Za razliku od mnogih drugih sobnih i baštenskih biljaka, klivija ne zahteva klasično orezivanje u smislu oblikovanja krošnje ili podsticanja grananja. Njena struktura rasta, sa listovima koji izbijaju direktno iz centralne rozete, čini takvu vrstu intervencije nepotrebnom i čak štetnom. Međutim, određene mere „sanitarnog“ orezivanja i skraćivanja su povremeno neophodne kako bi se održao estetski izgled biljke, sačuvala njena energija i sprečila pojava bolesti. Pravilno uklanjanje starih listova i precvetalih drški jednostavni su, ali važni postupci u celokupnoj nezi ove elegantne biljke.
Osnovni i najčešći vid orezivanja kod klivije je uklanjanje starih, požutelih ili oštećenih listova. Potpuno je prirodno da donji, najstariji listovi vremenom požute i osuše se, kako biljka raste i razvija nove, mlade listove iz centra. Ovi stari listovi više nemaju funkciju u fotosintezi, a mogu postati mesto za razvoj patogena. Zbog toga ih je preporučljivo ukloniti, ne samo iz estetskih, već i iz zdravstvenih razloga.
Uklanjanje suvih listova je veoma jednostavno. Treba sačekati da se list potpuno osuši, kada će se vrlo lako, uz blago povlačenje, odvojiti od osnove biljke. Nikada ne treba na silu kidati listove koji su još uvek delimično zeleni i čvrsto se drže za biljku. Prerano uklanjanje može stvoriti ranu na osnovi biljke, koja može postati ulazna tačka za infekcije. Ako se list ne odvaja lako, bolje je odseći samo njegov suvi deo, a ostatak ostaviti da se potpuno osuši i sam otpadne.
Pored prirodnog starenja, listovi mogu biti oštećeni i mehanički ili usled opekotina od sunca. Ako je samo vrh ili ivica lista oštećena, može se oštrim makazama odseći samo taj deo, prateći prirodan oblik lista kako bi rez bio što manje primetan. Međutim, ako je veći deo lista oštećen i narušava celokupan izgled biljke, može se ukloniti ceo list. To se radi tako što se list odseče što je moguće niže, blizu osnove, koristeći oštar i sterilisan nož ili skalpel.
Važno je napomenuti da klivija raste relativno sporo, formirajući samo nekoliko novih listova godišnje. Zbog toga svako uklanjanje zdravih, zelenih listova treba pažljivo razmotriti. Orezivanje se kod ove biljke svodi isključivo na održavanje i uklanjanje onoga što je već odumrlo ili oštećeno, a ne na oblikovanje. Zdravi, zeleni listovi su fabrike hrane za biljku i ne treba ih uklanjati bez preke potrebe.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetale cvetne drške
Nakon što klivija završi sa cvetanjem i svi cvetovi na dršci uvenu, neophodno je ukloniti celu cvetnu dršku. Ovaj postupak je izuzetno važan jer, ako se drška ostavi, biljka će početi da ulaže ogromnu količinu energije u formiranje semena. Proces stvaranja semena je veoma iscrpljujuć i svu energiju, koja bi inače bila usmerena na rast novih listova i jačanje biljke za sledeću sezonu, preusmerava na reprodukciju. Uklanjanjem drške, ta energija se čuva i pravilno kanališe.
Postupak uklanjanja je jednostavan. Koristeći oštar, čist nož ili makaze, cvetnu dršku treba odseći što je moguće niže, blizu osnove odakle izranja iz listova. Treba biti pažljiv da se prilikom sečenja ne oštete okolni listovi. Nakon nekog vremena, preostali patrljak drške će se sam osušiti i može se lako ukloniti. Ovaj postupak treba obaviti odmah nakon što i poslednji cvet uvene.
Jedini izuzetak od ovog pravila je ukoliko postoji namera da se proizvede seme za dalje razmnožavanje. U tom slučaju, cvetove je potrebno ručno oprašiti dok su u punom cvatu. Ako je oprašivanje bilo uspešno, na mestu cvetova će se formirati zelene bobice koje će mesecima, ponekad i do godinu dana, rasti i sazrevati, menjajući boju u crvenu ili narandžastu. Tek kada bobice potpuno sazru, seme se može izvaditi. Ipak, treba biti svestan da će biljka koja donosi plod biti značajno iscrpljena.
Redovno uklanjanje precvetalih drški ne samo da jača biljku, već i podstiče bolje cvetanje u narednoj godini. Snažna i odmorna biljka koja nije trošila energiju na seme ulazi u period letnjeg rasta sa više resursa. To joj omogućava da razvije više novih listova i akumulira više hranljivih materija, što su sve preduslovi za obilno cvetanje nakon sledećeg perioda mirovanja.
Još članaka na ovu temu
Orezivanje korena prilikom presađivanja
Jedina situacija kada se kod klivije sprovodi orezivanje zdravog tkiva jeste prilikom presađivanja, i to se odnosi na koren. Presađivanje se obično radi svake tri do četiri godine, kada korenje potpuno ispuni saksiju. Prilikom vađenja biljke iz stare saksije, ovo je idealna prilika da se pregleda stanje korenovog sistema i izvrši neophodna korekcija. Zdrav koren klivije je mesnat, debeo i svetle boje.
Prilikom pregleda, treba potražiti sve oštećene, polomljene, suve ili trule delove korena. Svi takvi delovi moraju se ukloniti. Koristeći oštre i sterilisane makaze, treba odseći sve nezdrave delove sve do zdravog tkiva. Truli koren je obično mekan, gnjecav i tamne boje, i njegovo uklanjanje je ključno za sprečavanje širenja bolesti na ostatak korenovog sistema. Ovo je takozvano sanitarno orezivanje korena.
Pored uklanjanja oštećenih delova, ponekad se vrši i blago skraćivanje predugačkog korenja kako bi biljka lakše stala u novu saksiju. Međutim, sa ovim treba biti veoma oprezan. Klivija skladišti vodu i hranljive materije u svom mesnatom korenu, tako da preterano orezivanje zdravog korena može oslabiti biljku. Skraćivanje treba svesti na minimum, samo ako je apsolutno neophodno.
Nakon orezivanja korena, preporučljivo je da se mesta reza pospu prahom od drvenog uglja ili nekim fungicidnim prahom. Ovo pomaže u sprečavanju infekcija i podstiče brže zarastanje rana. Nakon sadnje u svež supstrat, biljku treba zaliti vrlo umereno i dati joj vremena da se oporavi od stresa presađivanja i orezivanja pre nego što se nastavi sa redovnom negom i prihranom.
