Orezivanje i skraćivanje japanske žutike

Orezivanje i skraćivanje predstavljaju esencijalne mere u nezi japanske žutike, koje omogućavaju održavanje njenog zdravlja, oblika i dekorativnosti. Iako je reč o biljci koja dobro podnosi orezivanje i relativno je jednostavna za održavanje, pravilan pristup ovom poslu može značajno unaprediti njen izgled i vitalnost. Orezivanjem se ne samo kontroliše veličina i oblik grma, već se podstiče gušći rast, poboljšava cirkulacija vazduha unutar krošnje i uklanjaju stari, oštećeni ili bolesni delovi. Bilo da se gaji kao pojedinačni grm, u grupaciji ili kao formalna živa ograda, savladavanje osnovnih tehnika orezivanja omogućiće ti da u potpunosti iskoristiš potencijal ove svestrane biljke.

Glavni ciljevi orezivanja mogu se podeliti u nekoliko kategorija: održavanje zdravlja biljke, kontrola veličine, oblikovanje i podmlađivanje. Zdravstveno orezivanje podrazumeva uklanjanje svih mrtvih, polomljenih i bolesnih grana, što je osnovni korak koji treba sprovesti svake godine. Kontrola veličine je važna kako grm ne bi prerastao prostor koji mu je namenjen, dok oblikovanje omogućava kreiranje estetski privlačnih formi, od prirodnih i opuštenih do strogih i geometrijskih, kao što su žive ograde. Podmlađivanje je drastičnija mera koja se primenjuje na starim i zapuštenim grmovima kako bi im se vratila snaga i lepota.

Izbor pravog vremena za orezivanje je od ključnog značaja za postizanje dobrih rezultata i izbegavanje štete po biljku. Generalno, najbolje vreme za veće zahvate je period mirovanja, odnosno kasna zima ili rano proleće, pre početka vegetacije. Orezivanje u ovom periodu minimizira stres za biljku i omogućava joj da svu svoju energiju usmeri u novi, zdrav rast na proleće. Takođe, odsustvo lišća olakšava preglednost strukture grma i donošenje pravilnih odluka o tome koje grane treba ukloniti.

Ovaj članak će te provesti kroz sve aspekte orezivanja japanske žutike. Detaljno ćemo objasniti kada je najbolje vreme za orezivanje, koji alat ti je potreban i kako ga pravilno koristiti. Opisaćemo različite tehnike orezivanja – od osnovnog proređivanja do radikalnog podmlađivanja i specifičnog orezivanja živih ograda. Prateći ove savete, moći ćeš sa sigurnošću da pristupiš orezivanju, znajući da time doprinosiš dugovečnosti i lepoti svoje japanske žutike.

Najbolje vreme za orezivanje

Određivanje pravog trenutka za orezivanje japanske žutike je presudno za zdravlje i izgled biljke. Glavno i najznačajnije orezivanje, koje uključuje proređivanje, smanjenje veličine i oblikovanje, najbolje je obaviti u periodu mirovanja biljke. To je period od kasne zime do samog početka proleća, pre nego što pupoljci počnu da bubre i krene novi rast. Orezivanje u ovom „uspavanom“ stanju ima višestruke prednosti. Prvo, biljka ne gubi energiju i hranljive sokove kroz rezove, jer je cirkulacija sokova svedena na minimum. Drugo, bez lišća, struktura grana je jasno vidljiva, što omogućava lakše uočavanje grana koje treba ukloniti – onih koje su oštećene, bolesne, koje se ukrštaju ili rastu u pogrešnom smeru.

Orezivanje u kasnu zimu ili rano proleće takođe podstiče snažan i bujan rast kada vegetacija krene. Biljka će svoju energiju usmeriti na razvoj novih izdanaka iz preostalih pupoljaka, što će rezultirati gušćim i zdravijim grmom. Treba izbegavati jako orezivanje u jesen. Jesenji rezovi mogu stimulisati biljku da potera nove, mlade izdanke koji neće imati dovoljno vremena da sazru pre zime i biće podložni izmrzavanju. Takođe, sveži rezovi u vlažnim jesenjim uslovima mogu biti ulazna vrata za razne patogene.

Izuzetak od pravila o zimskom orezivanju je uklanjanje manjih, oštećenih ili bolesnih grana. Takozvano sanitarno orezivanje se može obavljati u bilo koje doba godine, čim se problem uoči. Polomljenu granu nakon oluje ili granu zahvaćenu bolešću treba odmah ukloniti kako bi se sprečila dalja šteta ili širenje zaraze. Ovo je manji zahvat koji ne izaziva značajan stres za biljku.

Za biljke koje se gaje prvenstveno zbog cvetova, pravilo je da se orezuju nakon cvetanja. Međutim, cvetovi japanske žutike su relativno sitni i nisu njena glavna dekorativna karakteristika, pa se većina baštovana ne pridržava ovog pravila. Orezivanje pre cvetanja u rano proleće će smanjiti broj cvetova te godine, a samim tim i broj plodova, ali će dugoročno doprineti boljem obliku i zdravlju grma. Ako su ti bobice veoma važne, onda jače orezivanje odloži za period odmah nakon cvetanja.

Alati i osnovne tehnike rezanja

Za pravilno orezivanje japanske žutike neophodan je kvalitetan i odgovarajući alat. Osnovni alat uključuje ručne makaze za orezivanje (voćarske makaze), makaze sa dugim ručkama za deblje grane i, po potrebi, malu testeru za orezivanje za uklanjanje veoma debelih, starih grana iz osnove. Najvažnije je da alat bude veoma oštar i čist. Oštar alat pravi čiste, glatke rezove koji brže zarastaju i manje su podložni infekcijama. Tup alat gnječi i kida tkivo, nanoseći nepotrebnu štetu biljci. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jedne na drugu biljku, alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.

Postoje dva osnovna tipa reza koja se koriste pri orezivanju: proređivanje i skraćivanje. Proređivanje podrazumeva uklanjanje cele grane u njenoj osnovi, bilo na mestu gde izlazi iz glavnog stabla ili iz neke veće, skeletne grane. Ovom tehnikom se smanjuje gustina krošnje, poboljšava cirkulacija vazduha i prodor svetlosti u unutrašnjost grma. Proređivanjem se uklanjaju grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, one koje rastu ka unutra, kao i višak slabih i tankih izdanaka. Ovaj tip reza ne narušava prirodan oblik biljke.

Skraćivanje (prikraćivanje) podrazumeva sečenje vrha grane kako bi se podstaklo grananje i gušći rast. Rez se uvek pravi neposredno iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice. Važno je obratiti pažnju na smer u kojem je pupoljak okrenut. Uvek treba praviti rez iznad pupoljka koji je okrenut ka spoljašnjosti grma. Novi izdanak koji izraste iz tog pupoljka će rasti u željenom, spoljašnjem smeru, doprinoseći otvorenoj i prozračnoj formi krošnje. Rez iznad pupoljka okrenutog ka unutra bi doveo do rasta grane koja bi zagušivala centar grma. Rez treba da bude blago iskošen, sa suprotne strane od pupoljka, kako bi se voda slivala sa njega.

Prilikom orezivanja, uvek treba početi sa sanitarnim rezom – uklanjanjem svih mrtvih, oštećenih i bolesnih grana. One se lako prepoznaju po tamnoj boji, krhkosti i odsustvu živih pupoljaka. Nakon toga, prelazi se na proređivanje unutrašnjosti grma i na kraju na skraćivanje grana radi oblikovanja i kontrole veličine. Nikada ne treba ukloniti više od jedne trećine ukupne mase grma u jednoj godini, kako se biljka ne bi previše oslabila.

Orezivanje za oblikovanje, podmlađivanje i živu ogradu

Orezivanje radi oblikovanja ima za cilj da održi prirodan, lep oblik grma i da ga uklopi u pejzaž. Kod japanske žutike, koja često ima lep, lučno povijen ili zaobljen habitus, cilj je naglasiti tu prirodnu formu. To se postiže selektivnim proređivanjem grana i blagim skraćivanjem onih koje previše odstupaju od željene siluete. Treba izbegavati uniformno „šišanje“ spoljašnosti grma (osim kod formalnih živih ograda), jer to dovodi do stvaranja guste spoljne ljušture lišća koja zasenjuje unutrašnjost, što dovodi do ogoljavanja grana u centru. Umesto toga, treba zavući makaze dublje u krošnju i primenjivati rezove različite dužine kako bi se zadržao prirodan i slojevit izgled.

Podmlađivanje je radikalna tehnika orezivanja koja se primenjuje na starim, zapuštenim i pregustim grmovima koji su izgubili formu i postali slabo produktivni. Ova tehnika podrazumeva orezivanje svih grana grma na visinu od 15-20 cm od zemlje. Iako deluje drastično, japanska žutika izuzetno dobro reaguje na ovakav tretman. Iz osnove će poterati mnoštvo novih, snažnih i zdravih izdanaka. Najbolje vreme za podmlađivanje je kasna zima. Tokom prve sezone nakon orezivanja, formiraće se novi, bujan grm. Naredne godine će možda biti potrebno prorediti nove izdanke i odabrati najjače koji će formirati buduću strukturu grma.

Japanska žutika je jedna od najpopularnijih biljaka za formiranje niskih do srednje visokih živih ograda, posebno zbog svojih bodlji koje je čine neprobojnom. Za formalne, geometrijski oblikovane žive ograde, potrebno je redovno orezivanje tokom vegetacije, obično dva do tri puta godišnje. Prvo šišanje se obavlja u kasno proleće, nakon prvog talasa rasta, a sledeća po potrebi, kako bi se održala uredna linija. Prilikom orezivanja žive ograde, ključno je da se ona oblikuje tako da bude šira u osnovi, a uža pri vrhu (trapezoidni oblik). Ovo osigurava da donji delovi ograde dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti i ostaju gusti i obrasli lišćem sve do zemlje.

Za neformalne, slobodnorastuće žive ograde, orezivanje je mnogo ređe i svodi se na povremeno proređivanje i uklanjanje grana koje previše štrče. Cilj je zadržati prirodan izgled biljaka, ali održati ogradu gustom i funkcionalnom. Bez obzira na tip žive ograde, važno je koristiti oštar alat (makaze za živu ogradu) i truditi se da se održi ravna linija, koristeći kanap razapet između dva kočića kao vodilicu.