Prezimljavanje forzicije

Forzicija je grm koji je generalno dobro prilagođen uslovima kontinentalne klime i u većini slučajeva uspešno podnosi niske zimske temperature bez potrebe za posebnom zaštitom. Njena otpornost na mraz čini je popularnim izborom za baštovane koji žele pouzdanu i ne previše zahtevnu biljku. Međutim, uspeh prezimljavanja može zavisiti od nekoliko faktora, uključujući starost biljke, sortu, klimatske uslove određenog regiona i mere nege preduzete tokom jeseni. Iako odrasle, dobro ukorenjene biljke obično ne zahtevaju nikakvu zimsku zaštitu, mlade sadnice i biljke gajene u saksijama su osetljivije i zahtevaju dodatnu pažnju kako bi bezbedno prebrodile zimski period. Razumevanje ovih nijansi pomaže u osiguravanju da će vaša forzicija svako proleće dočekati zdrava i spremna za spektakularno cvetanje.

Priprema forzicije za zimu počinje već u kasno leto i jesen. Jedna od najvažnijih mera je prestanak prihranjivanja, posebno đubrivima koja sadrže visok procenat azota. Azot podstiče rast novih, mekih izdanaka koji ne bi stigli da odrvene pre prvih mrazeva, što bi ih učinilo izuzetno podložnim izmrzavanju. Stoga, poslednju prihranu treba obaviti najkasnije do sredine avgusta kako bi se biljci omogućilo da se postepeno pripremi za period mirovanja. Pravilno sazrevanje i odrvenjavanje izdanaka je ključno za njihovu otpornost na niske temperature.

Još jedna važna jesenja mera je adekvatno snabdevanje vodom pre nego što se zemlja zamrzne. Periodi suve jeseni mogu iscrpeti rezerve vlage u zemljištu, ostavljajući biljku dehidriranom pred zimu. Zbog toga se preporučuje jedno obilno, takozvano „zimsko“ zalivanje, koje se obavlja u kasnu jesen, nakon opadanja lišća, ali pre jakih mrazeva. Ovo će osigurati da korenov sistem ima dovoljno vlage na raspolaganju tokom zimskih meseci, kada je apsorpcija vode iz smrznutog tla otežana ili nemoguća.

Iako su grane forzicije prilično otporne, cvetni pupoljci koji se formiraju tokom leta i jeseni su osetljiviji na ekstremno niske temperature i ledene vetrove. U područjima sa veoma oštrim zimama, može doći do izmrzavanja cvetnih pupoljaka, što će rezultirati slabijim cvetanjem ili potpunim izostankom cvetova, iako sama biljka preživi. Izbor sorti koje su selekcionisane za veću otpornost na zimske uslove može biti rešenje za regione sa surovijom klimom. Pravilnom pripremom i razumevanjem potreba biljke, osiguravamo joj najbolje uslove za uspešno prezimljavanje.

Jesenja priprema za zimu

Adekvatna priprema tokom jeseni je presudna za uspešno prezimljavanje forzicije. Jedan od prvih koraka je prestanak orezivanja i prihrane u kasno leto. Kao što je već pomenuto, prihrana azotom podstiče rast koji je osetljiv na mraz, dok kasno orezivanje može stimulisati biljku da stvara nove izdanke umesto da se priprema za mirovanje. Sve aktivnosti koje podstiču rast treba završiti do kraja leta, kako bi biljka imala dovoljno vremena da se aklimatizuje na predstojeće hladnije dane.

Čišćenje prostora oko grma je važna sanitarna i preventivna mera. U jesen je neophodno sakupiti i ukloniti svo opalo lišće ispod forzicije. U opalom lišću mogu prezimiti spore raznih gljivičnih bolesti, kao i jaja ili larve nekih štetočina. Uklanjanjem lišća smanjuje se infektivni potencijal za narednu vegetacionu sezonu. Ovaj jednostavan korak značajno doprinosi opštem zdravlju biljke i smanjuje potrebu za kasnijom primenom zaštitnih sredstava.

Obilno jesenje zalivanje je ključno, posebno ako je jesen bila suva. Biljke i tokom zime gube vodu kroz grane (proces poznat kao zimska transpiracija), a ako uđu u zimu dehidrirane, mogu pretrpeti značajna oštećenja. Zato, pre prvih jačih mrazeva, treba temeljno natopiti zemljište oko korena. Voda će se zadržati u dubljim slojevima i biti dostupna korenu i tokom perioda kada je površinski sloj smrznut. Ovo je posebno važno za zimzelene biljke, ali je veoma korisno i za listopadne grmove poput forzicije.

Postavljanje sloja malča oko osnove biljke je izuzetno korisna mera. Sloj malča debljine 5 do 10 centimetara, napravljen od kore drveta, slame, lišća ili komposta, deluje kao izolator. On štiti korenov sistem od naglih promena temperature i dubokog smrzavanja tla. Malč takođe pomaže u očuvanju vlage u zemljištu i sprečava rast zimskih korova. Važno je da se malč ne postavlja direktno uz stablo, već da se ostavi nekoliko centimetara slobodnog prostora kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo truljenje kore.

Zaštita mladih biljaka

Mlade sadnice forzicije, posebno one posađene u tekućoj godini, znatno su osetljivije na niske zimske temperature od odraslih, dobro ukorenjenih primeraka. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i raširen, pa su podložnije izmrzavanju. Zbog toga je za mlade biljke u prvoj, a ponekad i u drugoj zimi nakon sadnje, preporučljivo primeniti dodatne mere zaštite. Malčiranje zone korena je u ovom slučaju obavezna mera, a sloj malča može biti i nešto deblji nego kod odraslih biljaka.

Pored zaštite korena, može biti korisno zaštititi i nadzemni deo mlade biljke, posebno u područjima sa jakim i hladnim vetrovima. Vetar dodatno isušuje biljku i pojačava osećaj hladnoće, što može dovesti do oštećenja grana i pupoljaka. Najjednostavniji način zaštite je ogrtanje biljke agrotekstilom (agril folijom). Ovaj materijal štiti od vetra i niskih temperatura, ali istovremeno omogućava biljci da diše. Izbegavajte korišćenje plastične folije jer ona ne propušta vazduh i ispod nje se stvara kondenzacija, što može dovesti do razvoja bolesti.

Zaštita se postavlja nakon prvih slabijih mrazeva, kada biljka već uđe u fazu mirovanja, a uklanja se u rano proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva. Pre postavljanja agrotekstila, grane mlade forzicije se mogu lagano povezati kanapom kako bi se formirao kompaktniji oblik i olakšalo umotavanje. Agrotekstil se omota oko biljke i učvrsti na dnu, blizu zemlje. Ovo stvara zaštitni omotač koji ublažava ekstremne temperaturne oscilacije.

Ukoliko se očekuju ekstremno niske temperature, oko osnove mlade biljke može se nagrnuti i zemlja, slama ili sneg. Sneg je odličan prirodni izolator koji štiti koren i donje delove biljke od izmrzavanja. Ako tokom zime padne sneg, nemojte ga uklanjati sa grana forzicije, osim ako postoji opasnost od lomljenja zbog prevelike težine. Prirodni snežni pokrivač pruža efikasnu zaštitu od mraza i hladnog vetra.

Prezimljavanje forzicije u saksijama

Forzicija koja se gaji u saksijama ili žardinjerama zahteva posebnu pažnju tokom zime, jer je njen korenov sistem mnogo izloženiji niskim temperaturama nego kod biljaka u vrtu. Zemlja u saksiji se mnogo brže i dublje smrzava, što može dovesti do potpunog izmrzavanja korena i propadanja biljke. Zbog toga je neophodno preduzeti adekvatne mere zaštite. Jedna od najvažnijih stvari je da saksija bude otporna na mraz, jer obične glinene saksije mogu popucati kada se vlažna zemlja u njima smrzne.

Najbolji način da se zaštiti forzicija u saksiji je da se premesti na zaštićeno, negrejano mesto, kao što je garaža, podrum, zastakljena terasa ili veranda. Temperatura na ovim mestima treba da bude niska, idealno između 0 i 5°C, kako bi biljka ostala u stanju mirovanja. Unošenje biljke u toplu sobu nije preporučljivo, jer bi je to moglo podstaći da preuranjeno krene sa vegetacijom. Tokom zimovanja na zaštićenom mestu, biljku treba zaliti povremeno, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti, otprilike jednom mesečno.

Ukoliko nemate mogućnost da saksiju premestite u zatvoren prostor, neophodno je zaštititi je na otvorenom. Saksiju treba podići sa hladnog tla postavljanjem na drvene letvice ili stiropor, kako bi se izbegao direktan kontakt sa smrznutom podlogom. Zatim, celu saksiju treba umotati u izolacioni materijal. Za to se mogu koristiti agrotekstil, jutane vreće, stiropor, folija sa vazdušnim mehurićima ili stari ćebići. Važno je umotati celu saksiju, a ne samo nadzemni deo biljke.

Prostor između saksije i izolacionog materijala može se dodatno ispuniti suvim lišćem ili slamom radi bolje izolacije. Nadzemni deo biljke se takođe može zaštititi agrotekstilom, posebno ako se radi o mlađoj biljci ili osetljivijoj sorti. Druga opcija je da se saksija ukopa u zemlju u bašti do gornje ivice, čime se koristi prirodna izolacija zemlje za zaštitu korena. Nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva u proleće, zaštitu treba ukloniti i biljku postepeno privikavati na spoljašnje uslove.

Oštećenja od snega i leda

Težak i vlažan sneg može predstavljati opasnost za grane forzicije, posebno za one duže i tanje. Pod težinom snega, grane se mogu saviti, a u najgorem slučaju i polomiti. Zbog toga je preporučljivo, nakon obilnih snežnih padavina, lagano otresti sneg sa grana pomoću metle ili štapa. Ovo treba raditi pažljivo, kako se ne bi dodatno oštetile krte, smrznute grane. Posebno treba obratiti pažnju na mlađe grmove i one sa gušćom krošnjom, gde se sneg više zadržava.

Ledena kiša ili led koji se formira na granama mogu biti još opasniji od snega. Sloj leda može biti izuzetno težak i često dovodi do lomljenja čak i debljih grana. Nažalost, led se ne može lako ukloniti sa grana bez rizika od oštećenja. Pokušaj skidanja leda obično nanosi više štete nego koristi. U ovom slučaju, najbolje je pustiti da se led otopi prirodnim putem. Ako dođe do lomljenja grana, oštećena mesta treba orezati i zagladiti rez u rano proleće, kada prođe opasnost od mrazeva.

Preventivno, pravilno orezivanje tokom sezone može smanjiti rizik od oštećenja od snega i leda. Uklanjanjem slabih, tankih i predugačkih grana, kao i proređivanjem krošnje, stvara se čvršća i stabilnija struktura grma koja može bolje da podnese opterećenje. Biljke sa jakom osnovnom strukturom i dobro raspoređenim granama su manje podložne lomljenju. Zato je redovno, godišnje orezivanje nakon cvetanja od velikog značaja ne samo za cvetanje, već i za opštu statiku i otpornost biljke.

Nakon zime, u rano proleće, potrebno je pregledati ceo grm i orezati sve grane koje su polomljene ili oštećene tokom zime. Orezivanje se vrši do zdravog dela drveta, praveći čist i gladak rez. Ovo će podstaći biljku da se regeneriše i stvori nove, zdrave izdanke. Iako oštećenja od snega i leda mogu delovati dramatično, forzicija je veoma vitalna biljka sa velikom moći regeneracije i obično se brzo oporavi od takvih povreda.

_{📷  Flickr / Szerző: Maja Dumat / Licence: CC BY 2.0}