Prezimljavanje američkog tulipanovca

Američki tulipanovac je drvo poreklom iz umerenih klimatskih zona i kao takvo je dobro prilagođeno zimskim uslovima, uključujući i niske temperature. Odrasla, zdrava stabla su potpuno otporna na mraz i bez problema podnose zime karakteristične za naše podneblje. Međutim, mlade sadnice, posebno u prve dve do tri godine nakon sadnje, osetljivije su i zahtevaju određene mere pripreme i zaštite kako bi bezbedno prebrodile svoj prvi susret sa hladnoćom i snegom. Razumevanje fizioloških procesa koji se odvijaju u drvetu tokom jeseni i primena adekvatnih tehnika zaštite ključni su za osiguravanje opstanka i zdravog početka rasta mladih stabala u narednom proleću. Ovaj vodič pruža sve neophodne informacije za uspešno prezimljavanje američkog tulipanovca.

Fiziološke promene tokom jeseni

Kako se dani skraćuju i temperature opadaju, američki tulipanovac prolazi kroz niz složenih fizioloških promena kako bi se pripremio za period zimskog mirovanja. Jedna od najočiglednijih promena je spektakularna transformacija boje lišća. Zeleni pigment hlorofil, koji je dominantan tokom vegetacije i odgovoran za fotosintezu, postepeno se razgrađuje. Njegovim povlačenjem, do izražaja dolaze drugi pigmenti, karotenoidi, koji su sve vreme prisutni u listu, dajući mu prelepu i karakterističnu zlatnožutu boju.

Istovremeno sa promenom boje, drvo počinje da povlači hranljive materije, kao što su azot i fosfor, iz listova i skladišti ih u svojim trajnim delovima – granama, deblu i korenu. Ovi uskladišteni nutrijenti predstavljaće rezervu energije za početak rasta u narednom proleću. Na bazi lisne drške formira se poseban sloj ćelija, takozvani apscisijski sloj, koji postepeno prekida dotok vode i hraniva u list. Kada ovaj sloj potpuno sazri, i najmanji vetar je dovoljan da list otpadne sa grane.

Opadanje lišća je ključni mehanizam za preživljavanje zime. Na taj način drvo smanjuje svoju površinu i time gubitak vode transpiracijom u periodu kada je voda u zemljištu često zaleđena i nedostupna korenu. Takođe, drvo se oslobađa tereta snega koji bi se mogao nakupiti na lišću i uzrokovati lomljenje grana. U isto vreme, drvo postepeno ulazi u stanje dormancije ili dubokog mirovanja, usporavajući sve metaboličke procese na minimum.

U ćelijama drveta povećava se koncentracija šećera i drugih jedinjenja koja deluju kao prirodni antifriz. Ova jedinjenja snižavaju tačku smrzavanja ćelijskog soka i sprečavaju formiranje kristala leda unutar ćelija, što bi inače dovelo do njihovog uništenja i propadanja tkiva. Ceo ovaj proces, poznat kao kaljenje, omogućava drvetu da izdrži niske zimske temperature bez oštećenja.

Priprema mladih stabala za zimu

Mlada stabla američkog tulipanovca, sa svojim tankim deblom i nedovoljno razvijenim korenovim sistemom, najugroženija su tokom zime. Zato je njihova adekvatna priprema od izuzetnog značaja. Jedna od prvih mera je prestanak prihrane đubrivima bogatim azotom već od sredine leta. Kasna primena azota podstiče bujan, ali nežan rast koji ne bi imao vremena da sazri i odrveni pre dolaska mrazeva, te bi bio podložan izmrzavanju.

Zalivanje takođe treba postepeno smanjivati tokom jeseni. Ovo signalizira drvetu da se priprema za period mirovanja. Međutim, pre prvih jačih mrazeva, preporučljivo je obaviti jedno temeljno, dubinsko zalivanje. Dobro hidrirano drvo lakše podnosi isušujući efekat zimskih vetrova i mraza. Ovo je posebno važno ako je jesen bila suva.

Nakon što lišće opadne, obavezno ga sakupite i uklonite ispod drveta. Kao što je već pomenuto, ovo je važna sanitarna mera za prevenciju bolesti, ali takođe sprečava stvaranje vlažnog sloja oko debla koji bi mogao privući glodare. Glodari, kao što su miševi i voluharice, mogu tokom zime, skriveni ispod snega, da glođu koru mladih stabala i naprave nepopravljivu štetu, ponekad čak i da prstenuju celo stablo, što dovodi do njegovog sušenja.

Provera stabilnosti sadnice je takođe važna. Ako je drvo posađeno te jeseni ili je na vetrovitom položaju, proverite da li su potporni kočevi i vezovi čvrsti. Zaleđeno tlo i jaki zimski vetrovi mogu rasklimati mladu sadnicu i oštetiti njen tek formirani korenov sistem. Pravilna potpora osigurava da drvo ostane stabilno tokom cele zime.

Zaštita korena i debla od mraza

Korenov sistem mladih stabala je relativno plitak i osetljiv na niske temperature, posebno u zimama bez snežnog pokrivača, kada mraz može duboko da prodre u tlo. Najefikasniji način zaštite korena je postavljanje debelog sloja organskog malča oko osnove drveta. Sloj malča od 10 do 15 centimetara, napravljen od kore drveta, lišća, slame ili komposta, deluje kao izolator, ublažavajući ekstremne temperaturne oscilacije u zemljištu i štiteći koren od smrzavanja.

Malč treba rasprostrti u širokom krugu oko debla, idealno do ivice krošnje, ali je najvažnije ostaviti nekoliko centimetara slobodnog prostora direktno oko samog debla. Gomilanje malča uz koru može dovesti do zadržavanja vlage, što pogoduje razvoju bolesti i privlači glodare. Malčiranje ne samo da štiti od mraza, već i čuva vlagu u zemljištu i postepeno ga obogaćuje organskom materijom.

Deblo mladih stabala, sa svojom tankom i nežnom korom, takođe je podložno oštećenjima tokom zime. Jedan od problema je takozvana „mrazopuc“, odnosno pucanje kore usled naglih promena temperature. Tokom sunčanih zimskih dana, tamna kora na jugozapadnoj strani debla se može značajno zagrejati. Nakon zalaska sunca, dolazi do naglog hlađenja i skupljanja tkiva, što može izazvati vertikalne pukotine na kori. Ove rane su ulazna vrata za bolesti i štetočine.

Da bi se ovo sprečilo, deblo mladih stabala se može zaštititi obmotavanjem. Za to se mogu koristiti specijalne trake za zaštitu voćaka, jutane trake ili trščane asure. Neki vrtlari praktikuju i krečenje debla, jer bela boja odbija sunčeve zrake i sprečava pregrevanje kore. Osim zaštite od mrazopuca, obmotavanje debla pruža i efikasnu zaštitu od glodara i divljači (zečeva, srna) koji se hrane korom mladih stabala tokom zime.

Nega tokom zimskog perioda mirovanja

Tokom zime, kada je drvo u stanju dormancije, potrebe za negom su minimalne, ali je ipak potrebno povremeno proveriti njegovo stanje. Nakon jakih vetrova ili velikih snežnih padavina, preporučljivo je pregledati drvo i proveriti da li ima polomljenih grana. Ako je sneg vlažan i težak, može se nagomilati na granama i uzrokovati njihovo lomljenje. Nežno otresanje snega sa grana mladih stabala može sprečiti ovu vrstu oštećenja.

Zima je idealno vreme za obavljanje sanitarne i strukturne rezidbe. Pošto na drvetu nema lišća, struktura krošnje je jasno vidljiva, što olakšava uočavanje problema. U ovom periodu mogu se ukloniti sve suve, bolesne, oštećene ili isprepletene grane. Rezidbu treba obavljati tokom suvih i ne previše hladnih dana. Korišćenje oštrog i dezinfikovanog alata je obavezno kako bi se napravili čisti rezovi koji brzo zarastaju.

Povremeno treba proveriti i zaštitu oko debla. Vetar i životinje mogu oštetiti ili pomeriti zaštitne trake, pa ih je potrebno popraviti ili ponovo postaviti. Takođe, treba pratiti da li ima tragova aktivnosti glodara oko osnove stabla. Ukoliko primetite njihovo prisustvo, potrebno je postaviti odgovarajuće mamce ili zamke kako bi se sprečila veća šteta.

Kada se zima približi kraju i opasnost od jakih mrazeva prođe, obično krajem februara ili početkom marta, zaštitni materijal sa debla treba ukloniti. Malč se može blago razgrnuti od samog debla kako bi se omogućilo brže zagrevanje zemlje i početak vegetacije. Uklanjanje zaštite je važno kako se ispod nje ne bi stvorili povoljni uslovi za razvoj bolesti i štetočina sa porastom temperature.