Orezivanje i skraćivanje martagona

Orezivanje martagon ljiljana je jednostavan, ali važan deo njihove nege koji se značajno razlikuje od orezivanja mnogih drugih baštenskih biljaka. Za razliku od grmlja ili trajnica koje zahtevaju redovno skraćivanje radi oblikovanja ili podsticanja cvetanja, kod martagona je princip „manje je više“. Glavni cilj orezivanja nije estetske prirode, već je usmeren na očuvanje zdravlja biljke i usmeravanje njene energije na jačanje lukovice za narednu sezonu. Pravilno razumevanje kada i šta treba seći, a šta obavezno ostaviti, ključno je za dugovečnost i vitalnost ovih jedinstvenih ljiljana.

Osnovno pravilo koje svaki baštovan mora zapamtiti jeste da se zeleni listovi i stabljika martagon ljiljana nikada ne smeju seći tokom sezone rasta. Ovi delovi biljke su vitalni za proces fotosinteze, putem kojeg biljka stvara hranu. Čak i nakon što cvetovi uvenu, lišće i stabljika nastavljaju da rade, proizvodeći energiju koja se skladišti u lukovici. Ovo skladištenje energije je apsolutno neophodno za preživljavanje zime i za formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Prerano uklanjanje nadzemnog dela je jedna od najvećih grešaka u nezi ljiljana.

Jedini deo biljke koji se orezuje tokom vegetacione sezone jesu precvetali cvetovi. Ovaj postupak, poznat kao „deadheading“, ima specifičnu i važnu funkciju. Uklanjanjem uvelih cvetova sprečava se formiranje semena. Proizvodnja semena je energetski veoma zahtevan proces za biljku. Sprečavanjem ovog procesa, sva energija koju bi biljka uložila u seme preusmerava se nazad u lukovicu, čineći je jačom i spremnijom za narednu sezonu cvetanja.

Pravo vreme za orezivanje cele stabljike dolazi tek kasno u jesen. Tek kada stabljika i listovi potpuno promene boju u žutu ili smeđu i potpuno se osuše, to je znak da je proces prenosa hranljivih materija u lukovicu završen. U tom trenutku, nadzemni deo biljke je ispunio svoju funkciju i može se bezbedno ukloniti. Ovaj finalni rez ne samo da doprinosi urednijem izgledu bašte tokom zime, već ima i važnu sanitarnu ulogu.

Uklanjanje precvetalih cvetova

Postupak uklanjanja precvetalih cvetova, ili „deadheading“, prva je i najvažnija intervencija orezivanja kod martagon ljiljana. Treba ga obaviti čim cvetovi izgube svoju lepotu, uvenu i počnu da opadaju. Cilj je ukloniti cvet pre nego što na njegovom mestu počne da se razvija čaura sa semenom. Pažljivim posmatranjem biljke lako se može uočiti pravi trenutak za ovu radnju.

Prilikom uklanjanja, važno je odseći samo pojedinačne cvetove sa njihovim kratkim drškama ili ceo cvetni grozd na vrhu glavne stabljike. Treba koristiti oštre i čiste makaze ili nož kako bi se napravio precizan rez i izbeglo gnječenje tkiva. Ne treba uklanjati listove koji rastu duž glavne cvetne stabljike, jer su i oni važni za fotosintezu. Ostavite celu stabljiku i sve listove netaknutim.

Ovaj postupak je posebno važan za mlade biljke i za one koje su tek posađene. Mladim biljkama je potrebna sva raspoloživa energija da razviju snažan korenski sistem i jaku lukovicu. Dozvoljavanje da formiraju seme u prvoj ili drugoj godini može ih značajno iscrpeti i usporiti njihov razvoj. Redovnim uklanjanjem cvetova osiguravate da se resursi biljke koriste na najefikasniji mogući način.

Postoji izuzetak od ovog pravila. Ukoliko želite da sakupite seme za razmnožavanje, potrebno je ostaviti nekoliko najlepših i najzdravijih cvetova da se opraše i formiraju semene čaure. Pustite da čaure potpuno sazru na biljci, što se dešava kada postanu smeđe i počnu da se otvaraju. Nakon sakupljanja semena, stabljiku možete odseći. Međutim, imajte na umu da će biljka sa koje ste sakupljali seme verovatno biti nešto slabija sledeće godine.

Značaj ostavljanja lišća i stabljike

Nakon cvetanja, mnogi baštovani dolaze u iskušenje da odseku stabljiku i lišće martagona koji postepeno počinju da gube svoj atraktivan izgled. Međutim, odupiranje ovom iskušenju je od suštinskog značaja za zdravlje biljke. Lišće i stabljika su „solarne ploče“ i „fabrike hrane“ za ljiljan. Kroz proces fotosinteze, oni koriste sunčevu svetlost, vodu i ugljen-dioksid da bi stvorili šećere, odnosno energiju.

Ova proizvedena energija se transportuje niz stabljiku i skladišti u lukovici u obliku skroba. Lukovica deluje kao baterija, čuvajući energiju koja će biljci omogućiti da preživi zimski period mirovanja i da ima dovoljno snage za rast i cvetanje sledećeg proleća. Ako se listovi i stabljika odseku dok su još zeleni, ovaj vitalni proces se prekida. Lukovica ostaje bez dovoljno „goriva“, što rezultira slabijim rastom i manjim brojem cvetova, ili čak potpunim izostankom cvetanja u narednoj sezoni.

Period od kraja cvetanja do potpunog sušenja nadzemnog dela može trajati nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Tokom ovog vremena, biljka može izgledati neuredno, sa postepenim žućenjem i sušenjem listova. Najbolje je posaditi martagone u kombinaciji sa drugim trajnicama, poput hosta, paprati ili ukrasnih trava, čije će lišće rasti i prikriti manje atraktivan izgled ljiljana u kasno leto i jesen. Na taj način, ljiljan može nesmetano da završi svoj ciklus, a leja i dalje izgleda lepo.

Stanje lišća nakon cvetanja takođe je dobar pokazatelj zdravlja biljke. Ako lišće ostane zeleno i zdravo duži period, to je znak da biljka efikasno prikuplja energiju. Ako, pak, prebrzo požuti ili ga napadnu bolesti, to može ukazati na neki problem, poput loše drenaže ili nedostatka hranljivih materija. Stoga, posmatranje biljke u ovoj fazi pruža važne informacije za buduću negu.

Jesenje orezivanje i čišćenje

Kada dođe kasna jesen i nadzemni delovi martagona potpuno promene boju iz zelene u smeđu i postanu krhki i suvi, to je siguran znak da je vegetacioni ciklus za tu godinu završen. Sva energija je sada bezbedno uskladištena u lukovici. U ovom trenutku, orezivanje je ne samo dozvoljeno, već i preporučljivo. Oštrim makazama odsecite celu stabljiku na nekoliko centimetara iznad nivoa zemlje.

Glavni razlog za jesenje orezivanje je sanitetske prirode. Na starim, izumrlim stabljikama i lišću mogu se zadržati spore gljivica koje izazivaju bolesti poput sive plesni (Botrytis). Takođe, u šupljim stabljikama ili među suvim lišćem mogu prezimiti jaja ili larve štetočina, uključujući i ljiljanovu zlaticu. Uklanjanjem i uništavanjem ovog biljnog materijala (ne kompostiranjem, već bacanjem ili paljenjem) značajno smanjujete izvore potencijalne zaraze za narednu sezonu.

Osim sanitarne uloge, jesenje čišćenje doprinosi i urednijem izgledu bašte tokom zimskih meseci. Uklanjanje suvih stabljika olakšava i pravilnu primenu zimskog malča, ukoliko je on potreban u vašem podneblju. Malč se može ravnomerno rasporediti po čistoj površini zemlje, pružajući efikasniju zaštitu lukovicama od zimskih temperaturnih oscilacija.

Važno je obeležiti mesto gde se nalaze lukovice nakon što odsečete stabljike, posebno ako se radi o mlađim biljkama. Jednostavan štap ili etiketa pomoći će vam da se setite tačne lokacije tokom zime i ranog proleća. Na taj način ćete izbeći slučajno oštećivanje lukovica ili mladih izdanaka prilikom prolećne obrade zemlje ili sadnje drugih biljaka u blizini.