Sadnja i razmnožavanje vitke decije

Uspeh u uzgoju ovog prelepog ukrasnog grma direktno zavisi od pravilnog početka, odnosno od momenta same sadnje. Izbor prave lokacije i razumevanje bioloških potreba biljke ključni su faktori za dugovečnost i bujno cvetanje. Razmnožavanje sopstvenih primeraka pruža posebno zadovoljstvo svakom baštovanu koji želi da proširi svoj zeleni kutak. Pažljivim pristupom i poznavanjem tehnika možemo lako osigurati nove, zdrave sadnice za narednu sezonu.

Vreme sadnje igra presudnu ulogu u tome koliko će se brzo koren prilagoditi novoj sredini. Najbolji periodi su rano proleće, pre nego što krenu prvi pupoljci, ili rana jesen dok je zemlja još uvek topla. Prolećna sadnja omogućava biljci da iskoristi prirodnu vlagu iz zemljišta za razvoj snažnog korenovog sistema. Sa druge strane, jesenja sadnja daje biljci dovoljno vremena da se učvrsti pre nego što nastupi period zimskog mirovanja.

Prilikom kupovine sadnice, uvek biraj one primerke koji imaju zdravo lišće i dobro razvijen koren u kontejneru. Izbegavaj biljke čije korenje izlazi kroz otvore na dnu saksije u velikim količinama, jer to može biti znak da je biljka predugo u istom sudu. Stabljike treba da budu čvrste i bez vidljivih oštećenja ili tragova bolesti na kori. Kvalitetna početna sadnica je najsigurniji put ka brzom postizanju dekorativnog efekta u tvojoj bašti.

Lokacija za sadnju treba da bude pažljivo odabrana uzimajući u obzir buduću veličinu odraslog grma. Iako je vitka decija manjeg rasta, ipak joj je potrebno dovoljno prostora da razvije svoje elegantno povijene grane. Izbegavaj mesta gde se sakuplja voda nakon kiše, jer prevelika vlaga može izazvati gušenje i propadanje mladog korena. Sunčan položaj sa minimalno šest sati direktne svetlosti osiguraće najlepše i najobilnije cvetanje svakog proleća.

Tehnika pravilne sadnje u vrtu

Pre samog čina sadnje, preporučljivo je potopiti koren biljke u posudu sa vodom na oko pola sata. Ovo će osigurati da se supstrat oko korena potpuno zasiti vlagom i olakšaće vađenje iz saksije bez oštećenja. Dok se biljka natapa, možeš pripremiti jamu koja treba da bude bar dvostruko šira od busena sadnice. Dubina jame treba da bude takva da biljka ostane na istoj visini na kojoj je bila u kontejneru.

Dno jame treba blago rastresti vilama ili ašovom kako bi se olakšao prodor novih žila u okolno zemljište. Na dno možeš dodati malu količinu spororazgradivog đubriva ili šaku koštanog brašna za bolji razvoj korena. Veoma je važno da đubrivo ne dođe u direktan kontakt sa nežnim žilicama kako ne bi došlo do opekotina. Sloj obične zemlje preko dodatog đubriva služi kao bezbedna tampon zona za mladu biljku.

Postavi biljku u centar jame i pažljivo širi korenje ako je bilo previše sabijeno u saksiji. Počni da vraćaš zemlju u jamu, vodeći računa da ne ostane praznih vazdušnih džepova oko korenovog busena. Blago sabijaj zemlju rukama ili nogom dok puniš jamu, ali pazi da ne pritisneš previše snažno. Ispravno posađena biljka treba da stoji stabilno i uspravno, spremna za svoj novi život u tvom vrtu.

Nakon što završiš sa zatrpavanjem, obavezno obilno zalij biljku kako bi se zemlja prirodno slegla oko korena. Oko osnove grma možeš napraviti mali nasip od zemlje koji će služiti kao posuda za zadržavanje vode prilikom budućih zalivanja. Malčiranje slojem kore drveta ili komposta sprečiće nicanje korova i pomoći u očuvanju vlage tokom prvih kritičnih nedelja. Prvi mesec nakon sadnje je najvažniji period u kojem tvoja pažnja igra odlučujuću ulogu za uspeh.

Vegetativno razmnožavanje reznicama

Jedan od najlakših načina da dobiješ nove primerke vitke decije je putem zelenih ili poludrvenastih reznica. Zelene reznice se uzimaju početkom leta, kada su novi izdanci još uvek savitljivi ali dovoljno snažni. One se vrlo brzo ukorenjuju u kontrolisanim uslovima, obično za četiri do šest nedelja. Ovaj proces ti omogućava da verno reprodukuješ karakteristike matične biljke koju već voliš i poznaješ.

Reznice treba seći oštrim i čistim nožem, birajući zdrave izdanke bez cvetnih pupoljaka. Idealna dužina reznice je oko deset do petnaest centimetara, sa bar dva ili tri para listova. Donje listove treba pažljivo ukloniti kako ne bi trulili u supstratu, dok se gornji par može skratiti na pola radi smanjenja isparavanja. Korišćenje hormona za ukorenjavanje može značajno povećati procenat uspešnosti, mada nije apsolutno neophodno kod ove vrste.

Supstrat za ukorenjavanje treba da bude lagan i sterilan, najbolje mešavina treseta i peska ili perlita. Reznice se ubadaju u vlažan supstrat do polovine svoje dužine i blago sabijaju kako bi imale dobar kontakt sa podlogom. Pokrivanje posude prozirnom folijom ili plastičnom flašom stvara efekat mini-staklenika koji zadržava neophodnu vlažnost. Redovno provetravanje je obavezno kako bi se sprečila pojava plesni usled prevelike kondenzacije unutar zaklona.

Posudu sa reznicama drži na svetlom mestu, ali nikako na direktnom suncu koje bi ih moglo pregrejati i isušiti. Kada primetiš novi rast na vrhu reznice, to je siguran znak da je proces formiranja korena uspešno započeo. Tada postepeno uklanjaj zaštitu i navikavaj mlade biljke na spoljašnje uslove tokom nekoliko dana. Presađivanje u pojedinačne saksije vrši se kada koren postane dovoljno snažan da izdrži manipulaciju i promenu sredine.

Razmnožavanje nagrtanjem i deljenjem žbuna

Nagrtanje je još jedna stara i pouzdana metoda koja se koristi za dobijanje novih biljaka uz minimalan napor. Krajem proleća odaberi nisku, savitljivu granu koja se može lako saviti do same površine zemlje. Na mestu gde grana dodiruje tlo, lagano zareži koru kako bi podstakao stvaranje kalusa i novih žila. Zatim taj deo grane pričvrsti žicom u obliku latiničnog slova U i prekrij ga debelim slojem plodne zemlje.

Vrh grane treba da ostane iznad zemlje i možeš ga blago poduprti malim kolcem kako bi rastao uspravno. Održavaj vlažnost zemlje na mestu nagrtanja tokom celog leta kako bi proces ukorenjavanja tekao nesmetano. Do jeseni ili narednog proleća, grana će formirati sopstveni korenov sistem i moći ćeš da je odvojiš od matične biljke. Ova metoda je odlična jer mlada biljka sve vreme dobija hranu od majke dok ne postane samostalna.

Deljenje odraslog žbuna je najbrži način da dobiješ već razvijenu biljku, mada je fizički najzahtevniji. Najbolje je to raditi u rano proleće dok biljka još miruje, tako što ćeš je celu iskopati iz zemlje. Oštrim ašovom ili nožem podeli busen na dva ili tri dela, vodeći računa da svaki deo ima dovoljno korena i bar jedan snažan izdanak. Nove delove odmah posadi na željena mesta i tretiraj ih kao tek posađene sadnice sa pojačanim zalivanjem.

Prilikom deljenja, iskoristi priliku da ukloniš sve mrtve ili bolesne delove korena i grana koji su bili u sredini žbuna. Starije biljke često imaju veoma gusto korenje koje može biti teško razdvojiti bez primene jače sile. Važno je da rezovi budu čisti kako bi rane brzo zarasle i biljka nastavila sa rastom bez zastoja. Ova tehnika podmlađuje staru biljku i daje joj novi prostor za širenje, što rezultira bujnijim izgledom.