Prezimljavanje anđeoske trube

Prezimljavanje anđeoske trube je ključan i neizbežan korak za sve uzgajivače u regionima sa kontinentalnom klimom, gde temperature tokom zime padaju ispod nule. S obzirom da je reč o tropskoj biljci koja ne podnosi mraz, pravilno sproveden proces prezimljavanja je jedini način da se ova veličanstvena biljka sačuva za narednu sezonu. Ovaj proces zahteva pažljivu pripremu biljke tokom jeseni, odabir adekvatnog prostora za zimovanje i minimalnu, ali pravilnu negu tokom perioda mirovanja. Iako može delovati kao zahtevan zadatak, uz prave informacije i malo truda, prezimljavanje može biti uspešno, osiguravajući da vaša anđeoska truba iz godine u godinu postaje sve veća, snažnija i raskošnija. Uspešno prezimljena biljka će na proleće imati značajnu prednost u odnosu na novu, mladu biljku i mnogo brže će dostići punu veličinu i započeti sa cvetanjem.

Priprema za prezimljavanje ne počinje sa prvim mrazom, već znatno ranije, tokom rane jeseni. Već krajem avgusta i početkom septembra, neophodno je početi sa prilagođavanjem režima nege. To pre svega podrazumeva postepeno smanjivanje i na kraju potpunu obustavu prihranjivanja. Nastavak dodavanja đubriva bi stimulisao rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi stigli da sazru i odrvene pre zime, te bi bili podložni smrzavanju i truljenju. Cilj je da biljka uspori svoj rast i da postojeća tkiva ojačaju i pripreme se za period mirovanja.

Paralelno sa smanjenjem prihrane, redukuje se i zalivanje. Kako temperature opadaju i intenzitet svetlosti slabi, smanjuje se i potreba biljke za vodom. Supstrat se održava tek blago vlažnim, dozvoljavajući da se gornji sloj zemlje dobro osuši između dva zalivanja. Ovo ne samo da sprečava truljenje korena u hladnijim uslovima, već i dodatno signalizira biljci da je vreme za ulazak u dormanciju. Prekomerna vlaga u ovom periodu je jedan od najvećih neprijatelja uspešnog prezimljavanja.

Pre samog unošenja biljke u zatvoren prostor, neophodno je izvršiti detaljan pregled na prisustvo štetočina. Tokom leta, na biljci su se mogle naseliti lisne vaši, crveni pauk ili bela leptirasta vaš. Unošenjem zaražene biljke u tople uslove zimovnika rizikujete njihovo prenamnožavanje i širenje na druge biljke. Zbog toga je preporučljivo biljku preventivno istretirati odgovarajućim insekticidom ili je barem temeljno isprati mlazom vode, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova. Takođe, korisno je ukloniti sve suve, oštećene ili bolesne listove i grane.

Odabir idealnog zimovnika

Izbor pravog mesta za prezimljavanje je od presudnog značaja. Idealna prostorija za zimovnik treba da ispunjava dva osnovna uslova: da bude zaštićena od mraza i da ima izvor prirodne svetlosti. Optimalna temperatura za prezimljavanje anđeoske trube kreće se u rasponu od 5 do 12 stepeni Celzijusa. Niže temperature mogu oštetiti biljku, dok više temperature mogu sprečiti ulazak u potpuno mirovanje i podstaći slab, izdužen rast tokom zime, što nepotrebno iscrpljuje biljku.

Svetli, negrejani podrumi sa prozorom, zastakljene terase, garaže sa prozorom ili hladni hodnici su često najbolji izbor. Što je temperatura u zimovniku viša, to je potreba biljke za svetlošću veća. Ako biljku držite na temperaturi oko 10-12 stepeni, neophodno je da joj obezbedite što više svetlosti kako bi mogla da održi deo lišća i obavlja minimalnu fotosintezu. U tom slučaju, idealna je pozicija blizu prozora okrenutog ka jugu.

Ukoliko nemate idealne uslove, moguće je i prezimljavanje u tamnijim prostorijama, kao što su podrumi bez prozora, ali pod uslovom da je temperatura konstantno niska, između 2 i 6 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima, biljka će potpuno odbaciti lišće i ući u duboku dormanciju. Ovo je sasvim normalna pojava i ne treba da vas brine. Biljka čuva energiju u svom korenu i stablu, i na proleće će, po iznošenju na svetlost i toplotu, ponovo poterati nove listove.

Važan faktor je i dobra cirkulacija vazduha u prostoriji. Zagušljive i vlažne prostorije bez provetravanja pogoduju razvoju gljivičnih oboljenja, kao što je siva plesan (Botrytis), koja može napasti stablo i grane tokom zime. Zbog toga je preporučljivo povremeno, tokom lepših zimskih dana, provetriti prostoriju u kojoj se biljka nalazi. Treba izbegavati držanje biljke u stambenim prostorijama sa centralnim grejanjem, jer je vazduh tu previše topao i suv, što iscrpljuje biljku i pogoduje razvoju štetočina poput crvenog pauka.

Rezidba pre unošenja u zimovnik

Rezidba anđeoske trube pre unošenja u zimovnik je veoma korisna, a često i neophodna mera, posebno ako se radi o velikim primercima. Glavni cilj ove rezidbe je smanjenje ukupne mase biljke kako bi se olakšalo njeno unošenje i smeštanje u ograničen prostor zimovnika. Pored praktičnog razloga, rezidba pomaže biljci da lakše prebrodi zimu, jer smanjuje površinu sa koje isparava voda i fokusira energiju na očuvanje korena i glavnih grana. Takođe, uklanjanjem viška grana poboljšava se cirkulacija vazduha, što smanjuje rizik od bolesti.

Obim rezidbe zavisi od raspoloživog prostora i stanja biljke. Kao opšte pravilo, biljka se može skratiti za trećinu do polovine svoje visine. Uklanjaju se sve tanke, slabe, oštećene i isprepletane grane. Takođe, potrebno je ukloniti sve preostale listove i cvetove, jer bi oni tokom zime ionako otpali i počeli da trule, što bi moglo izazvati razvoj bolesti. Ostavlja se zdrava osnova sa nekoliko glavnih, snažnih grana koje formiraju strukturu biljke.

Rezidbu treba obaviti oštrim i čistim baštenskim makazama ili testericom. Rezove treba praviti blago ukoso, neposredno iznad lisnog čvora ili račvanja grana. Kosi rez sprečava zadržavanje vode na površini reza, što smanjuje mogućnost truljenja. Cilj je da se formira „Y“ oblik krošnje, koji predstavlja dobru osnovu za rast u narednoj sezoni. Anđeoska truba cveta na novim, ovogodišnjim granama, tako da ne treba brinuti da ćete ovom rezidbom ukloniti cvetni potencijal za sledeću godinu.

Postoji i metoda radikalne rezidbe, gde se biljka oreže gotovo do osnove, ostavljajući samo stablo visine 30-50 cm. Ova metoda je pogodna za situacije kada je prostor za prezimljavanje izuzetno ograničen. Iako deluje drastično, anđeoska truba je veoma vitalna biljka i na proleće će iz preostalog stabla i korena poterati nove, snažne izdanke. Bez obzira na metodu, rezidba pre zime značajno olakšava ceo proces prezimljavanja i priprema biljku za snažan start narednog proleća.

Nega tokom perioda mirovanja

Tokom zimskog perioda mirovanja, anđeoska truba zahteva minimalnu negu, a najveća greška koju uzgajivači prave je preterana briga, posebno prekomerno zalivanje. Kada je biljka u dormanciji, njene životne funkcije su svedene na minimum i potrebe za vodom su drastično smanjene. Prekomerno zalivanje u hladnim uslovima je najčešći uzrok propadanja biljke tokom zime, jer dovodi do truljenja korena. Supstrat treba održavati skoro suvim.

Pravilo za zalivanje tokom zime je „manje je više“. Dovoljno je zaliti biljku tek toliko da se supstrat u saksiji ne isuši u potpunosti i ne pretvori u prašinu, što bi moglo dovesti do odumiranja finih korenčića. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u zimovniku, zalivanje je potrebno otprilike jednom mesečno, a ponekad čak i ređe. Pre svakog zalivanja, obavezno proveriti stanje supstrata. Zaliva se malom količinom vode, tek da se zemlja blago navlaži.

Prihranjivanje je tokom celog perioda mirovanja apsolutno zabranjeno. Biljka ne raste aktivno i ne može da iskoristi hranljive materije. Dodavanje đubriva u ovom periodu može samo da naškodi, jer dovodi do nakupljanja soli u supstratu, što može oštetiti koren. Sa prihranom se ponovo počinje tek na proleće, kada biljka pokaže prve znake buđenja i novog rasta.

Potrebno je povremeno pregledati biljku tokom zime, čak i dok miruje. Treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu bolesti, kao što je siva plesan na granama, ili na pojavu štetočina koje su možda preživele jesenji tretman. Ukoliko se primeti bilo kakav problem, treba odmah reagovati. Obolele delove treba odrezati do zdravog tkiva, a eventualne štetočine mehanički ukloniti ili tretirati odgovarajućim sredstvom, vodeći računa o primeni u zatvorenom prostoru.

Buđenje biljke u proleće

Sa dolaskom proleća i porastom temperatura, vreme je za postepeno buđenje anđeoske trube iz zimskog sna. Ovaj proces treba da bude postepen kako bi se izbegao šok za biljku. Kada prođe opasnost od jakih mrazeva, obično u martu ili aprilu, biljku treba izneti iz tamnog zimovnika na svetlije mesto, ali i dalje zaštićeno i prohladno. Idealno je premestiti je u svetliju prostoriju gde će temperature biti nešto više, oko 15-18 stepeni Celzijusa.

Sa povećanjem količine svetlosti i toplote, može se početi sa postepenim povećavanjem zalivanja. Kako biljka počinje da pupi i izbacuje prve listove, njena potreba za vodom raste. Ipak, i dalje treba biti oprezan i ne preterivati sa vodom dok se ne razvije značajna lisna masa. U ovom periodu se može obaviti i korektivna prolećna rezidba, uklanjanjem svih grana koje su se tokom zime osušile ili oštetile.

Kada se na biljci pojave prvi mladi listovi, to je znak da je uspešno izašla iz dormancije i da se njen metabolizam pokrenuo. Tada se može početi sa prvom prihranom. Prva prihrana treba da bude sa razblaženim, uravnoteženim đubrivom, kako bi se podstakao rast i korena i listova. Doza đubriva se postepeno povećava kako biljka raste i razvija se. Ovo je takođe idealno vreme za presađivanje biljke u veću saksiju sa svežim, hranljivim supstratom, ukoliko je to potrebno.

Poslednji korak je iznošenje biljke na otvoreno. To se radi tek kada prođe svaka opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obično u drugoj polovini maja. Biljku je neophodno postepeno privikavati na spoljašnje uslove, procesom poznatim kao „kaljenje“. Prvih nekoliko dana, iznosi se napolje na par sati, na senovito mesto zaštićeno od vetra. Vremenom se postepeno produžava period boravka napolju i izloženost direktnom suncu. Nakon nedelju do deset dana, biljka bi trebalo da bude potpuno aklimatizovana i spremna da zauzme svoje stalno mesto u bašti ili na terasi za predstojeću sezonu.