Zimski period predstavlja najveći test izdržljivosti za stabla azijske japanske jabuke, naročito u regionima gde su mrazevi oštri i dugotrajni. Sposobnost biljke da preživi niske temperature zavisi od njene genetske osnove, ali i od pripremljenosti tokom prethodne vegetacione sezone. Pravilno upravljanje drvetom tokom jeseni direktno utiče na to koliko će uspešno ono podneti periode dubokog mirovanja bez oštećenja tkiva. Svaki voćar treba da zna da priprema za zimu počinje mesecima pre nego što padne prvi sneg na zemlju.
Proces kaljenja biljke je prirodni mehanizam kojim ona prilagođava svoj metabolizam nadolazećim hladnoćama i prestaje sa aktivnim rastom. Da bi se ovaj proces nesmetano odvijao, potrebno je obustaviti đubrenje azotom već krajem jula kako bi mladari stigli da odrvene. Ukoliko se biljka previše forsira zalivanjem u kasnu jesen, njena tkiva ostaju puna vode i postaju veoma podložna pucanju usled zamrzavanja. Postepeno smanjenje resursa signalizira drvetu da je vreme za ulazak u fazu dormancije i zaštitu vitalnih organa u unutrašnjosti.
Fizička zaštita debla je posebno važna kod mladih stabala čija je kora još uvek tanka i osetljiva na temperaturne oscilacije. Krečenje stabla belom bojom je stara, ali veoma efikasna metoda koja sprečava pregrevanje kore tokom sunčanih zimskih dana i njeno pucanje tokom noći. Pored toga, donji deo stabla se može umotati u zaštitne materijale poput agrotekstila ili kukuruzovine kako bi se stvorila dodatna izolacija. Ovi materijali takođe štite mladu koru od glodara koji u nedostatku hrane mogu naneti ozbiljnu štetu voćnjaku tokom zime.
Malčiranje zone oko korena pruža zaštitu od dubokog smrzavanja tla i čuva stabilnu temperaturu u neposrednoj blizini korenovog sistema. Debeli sloj slame, sena ili borove kore deluje kao izolator koji sprečava prodor hladnoće do najfinijih delova korena koji su najosetljiviji. Važno je voditi računa da malč ne dodiruje direktno samu koru stabla kako se ne bi stvorili uslovi za razvoj truleži usled vlage. U proleće, ovaj sloj se može polako ukloniti ili ugraditi u tlo kao organska materija koja će dalje hraniti biljku.
Praćenje stanja biljke nakon ekstremnih hladnih talasa pomaže u ranoj detekciji eventualnih oštećenja i planiranju mera sanacije. Ako dođe do smrzavanja vrhova grana, njih treba ukloniti tek u proleće kada se jasno vidi dokle doseže zdravo tkivo i gde počinje sušenje. Ponekad biljka kasni sa kretanjem vegetacije nakon teške zime, pa joj treba dati dovoljno vremena da se oporavi pre donošenja odluke o njenoj sudbini. Strpljenje i pažljiva nega tokom prvih toplih dana ključni su za povratak stabla u punu formu i snagu.
