smrzavanja, ali ne i mokar.

Najsigurniji način je premeštanje saksija u negrejanu, ali zaštićenu prostoriju gde se temperatura održava iznad nule, kao što su garaža, podrum, šupa ili zastakljena terasa. Prostorija treba da bude tamna ili sa minimalno svetlosti, kako se ne bi prerano stimulisao rast. Tokom zime, potrebno je povremeno, možda jednom mesečno, proveriti vlažnost supstrata i blago ga zaliti ako je potpuno suv, tek toliko da se koren ne isuši u potpunosti. U proleće, kada prođe opasnost od mraza, saksije se postepeno iznose napolje.

Prolećno buđenje

Sa dolaskom proleća i porastom temperatura, vreme je da se hoste polako pripreme za novu vegetacionu sezonu. Ključni korak je uklanjanje zimskog malča koji je štitio biljku tokom hladnih meseci. Ne treba žuriti sa ovim poslom; malč treba ukloniti tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i kada se primete prvi znaci rasta, odnosno kada se pojave prvi crvenkasti ili zeleni „nosevi“ iz zemlje. Prerano uklanjanje malča može izložiti mlade i osetljive izdanke oštećenju od mraza.

Uklanjanje malča treba raditi pažljivo, najbolje rukama, kako se ne bi oštetili tek iznikli pupoljci koji su veoma krti. Malč treba postepeno uklanjati tokom nekoliko dana, dajući biljci vremena da se aklimatizuje na promenu uslova. Deo dobro razloženog organskog malča, poput komposta, može se ostaviti i lagano umešati u površinski sloj zemlje oko biljke, što će poslužiti kao prva prolećna prihrana i poboljšati strukturu tla.

Nakon uklanjanja malča, pravo je vreme za prvu prolećnu prihranu. Primena uravnoteženog sporootapajućeg đubriva ili sloja svežeg komposta oko biljke daće joj neophodnu energiju za intenzivan rast listova. Ovo je takođe idealno vreme za deljenje previše gustih i starih busena, ako je to potrebno, jer su pupoljci jasno vidljivi, a listovi se još nisu razvili.

Prvi prolećni izdanci hosti su prava poslastica za puževe, koji se bude iz hibernacije gladni. Zbog toga je od presudnog značaja da se sa merama zaštite od puževa krene odmah. Postavite zamke, barijere ili primenite pelete na bazi gvožđe-fosfata oko tek izniklih biljaka. Pravovremenom zaštitom u proleće osiguraćete da se listovi razviju neoštećeni i da biljka pokaže svoju punu lepotu tokom cele sezone.