Orezivanje i podmlađivanje ruzmarina

Orezivanje ruzmarina je umetnost i nauka u isto vreme; to je ključna agrotehnička mera koja, kada se pravilno izvodi, transformiše potencijalno neuredan i drvenast grm u bujnu, kompaktnu i zdravu biljku. Mnogi baštovani se plaše da koriste makaze, misleći da će povrediti biljku, ali istina je potpuno suprotna. Redovno i pravilno orezivanje ne samo da podstiče novi rast i održava željeni oblik, već i poboljšava cirkulaciju vazduha, smanjuje rizik od bolesti i stimuliše proizvodnju aromatičnih mladih izdanaka. Bilo da se radi o blagom pinciranju radi gušćeg rasta ili o pažljivom podmlađivanju starog, zapuštenog grma, razumevanje tehnika orezivanja je neophodno za svakoga ko želi da izvuče maksimum iz svoje biljke ruzmarina.

Osnovni cilj orezivanja ruzmarina je sprečavanje pojave koja se naziva „odrvenjavanje“. Kako ruzmarin stari, donji delovi stabljika prirodno postaju tvrdi, drvenasti i gube listove. Ako se biljka ne orezuje, ovaj proces se nastavlja, i na kraju dobijamo grm sa dugim, golim drvenastim granama i samo malo zelenila na vrhovima. Redovnim skraćivanjem grana, podstičemo biljku da se grana i pušta nove, mlade izdanke iz nižih delova stabljike, čime se održava gusta i zelena forma od osnove do vrha.

Najbolje vreme za glavno, jače orezivanje je kasno proleće, odmah nakon što biljka završi sa cvetanjem. Orezivanje u ovo vreme omogućava biljci da iskoristi ostatak sezone rasta za oporavak i razvoj novih grana koje će imati dovoljno vremena da sazru i ojačaju pre zime. Izbegavaj jako orezivanje u kasnu jesen, jer to može stimulisati novi, nežni rast koji će biti oštećen prvim mrazevima. Takođe, nikada ne orezuj biljku neposredno pre očekivanih ekstremnih vrućina ili suše, jer su sveži rezovi osetljivi na stres.

Pored glavnog prolećnog orezivanja, lagano oblikovanje i berba se mogu sprovoditi tokom cele vegetacione sezone. Svaki put kada uzimaš grančice za kuhinju, ti zapravo vršiš blago orezivanje. Sečenjem vrhova izdanaka, umesto čupanjem pojedinačnih listova, stimulišeš biljku da se grana na mestu reza. Ovo je najjednostavniji i najefikasniji način da se održi kompaktnost biljke i da se kontinuirano podstiče rast mladih, aromatičnih listova, koji su najpoželjniji za kulinarsku upotrebu.

Svrha i optimalno vreme za orezivanje

Glavna svrha orezivanja ruzmarina može se podeliti u tri kategorije: oblikovanje, podsticanje gustine i sanitarno orezivanje. Oblikovanje podrazumeva održavanje biljke u željenoj veličini i formi, bilo da je to prirodni žbun, lopta, piramida ili niska živa ograda. Podsticanje gustine, kao što je već objašnjeno, ima za cilj sprečavanje odrvenjavanja i održavanje lisnate mase duž celih grana. Sanitarno orezivanje je uklanjanje svih suvih, oštećenih, bolesnih ili isprepletanih grana, što poboljšava zdravlje biljke i cirkulaciju vazduha.

Kao što je rečeno, period posle cvetanja u kasno proleće ili rano leto je idealan za strukturno orezivanje. U to vreme, biljka je završila sa ulaganjem energije u cvetanje i preusmerava svoje resurse na vegetativni rast. Orezivanje u ovom trenutku daje najbrži i najsnažniji odgovor u vidu novih izdanaka. Možeš bezbedno ukloniti do jedne trećine ukupne mase biljke, skraćujući grane i dajući joj željeni oblik.

Tokom leta, možeš nastaviti sa laganim orezivanjem, tzv. „šišanjem“, kako bi održao urednu formu, posebno ako gajiš ruzmarin kao formalnu živu ogradu ili topijarnu formu. Ovo lagano orezivanje se svodi na skraćivanje vrhova novih izdanaka. Prestani sa bilo kakvim orezivanjem najmanje šest do osam nedelja pre prvog očekivanog mraza. To daje vremena novim izdancima da dovoljno odrvene i postanu otporni na niske temperature.

Sanitarno orezivanje, odnosno uklanjanje mrtvih ili bolesnih grana, može se i treba raditi u bilo koje doba godine, čim primetiš problem. Mrtve grane ne samo da kvare izgled biljke, već mogu biti i ulazna tačka za bolesti i štetočine. Reži ih oštrim makazama sve do zdravog, zelenog tkiva. Uvek dezinfikuj alat alkoholom pre i posle upotrebe, a posebno nakon sečenja bolesnih delova, kako bi sprečio širenje patogena.

Tehnike pravilnog orezivanja

Najvažnije pravilo kod orezivanja ruzmarina je: nikada ne seci u staro, golo drvo. Ruzmarin, za razliku od mnogih drugih grmova, nema uspavane pupoljke na starim, odrvenelim delovima stabljike. To znači da ako granu odsečeš previše duboko, na mesto gde nema zelenih listova, taj deo grane se neće oporaviti i neće pustiti nove izdanke. Takav rez će rezultirati golim, suvim patrljkom. Uvek seci iznad mesta gde se nalaze listovi ili bočne grančice.

Prilikom orezivanja, uvek koristi veoma oštar i čist alat – makaze za orezivanje ili baštenski nož. Tupi alat gnječi tkivo biljke, praveći neravne rezove koji teže zarastaju i podložniji su infekcijama. Oštar alat pravi čist, precizan rez koji omogućava biljci da se brzo oporavi. Rez pravi pod uglom od 45 stepeni, neposredno iznad lisnog čvora (mesta odakle izbijaju listovi) ili bočne grančice.

Za podsticanje žbunastog rasta, redovno primenjuj tehniku pinciranja na mladim biljkama. To podrazumeva zakidanje samih vrhova mekih, zelenih izdanaka. Kada ukloniš vršni pupoljak, biljka preusmerava hormone rasta u bočne pupoljke koji se nalaze ispod, što rezultira grananjem. Ovo je najefikasniji način da se od mlade sadnice formira gust i dobro razgranat grm. Pinciranje se može raditi tokom cele sezone rasta.

Kada orezuješ ceo grm, počni tako što ćeš se odmaknuti i sagledati njegov celokupan oblik. Prvo ukloni sve očigledno suve ili oštećene grane. Zatim, identifikuj najduže grane koje narušavaju željenu formu i skrati ih. Trudi se da sečeš grane na različitim visinama kako bi podstakao rast iz unutrašnjosti grma i izbegao stvaranje „kacige“ od gustog lišća samo na spoljašnjosti. Cilj je da se stvori prirodan, blago zaobljen oblik koji omogućava svetlosti i vazduhu da dopru do svih delova biljke.

Podmlađivanje starih i zapuštenih biljaka

Često se dešava da nasledimo ili kupimo imanje sa starim, zapuštenim grmom ruzmarina koji je postao visok, drvenast i ogoljen u donjem delu. Iako je primamljivo uzeti makaze i drastično ga srezati, to je, kao što smo naučili, najsigurniji način da se biljka uništi. Podmlađivanje takvog grma zahteva strpljenje i postepen pristup, koji se obično sprovodi tokom dve do tri godine. Ovaj proces se naziva regenerativno orezivanje.

Prve godine, u proleće nakon cvetanja, odaberi otprilike jednu trećinu najstarijih, najdebljih i najdrvenastijih grana. Oreži ih što je niže moguće, ali i dalje pazeći da na preostalom delu grane postoji bar neki bočni zeleni izdanak iz kojeg može da krene novi rast. Ako takvog izdanka nema, oreži granu do same osnove. Ovo će otvoriti središte grma, omogućavajući svetlosti da prodre unutra i stimuliše rast novih izdanaka iz baze biljke.

Druge godine, ponovi postupak, uklanjajući sledeću trećinu starih grana. Do tada, novi izdanci koji su krenuli nakon prošlogodišnjeg orezivanja bi već trebali da budu dobro razvijeni. Treće godine, oreži i poslednju trećinu starih, drvenastih grana. Na kraju ovog trogodišnjeg ciklusa, trebalo bi da imaš potpuno podmlađen grm, sastavljen od novih, zdravih i produktivnih grana. Tokom ovog procesa, možeš blago skraćivati i vrhove novih izdanaka kako bi podstakao njihovo dalje grananje.

Važno je napomenuti da ponekad, kod veoma starih i iscrpljenih biljaka, čak ni ovaj postepeni pristup ne garantuje uspeh. Ako biljka ne pokaže znake novog rasta iz baze nakon prve godine orezivanja, možda je bolje razmisliti o zameni biljke novom. Pre nego što se odlučiš na drastične mere, uvek je dobra ideja uzeti nekoliko reznica sa zdravih delova starog grma. Na taj način, čak i ako podmlađivanje ne uspe, sačuvaćeš genetiku te biljke i moći ćeš da podigneš njene potomke.