Potrebe brokolija za svetlošću

Svetlost je jedan od ključnih faktora koji direktno utiču na rast, razvoj i produktivnost brokolija. Kao i većina povrtarskih kultura, brokoli je heliofitna biljka, što znači da za uspešan proces fotosinteze, a time i za formiranje zdrave lisne mase i krupnih cvetnih glavica, zahteva puno sunčeve svetlosti. Optimalna dužina dnevnog osvetljenja za brokoli je između 6 i 8 sati direktne sunčeve svetlosti. Nedostatak svetlosti može dovesti do niza problema, uključujući etiolaciju (izduživanje i slabljenje biljaka), slabiji razvoj listova i formiranje malih, rastresitih glavica lošeg kvaliteta. Stoga je pravilan izbor lokacije za sadnju, koja je tokom većeg dela dana izložena suncu, osnovni preduslov za postizanje željenih rezultata.

U fazi proizvodnje rasada, obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti je od presudnog značaja. Rasad koji se gaji u uslovima slabog osvetljenja, na primer na prozorskoj dasci okrenutoj ka severu, postaće izdužen, bled i nežan. Takve biljke su sklone poleganju i teško se prilagođavaju spoljašnjim uslovima nakon presađivanja. Ukoliko prirodna svetlost nije dovoljna, preporučuje se korišćenje veštačkog osvetljenja, kao što su fluorescentne ili LED lampe za rast biljaka, koje se postavljaju na 10-15 cm iznad biljaka i ostaju upaljene 12-16 sati dnevno.

Nakon sadnje na otvorenom polju, biljke brokolija nastavljaju da zahtevaju puno sunca. Lokacija koja je veći deo dana u senci, na primer ispod velikog drveta ili pored visokog zida, nije pogodna za gajenje brokolija. U takvim uslovima, biljke će se „izvlačiti“ u visinu, pokušavajući da dođu do svetlosti, formiraće tanka i slaba stabla i manje listove. Kao posledica smanjene fotosintetske aktivnosti, biljka neće imati dovoljno energije za formiranje kvalitetne cvetne glavice.

Iako brokoli voli sunce, u područjima sa veoma jakim letnjim suncem i visokim temperaturama, blaga popodnevna senka može biti i korisna. Ekstremna vrućina i prejako sunce mogu izazvati stres kod biljaka i dovesti do preranog cvetanja (formiranja žutih cvetova pre nego što se glavica potpuno razvije). Zbog toga je u toplijim klimatskim uslovima jesenja proizvodnja brokolija često uspešnija, jer biljke rastu i formiraju glavice tokom perioda sa umerenijim temperaturama i manje intenzivnim sunčevim zračenjem.

Uticaj svetlosti na fotosintezu i rast

Fotosinteza je fundamentalni biološki proces u kojem biljke koriste energiju sunčeve svetlosti, vodu i ugljen-dioksid kako bi stvorile glukozu (šećer), koja im služi kao izvor energije za sve životne funkcije, i kiseonik. Dovoljna količina svetlosti je direktno proporcionalna intenzitetu fotosinteze. Kod brokolija, efikasna fotosinteza je neophodna za stvaranje velike lisne mase, koja funkcioniše kao „fabrika hrane“ za celu biljku. Što je lisna masa veća i zdravija, to je veća i sposobnost biljke da proizvede energiju potrebnu za formiranje krupne, zbijene glavice.

Kada je svetlost ograničena, stopa fotosinteze se smanjuje. Biljka proizvodi manje energije, što rezultira usporenim rastom i razvojem. U pokušaju da dođe do više svetlosti, biljka aktivira mehanizam poznat kao fototropizam, rastući u pravcu izvora svetlosti. To dovodi do etiolacije – stabljike postaju duže i tanje, a listovi manji i bleđi zbog smanjene proizvodnje hlorofila, zelenog pigmenta koji je ključan za apsorpciju svetlosti. Ovakve biljke su strukturno slabe, podložnije poleganju i osetljivije na napad bolesti i štetočina.

Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektar, takođe igra ulogu. Biljke najbolje koriste plavi i crveni deo svetlosnog spektra za fotosintezu. Plava svetlost je posebno važna za vegetativni rast i razvoj listova, dok crvena svetlost utiče na cvetanje i plodonošenje. Sunčeva svetlost sadrži ceo spektar, što je čini idealnom za rast biljaka. Prilikom korišćenja veštačkog osvetljenja za rasad, važno je odabrati sijalice koje emituju svetlost punog spektra kako bi se obezbedio pravilan i uravnotežen razvoj mladih biljaka.

Intenzitet svetlosti takođe utiče na zbijenost i kvalitet glavice brokolija. Pri optimalnom osvetljenju, biljka ima dovoljno energije da formira gustu, tešku glavicu sa čvrsto zbijenim cvetnim pupoljcima. U uslovima senke, čak i ako biljka uspe da formira glavicu, ona će verovatno biti manja, rastresita i manje hranljiva. Zbog toga je obezbeđivanje najmanje šest sati direktnog sunca dnevno minimum za postizanje zadovoljavajućeg prinosa i kvaliteta.

Planiranje sadnje u odnosu na osunčanost

Pravilno planiranje rasporeda useva u bašti u skladu sa kretanjem sunca je od suštinskog značaja. Pre sadnje brokolija, potrebno je tokom dana posmatrati baštu i identifikovati najosunčanije delove. To su obično površine koje su okrenute ka jugu ili zapadu i koje nisu zasenjene drvećem, zgradama ili drugim visokim objektima. Ove lokacije treba rezervisati za useve koji imaju najveće zahteve za svetlošću, kao što su brokoli, paradajz, paprika i krastavci.

Prilikom planiranja redova, preporučuje se postavljanje u pravcu sever-jug. Ovakav raspored omogućava da sunce tokom dana ravnomerno obasjava obe strane reda, smanjujući međusobno zasenjivanje biljaka. Ako se redovi postave u pravcu istok-zapad, južni red će zasenjivati severni, što može dovesti do neujednačenog rasta i razvoja useva. Održavanje preporučenog razmaka između biljaka takođe je važno kako bi se izbeglo prekomerno zasenjivanje kada biljke dostignu punu veličinu.

U baštama gde je sunčani prostor ograničen, može se primeniti tehnika sukcesivne sadnje. Na primer, visoke kulture poput kukuruza ili pasulja puzavica mogu se saditi na severnoj strani leje, dok se niže kulture koje vole sunce, kao što je brokoli, sade ispred njih, na južnoj strani. Na ovaj način, visoke biljke ne zasenjuju niske. Usevi koji bolje tolerišu delimičnu senku, kao što su salata, spanać ili blitva, mogu se saditi na manje osunčanim delovima bašte.

Ukoliko se brokoli sadi za jesenju berbu, treba uzeti u obzir da je ugao pod kojim sunce pada niži i da su dani kraći. To znači da senke koje bacaju okolni objekti postaju duže. Lokacija koja je leti potpuno osunčana, u jesen može biti delimično u senci. Zbog toga je za jesenju proizvodnju još važnije odabrati najotvoreniju i najosunčaniju poziciju u bašti kako bi se maksimizirala količina svetlosti koju biljke dobijaju tokom kraćih jesenjih dana.

Posledice nedostatka i viška svetlosti

Nedostatak svetlosti je jedan od najčešćih uzroka neuspeha u gajenju brokolija. Glavna posledica je, kao što je pomenuto, slab rast i razvoj. Biljke ostaju male, sa tankim stabljikama i malobrojnim, bledim listovima. Umesto da formiraju kompaktnu glavicu, biljke mogu „otići u seme“ prerano, formirajući dugačku cvetnu stabljiku sa retkim, žutim cvetovima, što je mehanizam preživljavanja biljke u nepovoljnim uslovima. Ako se glavica i formira, biće sitna, labava i neće imati karakterističan ukus i teksturu.

Biljke gajene u senci su generalno osetljivije na bolesti i štetočine. Zbog nedostatka energije, njihov imuni sistem je slabiji. Takođe, u uslovima senke, lišće se sporije suši nakon kiše ili zalivanja, što stvara idealne uslove za razvoj gljivičnih bolesti kao što su plamenjača ili pepelnica. Strukturno slabe i izdužene biljke takođe su lakši plen za štetočine.

Iako je brokoli biljka koja voli sunce, prekomerno izlaganje ekstremno jakom suncu, posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama (preko 30°C), može izazvati stres. Ovaj toplotni stres može dovesti do pojave koja se naziva „buttoning“ – formiranje veoma malih, prerano zrelih glavica na još nedovoljno razvijenim biljkama. Takođe, jake vrućine mogu izazvati brzo otvaranje cvetnih pupoljaka i cvetanje, što uništava kvalitet glavice.

Da bi se ublažio negativan uticaj prejakog sunca u najtoplijim letnjim mesecima, mogu se primeniti određene mere. Postavljanje mreža za zasenčivanje (sa 30-40% senke) iznad useva tokom najtoplijeg dela dana može smanjiti temperaturu i intenzitet zračenja, ublažavajući stres za biljke. Održavanje optimalne vlažnosti zemljišta kroz redovno zalivanje i malčiranje takođe pomaže biljkama da se lakše nose sa vrućinom. Ipak, najbolja strategija za izbegavanje ovih problema je planiranje sadnje tako da faza formiranja glavica pada u proleće ili jesen, kada su uslovi povoljniji.