Orezivanje i skraćivanje cvetnog drena

Orezivanje cvetnog drena je zadatak kojem treba pristupiti sa pažnjom i razumevanjem, jer ova biljka prirodno teži formiranju elegantne i skladne krošnje. Za razliku od mnogih drugih ukrasnih grmova i drveća, cvetni dren ne zahteva intenzivno i redovno orezivanje. Zapravo, preterano ili nepravilno orezivanje može narušiti njegov prirodni oblik i smanjiti cvetanje. Glavni ciljevi orezivanja su uklanjanje mrtvih, bolesnih ili oštećenih grana, poboljšanje cirkulacije vazduha unutar krošnje i, po potrebi, blago oblikovanje kako bi se zadržao atraktivan izgled. Pravilna tehnika i odabir pravog vremena za orezivanje ključni su za očuvanje zdravlja i lepote ovog jedinstvenog stabla.

Najbolje vreme za bilo kakvo orezivanje cvetnog drena je odmah nakon što završi sa cvetanjem, obično krajem proleća ili početkom leta. Orezivanje u ovom periodu omogućava biljci dovoljno vremena da se oporavi i, što je najvažnije, da formira cvetne pupoljke za sledeću godinu, koji se razvijaju tokom leta i jeseni. Ako bi se orezivanje obavilo u kasno leto, jesen ili zimu, uklonili bi se već formirani pupoljci, što bi rezultiralo potpunim izostankom cvetova narednog proleća. Izuzetak od ovog pravila je uklanjanje mrtvih, oštećenih ili bolesnih grana, što se može i treba uraditi čim se primeti, bez obzira na godišnje doba, kako bi se sprečilo širenje bolesti i dalja šteta.

Osnovni pristup orezivanju treba da bude minimalan i ciljan. Uvek započni sa pregledom celokupne biljke i identifikacijom grana koje treba ukloniti. To su pre svega grane koje su suve, polomljene ili pokazuju znake bolesti poput rak-rana. Zatim, potraži grane koje se ukrštaju ili trljaju jedna o drugu, jer takva mesta predstavljaju potencijalni ulaz za patogene. Uklanjanjem jedne od tih grana poboljšava se struktura krošnje i smanjuje rizik od oštećenja. Takođe, korisno je ukloniti slabe, tanke izdanke koji rastu iz osnove stabla ili unutar krošnje, jer oni nepotrebno troše energiju biljke i zagušuju krošnju.

Prilikom orezivanja, važno je koristiti oštar i čist alat – makaze za tanje grane i testeru za deblje. Tupi alati gnječe tkivo i prave neravne rezove koji teže zarastaju, dok prljavi alati mogu preneti bolesti sa jedne biljke na drugu. Rezove treba praviti neposredno iznad bočnog pupoljka ili grane, pod blagim uglom, tako da voda može da klizi sa površine reza. Prilikom uklanjanja cele grane, rez treba napraviti tik uz zadebljanje na osnovi grane (tzv. „ovratnik grane“), ali paziti da se sam ovratnik ne ošteti, jer on sadrži tkivo koje je ključno za brzo zarastanje rane. Nikada ne ostavljaj patrljke, jer oni postaju mesto za razvoj truleži.

Cilj orezivanja cvetnog drena nije da se on oblikuje u stroge geometrijske forme, već da se naglasi njegova prirodna, slojevita i horizontalna struktura. Treba izbegavati radikalno skraćivanje ili „šišanje“ krošnje, jer to uništava njegovu eleganciju i podstiče rast gustih, uspravnih izdanaka (vodopija) koji narušavaju izgled. Umesto toga, fokusiraj se na proređivanje i otvaranje krošnje kako bi svetlost i vazduh mogli da dopru do svih delova biljke. Ovakav pristup ne samo da poboljšava zdravlje biljke, već i ističe lepotu njene arhitekture, čineći je atraktivnom čak i zimi, kada je bez lišća.

Kada i zašto orezivati

Optimalno vreme za orezivanje cvetnog drena je period neposredno nakon cvetanja. Ovaj termin, obično u kasno proleće ili rano leto, pruža biljci najduži mogući period za zaceljivanje rana i, što je još važnije, za formiranje cvetnih pupoljaka za narednu sezonu. Cvetni pupoljci se formiraju na prošlogodišnjim granama, pa svako orezivanje od sredine leta pa nadalje nosi rizik od njihovog uklanjanja. Orezivanje u periodu mirovanja (kasna jesen, zima) treba izbegavati, osim ako se ne radi o hitnom uklanjanju polomljenih grana, jer to gotovo sigurno znači žrtvovanje cvetova.

Glavni razlog za orezivanje cvetnog drena je održavanje zdravlja biljke. To uključuje sanitarno orezivanje, odnosno uklanjanje svih mrtvih, oštećenih i bolesnih grana. Mrtvo drvo ne samo da je estetski neprivlačno, već može biti i dom za insekte i patogene. Oštećene grane, polomljene vetrom ili snegom, predstavljaju otvorena vrata za infekcije. Redovnim uklanjanjem ovih grana smanjuje se stres za biljku i sprečava širenje potencijalnih problema na zdrave delove.

Drugi važan cilj je poboljšanje strukture i prozračnosti krošnje. Uklanjanjem grana koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, onih koje se ukrštaju ili su previše gusto raspoređene, omogućava se bolji protok vazduha. Dobra cirkulacija vazduha je ključna preventivna mera protiv gljivičnih bolesti poput pepelnice, jer omogućava brže sušenje lišća nakon kiše ili rose. Takođe, bolji prodor svetlosti u unutrašnjost krošnje podstiče ravnomerniji rast i vitalnost celokupne biljke.

Iako cvetni dren ima lep prirodan oblik, ponekad je potrebno blago korektivno orezivanje radi estetike. To može uključivati uklanjanje niskih grana koje ometaju prolaz ili kosidbu, ili skraćivanje grana koje su previše izrasle i narušavaju simetriju krošnje. Takođe, važno je redovno uklanjati sve izdanke koji izbijaju iz podloge (korena), posebno kod kalemljenih sorti, jer oni potiču od divlje podloge i mogu vremenom nadvladati i „ugušiti“ kalemljeni, plemeniti deo biljke.

Pravilne tehnike rezanja

Korišćenje odgovarajućeg alata je prvi korak ka pravilnom orezivanju. Za grane debljine do 2 cm, koristite oštre i čiste baštenske makaze (voćarske makaze). Za deblje grane, do 5 cm, koristite makaze sa dugim ručkama koje omogućavaju jači pritisak. Za grane deblje od 5 cm, neophodna je oštra pila za orezivanje. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinfekcionim sredstvom kako bi se sprečilo prenošenje bolesti.

Kada skraćuješ granu, rez uvek pravi iznad zdravog pupoljka ili bočne grančice koja raste u željenom smeru. Rez treba da bude blago iskošen, sa nagibom suprotnim od pupoljka, kako se voda ne bi zadržavala na pupoljku. Ostavljanje prekratkog reza može oštetiti pupoljak, dok ostavljanje predugačkog patrljka iznad pupoljka dovodi do njegovog sušenja i potencijalnog razvoja bolesti. Pravilan rez podstiče novi rast u željenom pravcu.

Prilikom uklanjanja cele grane uz stablo, ključno je napraviti rez na pravom mestu kako bi se omogućilo brzo i pravilno zarastanje. Na mestu gde se grana spaja sa stablom nalazi se blago zadebljanje poznato kao „ovratnik grane“. Ovo tkivo sadrži ćelije koje su specijalizovane za zatvaranje rana. Rez treba napraviti neposredno ispred ovog ovratnika, ne oštećujući ga. Nikada ne pravi ravan rez uz samo stablo, jer to stvara veliku ranu koja teško zarasta. Takođe, izbegavaj ostavljanje dugačkog patrljka koji će se osušiti i istruliti.

Za uklanjanje teških, debelih grana, koristi tehniku „tri reza“ kako bi se izbeglo cepanje kore stabla. Prvi rez napravi sa donje strane grane, na oko 20-30 cm od stabla, i zaseci otprilike do trećine debljine grane. Drugi rez napravi sa gornje strane, nekoliko centimetara dalje od prvog reza, i seci dok se grana ne odlomi. Težina grane će uzrokovati da se ona čisto odlomi na mestu rezova. Na kraju, preostali patrljak pažljivo odreži na pravilan način, neposredno ispred ovratnika grane.

Šta izbegavati prilikom orezivanja

Najveća greška kod orezivanja cvetnog drena je preterano orezivanje. Ovo stablo ima prirodno lepu, horizontalno slojevitu strukturu, i radikalno skraćivanje ili pokušaj oblikovanja u veštačke forme (poput lopte ili kocke) uništava njegovu jedinstvenu lepotu. Izbegavaj uklanjanje više od 20-25% ukupne mase krošnje u jednoj godini, jer to može izazvati veliki stres za biljku i podstaći rast brojnih slabih, uspravnih izdanaka (vodopija) kao reakciju na šok.

Nikada ne koristi makaze za živu ogradu za orezivanje cvetnog drena. Ovaj alat pravi neselektivne rezove, oštećujući lišće i grane, i potpuno ignoriše prirodnu strukturu biljke. Rezultat je gusta, zbijena spoljašnjost i gola, nezdrava unutrašnjost krošnje. Svaki rez bi trebao biti promišljen i usmeren na određenu granu, sa jasnim ciljem.

Izbegavaj orezivanje u pogrešno vreme, odnosno kasno leti, u jesen ili zimu. Kao što je već napomenuto, ovo će sigurno ukloniti cvetne pupoljke za sledeću sezonu. Orezivanje u kasnu jesen takođe može biti rizično jer rane neće imati vremena da zarastu pre početka zime, što ih čini osetljivim na oštećenja od mraza. Drži se pravila orezivanja neposredno nakon cvetanja za najbolje rezultate.

Na kraju, izbegavaj upotrebu premaza ili voska za rane na manjim rezovima. Istraživanja su pokazala da biljke bolje i brže zarastaju rane prirodnim putem. Premazi mogu zadržati vlagu i stvoriti povoljne uslove za razvoj gljivica i truleži. Upotreba ovih sredstava može biti opravdana samo na veoma velikim ranama, nastalim usled lomljenja grana, kako bi se privremeno zaštitilo izloženo drvo.

_{📷 Flickr / Szerző: David Illig / Licence: CC BY-NC-SA 2.0}