Orezivanje i sečenje hoste

Orezivanje i sečenje hosti je jednostavan, ali važan deo njihove nege koji doprinosi ne samo estetskom izgledu biljke, već i njenom zdravlju i vitalnosti. Za razliku od mnogih drugih vrtnih biljaka, hoste ne zahtevaju kompleksno orezivanje radi oblikovanja ili podsticanja rasta, jer je njihov prirodni, busenast oblik sam po sebi atraktivan. Njihova nega se uglavnom svodi na sanitarno orezivanje, odnosno uklanjanje oštećenih, bolesnih ili uvelih delova biljke tokom sezone, kao i na uklanjanje cvetnih drški nakon cvetanja. Pravilno i pravovremeno orezivanje pomaže u prevenciji bolesti, usmerava energiju biljke na razvoj listova i održava uredan izgled gredice.

Tokom vegetacione sezone, od proleća do jeseni, glavna aktivnost orezivanja je uklanjanje pojedinačnih listova koji su oštećeni iz bilo kog razloga. To mogu biti listovi koje su oštetili puževi, grad, vetar ili oni koji pokazuju prve znake bolesti. Uklanjanjem takvih listova ne samo da se poboljšava opšti izgled biljke, već se i sprečava širenje potencijalnih patogena na zdrave delove. Ovaj postupak treba raditi redovno, pregledajući biljke jednom nedeljno.

Odluka o uklanjanju cvetnih drški nakon cvetanja je stvar ličnih preferencija, ali nosi sa sobom i praktične prednosti. Mnogi uzgajivači se odlučuju na ovaj korak kako bi sprečili biljku da troši energiju na formiranje semena, usmeravajući je umesto toga na jačanje korena i razvoj listova za narednu sezonu. Uklanjanje precvetalih stabljika takođe doprinosi urednijem izgledu. S druge strane, neki baštovani ostavljaju cvetove zbog njihove dekorativnosti ili da bi privukli oprašivače u vrt.

Najznačajnije sečenje hosti obavlja se u kasnu jesen, nakon što prvi mrazevi unište lišće. Uklanjanje celokupne nadzemne mase pre zime je ključna sanitarna mera. Time se eliminišu potencijalna skrovišta za prezimljavanje štetočina, poput jaja puževa, i smanjuje se količina infektivnog materijala gljivičnih bolesti. Ovaj korak priprema biljku za zimski odmor i osigurava čist i zdrav početak u proleće.

Uklanjanje oštećenih listova

Redovno uklanjanje oštećenih i bolesnih listova tokom cele vegetacione sezone je osnovna mera održavanja koja direktno utiče na zdravlje i lepotu hosti. Svaki list koji je fizički oštećen, na primer pocepan vetrom ili oštećen gradom, ili pokazuje znake oštećenja od štetočina kao što su rupe od puževa, treba ukloniti. Oštećeni listovi ne samo da narušavaju izgled, već predstavljaju i ulazna vrata za razne patogene. Biljka takođe troši energiju pokušavajući da oporavi oštećeno tkivo, a uklanjanjem takvog lista ta energija se preusmerava na zdrav rast.

Posebno je važno odmah ukloniti listove koji pokazuju bilo kakve simptome bolesti. Bilo da se radi o pegama koje ukazuju na antraknozu, sumnjivim promenama boje koje mogu biti znak virusa ili bilo kojim drugim neuobičajenim promenama, takve listove treba odseći bez odlaganja. List treba odseći u samoj osnovi, zajedno sa lisnom drškom, koristeći oštre i čiste makaze ili nož. Odsečeni bolesni materijal nikada ne treba bacati na kompost, već ga treba uništiti kako bi se sprečilo širenje bolesti.

Prilikom orezivanja, higijena alata je od presudnog značaja, posebno kod hosti zbog opasnosti od Hosta Virusa X (HVX). Ovaj virus se lako prenosi biljnim sokovima preko zaraženog alata. Zbog toga je apsolutno neophodno sterilisati alat (makaze, nož) nakon rada na svakoj pojedinačnoj biljci, a posebno nakon sečenja sumnjivog lista. Alat se može sterilisati potapanjem u 10% rastvor varikine, brisanjem 70% alkoholom ili kratkim izlaganjem plamenu.

Ovaj vid sanitarnog orezivanja treba sprovoditi kontinuirano, od proleća do jeseni. Redovan pregled biljaka, barem jednom nedeljno, omogućava da se problemi uoče u ranoj fazi. Brza reakcija i uklanjanje problematičnih listova je jednostavna, ali izuzetno efikasna metoda za održavanje hosti zdravim i vizuelno privlačnim tokom cele sezone. To je mala investicija vremena koja donosi velike rezultate.

Sečenje cvetnih drški

Hoste se prvenstveno gaje zbog svojih dekorativnih listova, dok su cvetovi za mnoge baštovane od sekundarnog značaja. Cvetaju tokom leta, formirajući visoke cvetne drške sa cvetovima u obliku zvončića, najčešće u nijansama lavande ili bele boje. Odluka da li ukloniti ove cvetne drške ili ne, zavisi od ciljeva i estetskih preferencija baštovana. Mnogi se odlučuju da ih uklone odmah nakon što se cvetovi osuše, a pre nego što biljka počne da formira seme.

Glavni agronomski razlog za uklanjanje precvetalih drški je ušteda energije. Proces proizvodnje semena zahteva značajnu količinu energije i resursa koje biljka crpi iz rezervi. Uklanjanjem cvetne drške pre formiranja semena, sva ta energija se preusmerava nazad u rizom (koren), što doprinosi jačanju biljke, boljem razvoju listova u ostatku sezone i obilnijem rastu narednog proleća. Ovaj postupak je posebno koristan za mlade ili slabije biljke.

Postupak je veoma jednostavan. Kada svi cvetovi na dršci uvenu, celu dršku treba odseći što je moguće niže, blizu osnove biljke, koristeći oštre makaze. Neki uzgajivači uklanjaju cvetne drške čak i pre nego što se cvetovi otvore, posebno kod sorti koje imaju neugledne cvetove ili ako žele da sav akcenat bude isključivo na lišću. Ovaj pristup takođe maksimalno čuva energiju biljke.

Ipak, postoje i razlozi za ostavljanje cvetova. Neke sorte hosti, poput onih iz vrste Hosta plantaginea, imaju krupne i veoma mirisne cvetove koji su izuzetno atraktivni. Cvetovi hosti takođe privlače pčele, bumbare i druge korisne oprašivače u vrt. Na kraju, ostavljene čaure sa semenom mogu imati i određenu dekorativnu vrednost tokom jeseni. Odluka je, dakle, individualna, ali ako je prioritet bujna lisna masa, uklanjanje cvetnih drški je preporučljiva praksa.

Jesenje sečenje pre zime

Glavno i najobimnije sečenje hosti obavlja se u kasnu jesen, kao deo pripreme biljaka za zimski period mirovanja. Nakon što prvi jači mrazevi prođu kroz vrt, listovi hosti će prirodno početi da propadaju, postajući žuti, mekani i gnjecavi. Ovo je jasan znak da je vegetaciona sezona završena i da je vreme za jesenje „šišanje“. Ne treba seći listove dok su još zeleni i funkcionalni, jer oni do poslednjeg trenutka rade na skladištenju hranljivih materija u koren.

Kada lišće potpuno propadne, ceo nadzemni deo biljke treba odseći do zemlje. Koristeći oštre makaze, srp ili trimer, odsecite sve listove i preostale cvetne drške u nivou tla. Ovaj postupak se prvenstveno radi iz sanitarnih razloga. U gomili trulog lišća tokom zime idealno je stanište za prezimljavanje puževa i njihovih jaja, što može dovesti do masovne pojave ovih štetočina već u rano proleće. Takođe, na uvelim listovima mogu se održati spore gljivica koje uzrokuju bolesti.

Sav odsečeni biljni materijal treba pažljivo sakupiti i ukloniti sa gredice. Ne preporučuje se ostavljanje isečenog lišća kao malča niti njegovo kompostiranje, osim ako ste apsolutno sigurni da su biljke bile potpuno zdrave. Najsigurnije je ovaj materijal baciti u otpad ili ga spaliti kako bi se uništili svi potencijalni problemi. Čista i uredna gredica tokom zime znači manje posla i manje problema sa bolestima i štetočinama u narednoj sezoni.

Nakon što se nadzemni deo ukloni, tlo oko biljke je izloženo i spremno za nanošenje zimskog zaštitnog malča. Sloj suvog lišća, slame ili borovih iglica će zaštititi krunu biljke od zimskih ekstrema. Jesenje sečenje je, dakle, poslednji važan korak u godišnjem ciklusu nege hosti, koji osigurava da biljka uđe u period mirovanja čista, zdrava i spremna za uspešno prezimljavanje.