Pravilan početak uzgoja japanske dunje ključan je za njen kasniji razvoj i obilno cvetanje koje svi ljubitelji hortikulture toliko priželjkuju. Izbor pravog trenutka za sadnju, kao i adekvatna priprema terena, postavljaju temelje za dugovečan i zdrav grm u tvom dvorištu. Bilo da se odlučiš za kupovinu gotovih sadnica ili želiš da se oprobaš u samostalnom razmnožavanju, proces zahteva pažnju i poštovanje određenih pravila. Razumevanje biologije ove biljke pomoći će ti da izbegneš uobičajene greške koje često dovode do sporog napredovanja ili propadanja mladih biljaka.
Prvi korak u procesu sadnje je odabir zdrave i snažne sadnice koja ima dobro razvijen koren i barem nekoliko jakih grana. Najbolje je birati sadnice sa zaštićenim korenom u saksijama, jer one lakše podnose stres prilikom presađivanja na stalno mesto. Idealno vreme za sadnju je rana jesen ili rano proleće, kada biljka miruje i kada su temperature umerene. Ukoliko sadiš u jesen, koren će imati dovoljno vremena da se učvrsti pre nego što nastupe prvi jači mrazevi i niske temperature.
Tehnika i postupak pravilne sadnje
Rupa za sadnju treba da bude barem dvostruko šira od busena biljke kako bi koren mogao lako da se širi u rastresitoj zemlji. Dno rupe treba dobro prekopati i dodati malo zrelog komposta ili stajskog đubriva koje će pružiti početnu energiju mladoj biljci. Postavi sadnicu u rupu tako da bude na istoj dubini na kojoj je rasla u saksiji, jer preduboka sadnja može izazvati truljenje vrata korena. Nakon što rupu ispuniš zemljom, lagano je utapkaj nogom kako bi se uklonili vazdušni džepovi koji mogu isušiti osetljive korenove dlačice.
Nakon same sadnje, neophodno je obilno zalivanje koje će pomoći zemljištu da se slegne oko korena i uspostavi kontakt sa vlagom. Ako sadiš na vetrovitom mestu, razmisli o postavljanju privremenog podupirača koji će držati biljku stabilnom dok se koren ne učvrsti dovoljno. Malčiranje oko baze biljke je takođe preporučljivo jer sprečava rast korova koji bi mogao da guši mladu japansku dunju. Prvih nekoliko nedelja pažljivo prati vlažnost zemlje, jer mlade biljke nemaju dubok koren i veoma su osetljive na sušu.
Razmnožavanje reznicama kao najsigurniji metod
Razmnožavanje putem poludrvenastih reznica je jedan od najpopularnijih metoda jer omogućava dobijanje biljke identične roditeljskom grmu. Reznice se obično uzimaju krajem leta, kada su ovogodišnji izdanci počeli da sazrevaju i postaju čvršći na dodir. Dužina reznice treba da bude oko deset do petnaest centimetara, sa uklonjenim listovima na donjem delu koji ide u zemlju. Korišćenje hormona za ožiljavanje može značajno ubrzati proces formiranja korena, ali nije apsolutno neophodno ako obezbediš dobre uslove.
Još članaka na ovu temu
Posadi reznice u mešavinu treseta i peska koja je stalno vlažna, ali nikako previše natopljena vodom da ne bi došlo do truljenja. Pokrivanje saksije providnom folijom ili plastičnom flašom stvara efekat staklenika koji zadržava vlagu i toplotu oko reznice. Drži ih na svetlom mestu, ali zaštićene od direktnog sunčevog zračenja koje bi moglo da sprži nežne listiće. Proces ožiljavanja traje nekoliko nedelja, a kada primetiš novi rast, to je siguran znak da je koren počeo uspešno da se razvija.
Drugi načini dobijanja novih biljaka
Razmnožavanje položenicama je jednostavan i prirodan način da dobiješ novu biljku bez mnogo muke i posebne opreme. Potrebno je odabrati dugačku, savitljivu granu koja je blizu zemlje i delimično je ukopati u mali kanal. Mesto gde grana dodiruje zemlju možeš blago zaseći kako bi stimulisao brže puštanje korena na tom specifičnom delu. Grana se mora učvrstiti žicom ili kamenom kako ne bi iskočila iz zemlje pre nego što se formira novi korenski sistem.
Setva semena je takođe moguća, ali zahteva najviše strpljenja jer biljke dobijene na ovaj način često ne cvetaju prvih nekoliko godina. Seme zahteva proces stratifikacije, odnosno izlaganje niskim temperaturama tokom zime, kako bi se prekinulo mirovanje i podstaklo klijanje u proleće. Biljke iz semena mogu se razlikovati od roditeljske biljke u pogledu boje cveta ili veličine ploda, što može biti zanimljivo iznenađenje. Ipak, za komercijalne ili strogo uređene vrtove, vegetativno razmnožavanje reznicama ostaje primarni i najpouzdaniji izbor za svakog ozbiljnog baštovana.
