Sadnja i razmnožavanje fuksije

Uspešna sadnja i efikasno razmnožavanje predstavljaju temelje za stvaranje bogate i dugovečne kolekcije fuksija. Pravilno posađena biljka ima znatno veće šanse da razvije snažan korenov sistem, što je preduslov za zdrav rast i obilno cvetanje. Sa druge strane, savladavanje tehnika razmnožavanja omogućava ti da od jedne matične biljke dobiješ mnoštvo novih, identičnih primeraka, bilo da želiš da proširiš sopstvenu baštu, podeliš ih sa prijateljima ili sačuvaš omiljene sorte. Procesi sadnje i razmnožavanja nisu preterano komplikovani, ali zahtevaju pažnju, strpljenje i poznavanje osnovnih potreba ove prelepe biljke. Kroz sistematičan pristup, od izbora supstrata do ožiljavanja reznica, možeš osigurati vitalnost i kontinuitet svojih fuksija iz sezone u sezonu.

Izbor i priprema supstrata za sadnju

Kvalitet supstrata je od presudnog značaja za uspešnu sadnju fuksije. Idealan supstrat mora da zadovolji dva ključna uslova: da bude bogat hranljivim materijama i da ima odličnu drenažu. Fuksije ne podnose „mokre noge“, odnosno zadržavanje vode u zoni korena, jer to brzo dovodi do anaerobnih uslova i truljenja. Zbog toga je neophodno koristiti rastresitu, prozračnu mešavinu koja omogućava slobodan protok vode i vazduha. Najjednostavnije rešenje je kupovina gotovog, visokokvalitetnog supstrata za cvetnice, koji je već izbalansiran po pitanju hranljivih sastojaka i pH vrednosti.

Ukoliko želiš da samostalno pripremiš supstrat, dobra osnova je kombinacija baštenske zemlje, zrelog komposta i treseta u jednakim razmerama. Ovoj osnovnoj mešavini obavezno dodaj materijale za poboljšanje drenaže, kao što su perlit, vermikulit ili sitni pesak. Perlit je posebno koristan jer supstratu daje lakoću i prozračnost. Preporučeni odnos je otprilike tri dela osnovne mešavine i jedan deo materijala za drenažu. Takođe, važno je da supstrat ima blago kiselu do neutralnu reakciju, sa pH vrednošću u opsegu od 6.0 do 7.0.

Pre same sadnje, važno je pripremiti i saksiju. Na dno saksije obavezno postavi sloj drenažnog materijala, kao što je lomljena keramika, šljunak ili glinopor kuglice, u visini od 2 do 3 centimetra. Ovaj sloj će sprečiti da se drenažni otvori na dnu saksije začepe zemljom i osiguraće nesmetano oticanje viška vode. Pre punjenja saksije supstratom, blago ga navlaži kako bi bio rastresit i lakši za rad.

Prilikom sadnje mladih biljaka ili presađivanja starijih, biljku pažljivo izvadi iz prethodne posude, trudeći se da što manje oštetiš korenov busen. Blago rastresi korenje, posebno ako je kružno sraslo uz zidove saksije, i ukloni sve suve ili oštećene delove. Postavi biljku u centar nove saksije, na sloj supstrata, tako da gornji deo korenovog busena bude otprilike 2 centimetra ispod ivice saksije. Zatim popuni prostor oko busena svežim supstratom, blago ga pritiskajući kako bi se eliminisali vazdušni džepovi. Nakon sadnje, biljku temeljno zalij.

Razmnožavanje reznicama

Razmnožavanje fuksije reznicama je najpopularniji, najbrži i najpouzdaniji način za dobijanje novih biljaka koje će biti identične matičnoj biljci. Ovaj metod se može primenjivati tokom čitave vegetacione sezone, od proleća do jeseni, ali najbolje rezultate daje u kasno proleće ili kasno leto. Za reznice se biraju zdravi, snažni i nezdrveneli vrhovi izdanaka, koji još uvek nisu cvetali. Idealna reznica treba da bude dugačka oko 7 do 10 centimetara i da ima najmanje dva para listova.

Priprema reznice je jednostavan proces. Oštrim, sterilisanim nožem ili makazama odseci vrh izdanka neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izrastaju listovi). Sa donjeg dela reznice, u dužini od oko 2-3 centimetra, pažljivo ukloni listove. Ako su preostali listovi na vrhu reznice preveliki, možeš ih preseći na pola kako bi se smanjila transpiracija i gubitak vode dok reznica ne razvije koren. Donji deo reznice možeš umočiti u hormon za ožiljavanje, što nije neophodno, ali može značajno ubrzati proces i povećati procenat uspešnosti.

Reznice se mogu ožiljavati na dva načina: u vodi ili direktno u supstratu. Za ožiljavanje u vodi, jednostavno stavi pripremljene reznice u čašu sa vodom, tako da donji, ogoljeni deo bude potopljen. Čašu drži na svetlom i toplom mestu, ali ne na direktnom suncu, i redovno menjaj vodu. Korenčići bi trebalo da se pojave za dve do tri nedelje. Kada korenčići dostignu dužinu od par centimetara, reznice su spremne za sadnju u male saksije sa supstratom.

Za ožiljavanje direktno u supstratu, pripremi mešavinu treseta i perlita ili peska u odnosu 1:1. Male saksije ili kontejnere napuni ovom mešavinom, napravi olovkom rupice i u njih pažljivo postavi reznice. Supstrat blago pritisni oko reznica i zalij. Da bi se održala visoka vlažnost vazduha, koja je ključna za ožiljavanje, saksije možeš prekriti providnom plastičnom kesom ili ih držati u mini stakleniku. Redovno provetravaj kako bi se sprečila pojava plesni. Na temperaturi od oko 18-20°C, reznice će se ožiliti za tri do četiri nedelje.

Sadnja ožiljenih reznica

Kada reznice razviju dovoljno snažan korenov sistem, bilo u vodi ili supstratu, vreme je za njihovu prvu samostalnu sadnju. Znak da je reznica ožiljena u supstratu je pojava novih, mladih listića. Za prvu sadnju koriste se male saksije, prečnika oko 7-9 centimetara. Korišćenje prevelikih saksija u ovoj fazi može dovesti do zadržavanja viška vlage i truljenja mladog, nežnog korena. Supstrat za sadnju treba da bude isti kao i za odrasle biljke – hranljiv i dobro dreniran.

Pažljivo izvadi ožiljenu reznicu iz vode ili kontejnera za ožiljavanje, trudeći se da ne oštetiš mlade korenčiće. U pripremljenoj saksiji sa supstratom napravi malu rupu u sredini, dovoljno veliku da smestiš korenov sistem. Postavi biljčicu u rupu, vodeći računa da bude na istoj dubini kao što je rasla tokom ožiljavanja. Nežno popuni prostor oko korena supstratom i blago ga pritisni. Nakon sadnje, mladu biljku dobro zalij kako bi se ostvario dobar kontakt između korena i supstrata.

Nakon sadnje, mlade fuksije zahtevaju period adaptacije. Drži ih na svetlom mestu, ali zaštićene od direktnog sunca, koje bi moglo da spali njihove nežne listove. Održavaj supstrat umereno vlažnim, ali ne prenatopljenim. U prvih nekoliko nedelja nakon sadnje, nije potrebno prihranjivati biljke, jer u svežem supstratu ima dovoljno hranljivih materija. Sa prihranom se počinje tek kada biljka pokaže znake aktivnog rasta, i to sa veoma blagim rastvorom đubriva.

Kako mlada biljka raste i razvija se, neophodno je početi sa pinciranjem. Kada biljčica razvije 3-4 para listova, zakini joj vrh. Ovaj postupak će podstaći grananje i formiranje gušćeg, kompaktnijeg žbuna. Pinciranje se može ponoviti na novim bočnim granama, što će rezultirati bujnijom biljkom sa mnogo više cvetova u budućnosti. Redovno okretanje saksije osiguraće ravnomeran rast sa svih strana.

Razmnožavanje semenom

Iako je razmnožavanje reznicama daleko češći i popularniji metod, fuksije se mogu razmnožavati i semenom. Ovaj metod je znatno sporiji i zahteva više strpljenja, a biljke dobijene iz semena ne moraju nužno imati iste karakteristike kao matična biljka, posebno kod hibridnih sorti. Razmnožavanje semenom se uglavnom koristi u hibridizaciji, sa ciljem stvaranja novih sorti. Seme se može sakupiti sa sopstvenih biljaka nakon cvetanja, kada se formiraju tamne bobice, ili se može kupiti.

Seme fuksije se seje u rano proleće, obično u februaru ili martu, u zatvorenom prostoru. Potreban je plitak kontejner ili posuda sa drenažnim otvorima, napunjena finim setvenim supstratom (mešavina treseta i peska). Supstrat treba dobro navlažiti pre setve. Seme se ravnomerno rasporedi po površini supstrata i samo blago prekrije veoma tankim slojem supstrata ili vermikulita, jer mu je za klijanje potrebna svetlost. Nakon setve, površinu ponovo pažljivo navlaži prskalicom.

Da bi se obezbedili optimalni uslovi za klijanje, posudu sa semenom treba prekriti providnim poklopcem ili najlonskom folijom kako bi se održala visoka vlažnost. Posudu drži na svetlom mestu, ali bez direktnog sunca, na temperaturi od oko 18 do 24 stepena Celzijusa. Klijanje može biti dugotrajno i neujednačeno, i može potrajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od sorte i svežine semena. Važno je redovno proveravati vlažnost supstrata i povremeno provetravati kako bi se sprečila pojava plesni.

Kada se mlade biljčice pojave i razviju prvi par pravih listova, vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u individualne male saksije. Ovo je veoma delikatan posao i zahteva pažljivo rukovanje kako se ne bi oštetio nežan korenov sistem. Koristi mali alat ili štapić da pažljivo izvadiš biljčicu iz supstrata i presadiš je u saksiju sa kvalitetnim supstratom za cvetnice. Nakon pikiranja, mlade biljke se neguju na isti način kao i one dobijene iz reznica, uz postepeno privikavanje na uslove spoljašnje sredine pre iznošenja napolje.