Bolesti i štetočine puzave sanvitalije mogu značajno narušiti izgled i zdravlje ove dekorativne vrste ako se ne uoče na vreme. Iako se smatra prilično otpornom, nepovoljni uslovi sredine mogu oslabiti njen imunitet i učiniti je lakom metom za patogene. Preventivno delovanje je uvek efikasnije i jeftinije od lečenja već obolelih primeraka u vrtu ili na balkonu. Poznavanje najčešćih neprijatelja ove biljke omogućava pravovremenu intervenciju i očuvanje biološkog potencijala zasada.
Gljivična oboljenja se najčešće pojavljuju u uslovima visoke vlažnosti i loše cirkulacije vazduha unutar gustog lisnog sklopa. Pepelnica se prepoznaje po beličastim mrljama na listovima koje se brzo šire i ometaju proces fotosinteze kod biljke. Trulež korena je još opasnija jer se odvija ispod površine zemlje i često se primeti tek kada biljka počne naglo da vene. Da bi se ovo izbeglo, neophodno je osigurati dobru drenažu i izbegavati zalivanje u kasnim satima kada se vlaga dugo zadržava.
Štetni insekti poput lisnih vaši i tripsa mogu napasti mlade izbojke i cvetne pupoljke puzave sanvitalije. Ovi paraziti crpe biljne sokove, što dovodi do deformacije listova i opšteg zastoja u razvoju cele jedinke. Crveni pauk se često javlja tokom suvih i vrelih leta, ostavljajući finu paučinu na donjoj strani listova koji potom žute. Redovnim pregledom biljaka lupom mogu se uočiti prvi znaci napada pre nego što šteta postane nepovratna i vidljiva.
Preventivne mere uključuju pravilno rastojanje između biljaka i korišćenje isključivo sterilizovanog supstrata za sadnju i presađivanje. Uklanjanje korova oko biljaka smanjuje broj mesta gde se štetočine mogu sakriti i razmnožavati tokom sezone. Ukoliko se primeti bolest, zaražene delove treba odmah odstraniti i uništiti van zone gajenja kako bi se sprečilo širenje zaraze. Jačanje opšte kondicije biljke putem pravilne ishrane najbolja je odbrana od svih spoljašnjih negativnih uticaja.
Ekološki pristup zaštiti biljaka postaje sve popularniji jer ne narušava prirodnu ravnotežu u neposrednom okruženju. Upotreba preparata na bazi koprive, belog luka ili sapunice može biti veoma efikasna protiv lakših oblika napada insekata. Prirodni neprijatelji štetočina, poput bubamara, poželjni su gosti u svakoj bašti i treba podsticati njihov boravak. Tek u slučajevima ozbiljne ugroženosti biljaka treba pribeći selektivnim hemijskim sredstvima, uvek prateći uputstva proizvođača i stručna lica.
