Orezivanje fuksije

Orezivanje i redovno skraćivanje, poznato i kao pinciranje, predstavljaju nezaobilazne mere u nezi fuksije koje direktno utiču na njen oblik, gustinu i, što je najvažnije, na obilje cvetova. Mnogi početnici se plaše da koriste makaze, misleći da će time povrediti biljku, ali istina je potpuno suprotna. Fuksija je biljka koja izuzetno dobro reaguje na orezivanje, a ono je stimuliše da se grana i proizvodi nove izdanke na kojima će se formirati cvetovi. Bez redovnog orezivanja, fuksija teži da razvije duge, gole grane sa cvetovima samo na vrhovima, postajući neugledna i retka. Savladavanje tehnika pravilnog orezivanja u različitim periodima godine je ključ za pretvaranje prosečne biljke u spektakularan, gusto razgranat i cvetovima prekriven žbun.

Prolećno orezivanje za novi početak

Glavno i najvažnije orezivanje fuksije obavlja se u rano proleće, pre nego što biljka krene sa intenzivnim rastom. Idealno vreme za ovaj posao je kraj februara ili početak marta, nakon što je biljka „probuđena“ iz zimskog sna. Ovo orezivanje je ključno za podmlađivanje biljke, uspostavljanje snažnog okvira za novu sezonu i podsticanje rasta brojnih novih izdanaka koji će nositi cvetove. Fuksija cveta na ovogodišnjem drvetu, što znači da cvetovi nastaju na granama koje izrastu u tekućoj sezoni, pa je uklanjanje starog drveta neophodno za bogato cvetanje.

Ovo orezivanje treba da bude prilično drastično. Koristeći oštre i sterilisane makaze, sve prošlogodišnje grane treba skratiti, ostavljajući na svakoj samo jedan do dva para zdravih pupoljaka ili lisnih čvorova. To u praksi znači skraćivanje grana na otprilike 5-10 centimetara od glavnog stabla. Ne treba se plašiti da se oreže previše; što je orezivanje jače, to će novi rast biti snažniji i bujniji. Tokom ovog procesa, uklanjaju se i sve suve, oštećene, bolesne ili slabe grančice, kao i one koje rastu ka unutrašnjosti krune i zagušuju je.

Cilj prolećnog orezivanja nije samo da se podstakne cvetanje, već i da se oblikuje biljka. Želiš li da gajiš fuksiju kao kompaktan žbun, sve grane se skraćuju na sličnu visinu. Ako želiš da formiraš stablo, ostavlja se jedna glavna, vertikalna grana koja će predstavljati deblo, a sve bočne grane sa donjeg dela se uklanjaju. Gornji deo se zatim orezuje kako bi se formirala gusta krošnja. Pravilno prolećno orezivanje postavlja temelje za izgled biljke tokom cele sezone.

Nakon orezivanja, idealno je vreme za presađivanje biljke u svež, hranljiv supstrat. Kombinacija jakog orezivanja i sveže zemlje daje biljci snažan impuls za početak nove sezone. Nakon presađivanja, biljku treba dobro zaliti i smestiti na svetlo i toplo mesto. Ubrzo nakon orezivanja, iz preostalih pupoljaka počeće da izbijaju novi, mladi izdanci, signalizirajući da je biljka uspešno započela novi vegetacioni ciklus.

Pinciranje za gustinu i obilje cvetova

Nakon što prolećno orezivanje podstakne rast novih izdanaka, sledi druga važna tehnika – pinciranje. Pinciranje je, u suštini, zakidanje vrhova mladih, rastućih izdanaka. Ovaj postupak sprečava izdanak da raste samo u dužinu i tera ga da aktivira uspavane pupoljke u pazusima listova ispod reza. Iz svakog od tih pazuha razviće se dve nove bočne grane. Ponavljanjem ovog procesa na novonastalim granama, postiže se eksponencijalno povećanje broja grana, što rezultira veoma gustom, kompaktnom i razgranatom biljkom.

Pinciranje se vrši kada mladi izdanak razvije dva do tri para listova. Vrh izdanka, zajedno sa najmlađim parom listića, jednostavno se otkine prstima ili odseče oštrim makazicama. Ovaj postupak je najbolje započeti rano u proleće i ponavljati ga na svakoj novoj grani koja dostigne potrebnu dužinu. Što se više pincira, to će biljka biti gušća i imaće više potencijalnih mesta za cvetanje, jer se cvetovi formiraju na vrhovima grana.

Važno je znati kada treba prestati sa pinciranjem. Svaki put kada se izdanak pincira, odlaže se cvetanje na toj grani za nekoliko nedelja. Zbog toga, sa pinciranjem treba prestati otprilike 4 do 6 nedelja pre perioda kada želiš da biljka bude u punom cvetu. Na primer, ako želiš da fuksija obilno cveta početkom juna, poslednje pinciranje bi trebalo obaviti sredinom ili krajem aprila. Nakon toga, biljci treba dozvoliti da slobodno raste i formira cvetne pupoljke na vrhovima svih novih izdanaka.

Pinciranje je posebno važno kod visećih sorti fuksija, kako bi se postigao gust, loptast izgled i sprečilo da iz korpe vise samo duge, retke grane. Takođe, ova tehnika je ključna za formiranje standardnih (stablašica) fuksija, gde se krošnja mora redovno pincirati kako bi se dobio gust i zaobljen oblik. Strpljenje i doslednost u pinciranju tokom proleća višestruko će se isplatiti kroz spektakularno cvetanje tokom leta.

Letnje i jesenje orezivanje

Orezivanje fuksije ne prestaje sa prolećem. Tokom leta, neophodno je sprovoditi takozvano „održavajuće“ orezivanje. Najvažniji deo ovog orezivanja je redovno uklanjanje precvetalih cvetova, zajedno sa zelenom čaurom koja se nalazi iza njih, u kojoj se razvija seme. Ovaj postupak, poznat kao „deadheading“, sprečava biljku da troši dragocenu energiju na proizvodnju semena i podstiče je da tu energiju preusmeri u stvaranje novih cvetnih pupoljaka. Redovno uklanjanje precvetalih cvetova značajno produžava period cvetanja i održava biljku urednom.

Pored uklanjanja precvetalih cvetova, tokom leta se mogu skraćivati i pojedinačne grane koje su previše izrasle i narušavaju željeni oblik biljke. Takođe, treba uklanjati sve žute, oštećene ili bolesne listove čim se pojave. Ovo ne samo da poboljšava izgled biljke, već i smanjuje rizik od razvoja bolesti. Lagano oblikovanje tokom leta pomaže u održavanju kompaktne forme postignute prolećnim orezivanjem i pinciranjem.

U jesen, pre unošenja biljke u prostoriju za prezimljavanje, vrši se još jedno orezivanje. Ovo orezivanje nije toliko drastično kao prolećno, ali je važno za pripremu biljke za period mirovanja. Cilj je smanjiti ukupnu masu biljke kako bi zauzimala manje prostora u zimovalištu i kako bi se smanjio gubitak vode transpiracijom. Sve grane se skraćuju za otprilike jednu trećinu.

Prilikom jesenjeg orezivanja, takođe se uklanjaju svi preostali listovi i cvetovi. Uklanjanje lišća pre zime je korisna mera jer se time eliminišu potencijalni izvori zaraze i skrovišta za štetočine. Biljka koja se unosi na prezimljavanje samo kao „kostur“ od grana mnogo lakše preživljava zimu i manja je verovatnoća da će je napasti bolesti. Ovako pripremljena, orezana biljka spremna je za zimsko mirovanje.