Svetlosni zahtevi klivije

Svetlost je jedan od fundamentalnih faktora koji utiču na zdravlje, rast i cvetanje klivije. Pravilno pozicioniranje biljke u odnosu na izvor svetlosti ključno je za postizanje optimalnih rezultata. Iako se često smatra biljkom koja dobro podnosi uslove sa manje svetlosti, važno je razumeti da „tolerancija“ ne znači i „preferencija“. Da bi klivija bila bujna, zdrava i, pre svega, da bi redovno cvetala, neophodno joj je obezbediti dovoljnu količinu jarke, ali indirektne svetlosti. Direktno sunce može biti štetno, dok potpuna tama dovodi do stagnacije i izostanka cvetanja. Pronalaženje savršene ravnoteže ključ je uspeha.

Klivija u svom prirodnom staništu, šumama Južne Afrike, raste u senci drveća, gde je zaštićena od direktnog sunca, ali dobija obilje filtrirane, raspršene svetlosti. Upravo takve uslove treba pokušati oponašati u sobnim uslovima. Najbolja pozicija za kliviju je blizu prozora koji je okrenut ka istoku. Na ovoj poziciji, biljka dobija nekoliko sati blagog, jutarnjeg sunca koje nije dovoljno jako da ošteti listove, a tokom ostatka dana uživa u jakoj, indirektnoj svetlosti. Ovo je idealan scenario koji podstiče i zdrav rast listova i formiranje cvetnih pupoljaka.

Prozori okrenuti ka zapadu ili jugu takođe mogu biti pogodni, ali uz određene mere opreza. Na ovim pozicijama, podnevno i popodnevno sunce je znatno jače i može izazvati opekotine na listovima, koje se manifestuju kao svetle ili smeđe, suve mrlje. Da bi se to izbeglo, biljku treba postaviti na metar ili dva od prozora ili koristiti tanke, prozirne zavese koje će raspršiti direktne sunčeve zrake. Severni prozor obično ne pruža dovoljno svetlosti za cvetanje, iako biljka može preživeti na takvoj poziciji, rasti će sporije i verovatno neće formirati cvetove.

Reakcija biljke je najbolji pokazatelj da li dobija odgovarajuću količinu svetlosti. Ako su listovi tamnozeleni, sjajni i imaju zdrav izgled, a biljka redovno cveta, uslovi su optimalni. Ukoliko listovi postanu bledi, žućkasti i izduženi, to je znak da biljka dobija previše svetlosti. S druge strane, ako biljka ne cveta godinama, a listovi su joj tamnozeleni ali retki i izduženi, najverovatniji uzrok je nedostatak svetlosti. Redovno okretanje saksije za četvrtinu kruga osigurava da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, što rezultira simetričnim i pravilnim rastom.

Tokom perioda zimskog mirovanja, potrebe za svetlošću se ne smanjuju. Iako je biljka u hladnoj prostoriji, i dalje joj je potrebna jaka, indirektna svetlost. Nedostatak svetlosti tokom zime, čak i ako je temperatura niska, može negativno uticati na formiranje cvetnih pupoljaka. Zbog toga je važno da mesto za prezimljavanje bude ne samo hladno, već i svetlo. Tamni podrumi ili garaže bez prozora nisu pogodni za prezimljavanje klivije, bez obzira na temperaturu.

Uticaj svetlosti na cvetanje

Svetlost igra direktnu i presudnu ulogu u procesu cvetanja klivije. Fotosinteza, proces u kojem biljka koristi svetlosnu energiju za stvaranje hrane (šećera), obezbeđuje energiju neophodnu za formiranje cvetnih pupoljaka. Ukoliko biljka ne dobija dovoljno svetlosti, ona će svu svoju ograničenu energiju usmeriti na preživljavanje i održavanje postojećih listova, dok će reproduktivni procesi, poput cvetanja, biti potpuno zanemareni. Zbog toga je izostanak cvetanja kod zdrave biljke koja ima adekvatno zimsko mirovanje gotovo uvek posledica nedovoljne količine svetlosti.

Intenzitet i trajanje svetlosti tokom proleća i leta, nakon perioda cvetanja, takođe su veoma važni. U ovom periodu, biljka aktivno raste, razvija nove listove i, što je najvažnije, skladišti energiju u svom mesnatom korenu za sledeću sezonu. Što više svetlosti dobije tokom ovog perioda (naravno, bez direktnog sunca), to će biti jača i bolje pripremljena za zimsko mirovanje i cvetanje koje sledi. Biljke koje leto provedu u polusenci na otvorenom, na primer ispod krošnje drveta, često su snažnije i obilnije cvetaju sledeće godine.

Važno je napomenuti da, jednom kada se cvetna drška pojavi i cvetovi počnu da se otvaraju, biljku treba skloniti sa direktnog sunca, čak i onog jutarnjeg. Jaka svetlost i toplota mogu značajno skratiti vek cvetova, uzrokujući da brže uvenu i izgube boju. Tokom cvetanja, idealna je pozicija sa jakom, ali potpuno indirektnom svetlošću, što će omogućiti da se u lepoti cvetova uživa što je duže moguće, ponekad i do mesec dana.

Ukoliko prirodna svetlost u stanu nije dovoljna, posebno tokom mračnih zimskih meseci, može se razmotriti upotreba veštačkog osvetljenja. Lampe za rast biljaka (tzv. „grow lights“) punog spektra mogu biti odličan dodatak i značajno poboljšati uslove za rast i cvetanje klivije. Postavljanjem lampe iznad biljke i obezbeđivanjem 10-12 sati svetlosti dnevno može se nadomestiti nedostatak prirodnog svetla i podstaći biljka na cvetanje, čak i u manje osvetljenim prostorima.

Adaptacija na promene osvetljenja

Klivija je biljka koja ne voli česte i nagle promene uslova, uključujući i promene u osvetljenju. Svako premeštanje biljke sa tamnijeg na svetlije mesto, ili obrnuto, treba raditi postepeno kako bi joj se omogućilo da se adaptira. Na primer, ukoliko se biljka iznosi napolje na proleće, prvo je treba držati nekoliko dana u punoj senci, zatim je postepeno premeštati na mesto sa jutarnjim suncem. Naglo izlaganje jakom suncu nakon boravka u zatvorenom prostoru sigurno će izazvati opekotine na listovima.

Isti princip važi i za jesenje unošenje biljke unutra. Biljka koja je navikla na svetle uslove na otvorenom može doživeti šok ako se odjednom unese u tamniji deo stana. To može rezultirati žućenjem i opadanjem nekoliko donjih listova. Da bi se to ublažilo, biljku treba uneti unutra pre drastičnog pada temperature i postaviti je na najsvetlije moguće mesto u domu. Ovaj proces aklimatizacije pomaže biljci da lakše prebrodi promenu okruženja.

Tokom rasta, klivija se prirodno okreće ka izvoru svetlosti. Da bi se izbegao nepravilan, nagnut rast, neophodno je redovno rotirati saksiju. Okretanje saksije za četvrtinu kruga svake nedelje ili dve podstiče rast listova sa svih strana i rezultira formiranjem lepe, simetrične i uspravne rozete. Ovo je posebno važno kod mlađih biljaka koje aktivno formiraju svoj oblik.

Jednom kada klivija formira cvetne pupoljke i cvetna drška počne da raste, biljku ne bi trebalo okretati. Cvetna drška i pupoljci su se orijentisali prema izvoru svetlosti i okretanje saksije u ovoj fazi može izazvati njihovo krivljenje ili čak zaustavljanje rasta. Tek nakon što se cvetovi potpuno otvore, biljka se može pomerati ili okretati bez negativnih posledica po samu cvast.