Prezimljavanje cvetnog drena

Iako je cvetni dren generalno otporan na niske temperature i prilagođen umerenoj klimi, pravilna priprema za zimski period ključna je za njegov opstanak i bujno cvetanje narednog proleća, posebno kada su u pitanju mlade i tek posađene biljke. Zima donosi brojne izazove, od niskih temperatura i mraza do hladnih, isušujućih vetrova i teškog snega koji može oštetiti grane. Adekvatna briga tokom jeseni osigurava da biljka uđe u period mirovanja snažna i spremna da se suoči sa zimskim nedaćama. Razumevanje specifičnih potreba cvetnog drena tokom hladnih meseci pomoći će ti da zaštitiš svoju investiciju i osiguraš da te svake godine iznova obraduje svojim prelepim cvetovima.

Jedan od najvažnijih koraka u pripremi za zimu je osiguravanje adekvatne hidratacije biljke pre nego što se tlo smrzne. Tokom jeseni, posebno ako je suva, nastavi sa redovnim i dubokim zalivanjem. Biljke koje u zimu uđu dehidrirane mnogo su podložnije oštećenjima od mraza i hladnog vetra. Dobro hidrirano tkivo je otpornije na smrzavanje, a vlažno tlo sporije i pliće mrzne, pružajući bolju izolaciju korenovom sistemu. Poslednje temeljno zalivanje obavi neposredno pre očekivanih jačih mrazeva.

Nakon što opadne lišće, važno je očistiti prostor oko stabla. Uklanjanje opalog lišća i drugih biljnih ostataka smanjuje rizik od prezimljavanja spora gljivica i jaja štetočina koje bi mogle izazvati probleme na proleće. Iako opalo lišće može delovati kao prirodni malč, bolje je koristiti svež, zdrav materijal za tu svrhu. Nakon čišćenja, nanesi sloj organskog malča, poput borove kore, seckanog lišća ili komposta, debljine 10-15 cm oko baze biljke. Malč deluje kao izolator, štiteći plitki korenov sistem od ekstremnih temperaturnih kolebanja i dubokog smrzavanja tla. Pazi da malč ne dodiruje direktno stablo kako bi se izbeglo truljenje kore.

Mlade biljke, posađene u poslednje dve do tri godine, posebno su osetljive na zimske uslove jer njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen, a kora je tanka i ne pruža dovoljnu zaštitu. Za njih je preporučljivo primeniti dodatne mere zaštite. Stablo se može omotati jutanim trakama, agrotekstilom ili specijalnim zaštitnim materijalima. Ovo štiti koru od pucanja usled naglih promena temperature (tzv. mrazopuc) i od glodara poput zečeva i miševa koji se zimi hrane korom mladih stabala. Zaštitu treba postaviti krajem jeseni i ukloniti u rano proleće kako bi se omogućilo disanje kore.

Iako je cvetni dren otporan, ekstremno niske temperature u kombinaciji sa vetrom mogu oštetiti cvetne pupoljke koji su se formirali prethodnog leta. Ako živiš u području sa veoma oštrim zimama, možeš pokušati da zaštitiš krošnju mlade biljke prekrivanjem agrotekstilom tokom najhladnijih noći. Težak i vlažan sneg takođe može predstavljati problem, jer njegova težina može polomiti grane. Nakon obilnih snežnih padavina, preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana koristeći metlu ili dugačak štap, kako bi se smanjio pritisak na strukturu stabla.

Zaštita korenovog sistema

Korenov sistem cvetnog drena je relativno plitak, što ga čini osetljivim na smrzavanje, posebno u zimama bez snežnog pokrivača koji bi delovao kao prirodni izolator. Najefikasniji način zaštite korena je primena debelog sloja organskog malča. Malčiranje treba obaviti u kasnu jesen, nakon prvih slabijih mrazeva, ali pre nego što se tlo potpuno smrzne. Korišćenje materijala poput borove kore, usitnjenog lišća, slame ili komposta stvara izolacioni sloj koji ublažava ekstremne promene temperature tla i sprečava duboko prodiranje mraza.

Sloj malča trebao bi biti debeo najmanje 10-15 cm i prostirati se u širokom krugu oko stabla, idealno do ivice krošnje. Veoma je važno ostaviti nekoliko centimetara prostora direktno oko stabla bez malča. Nakupljanje malča uz samu koru može zadržati previše vlage, što dovodi do truljenja i stvara pogodno okruženje za glodare koji mogu oštetiti stablo. Pravilno postavljen malč štiti koren i postepeno se razgrađuje, obogaćujući tlo organskom materijom.

Za biljke posađene u saksijama, zaštita korena je još važnija, jer je tlo u saksiji izloženo hladnoći sa svih strana. Najbolje je saksiju ukopati u zemlju u vrtu pre zime ili je premestiti na zaštićeno mesto, poput negrejane garaže ili verande. Ako to nije moguće, saksiju treba obmotati izolacionim materijalima kao što su jutane vreće, stiropor ili folija sa vazdušnim mehurićima. Postavljanje saksije u veću kutiju ispunjenu lišćem ili slamom takođe pruža odličnu izolaciju.

Tokom zime, važno je izbegavati gaženje po tlu oko biljke, posebno kada je tlo smrznuto. Gaženje sabija tlo, smanjuje njegovu izolacionu sposobnost i može oštetiti plitko korenje. Takođe, izbegavaj upotrebu soli za otapanje leda na stazama u blizini cvetnog drena, jer so može dospeti do korena i izazvati ozbiljna oštećenja. Umesto soli, koristi pesak ili piljevinu za sprečavanje klizanja.

Zaštita stabla i grana

Mlada stabla cvetnog drena imaju tanku i osetljivu koru koja je podložna oštećenjima tokom zime. Jedan od čestih problema je mrazopuc, odnosno pucanje kore usled naglih promena temperature. To se dešava kada sunce tokom vedrog zimskog dana zagreje tamnu koru, a zatim tokom noći dođe do naglog pada temperature, što uzrokuje pucanje tkiva. Da bi se ovo sprečilo, stablo mladih biljaka može se omotati belim jutanim trakama ili specijalnim zaštitnim spiralama. Bela boja reflektuje sunčeve zrake i smanjuje zagrevanje kore, čime se ublažavaju temperaturne oscilacije.

Zimski meseci su vreme kada glodari, poput zečeva i voluharica, u nedostatku druge hrane, često glođu koru mladih stabala, što može dovesti do prstenovanja i potpunog propadanja biljke. Fizička zaštita je najefikasniji način odbrane. Pored omotavanja stabla, mogu se koristiti i plastične ili metalne mrežice koje se postavljaju oko stabla. Mrežica treba da bude dovoljno visoka da spreči zečeve da dosegnu koru i ukopana nekoliko centimetara u tlo kako bi se sprečilo potkopavanje od strane voluharica.

Težak, vlažan sneg može se nakupiti na granama i uzrokovati njihovo savijanje ili lomljenje, posebno kod sorti sa horizontalnim grananjem. Nakon svake veće snežne padavine, preporučljivo je lagano otresti sneg sa grana. To treba raditi pažljivo, koristeći mekanu metlu ili dugi štap, pokretima odozdo prema gore, kako se grane ne bi dodatno opteretile. Nikada ne tresi grane ako su prekrivene ledom, jer su tada izuzetno krte i lako pucaju.

Hladni i suvi zimski vetrovi mogu uzrokovati dehidrataciju i oštećenje zimzelenih sorti cvetnog drena, kao i cvetnih pupoljaka kod listopadnih vrsta. Ako je biljka posađena na vetrovitom mestu, postavljanje privremene zaštite od vetra može biti od velike koristi. To se može uraditi postavljanjem paravana od agrotekstila ili jutane tkanine sa strane sa koje najčešće duvaju vetrovi. Ova barijera će smanjiti snagu vetra i zaštititi biljku od isušivanja.

Posebna briga za biljke u saksijama

Cvetni dren uzgojen u saksijama zahteva posebnu pažnju tokom zime jer je njihov korenov sistem mnogo izloženiji hladnoći. Dok tlo u vrtu pruža značajnu izolaciju, zemlja u saksiji brzo promrzne, što može dovesti do smrzavanja i propadanja korena. Zbog toga, ostavljanje saksije na otvorenom bez ikakve zaštite tokom jakih zima obično nije preporučljivo, osim ako se ne radi o izuzetno velikim saksijama i otpornim sortama.

Najsigurniji metod prezimljavanja je premeštanje biljke na zaštićeno, hladno mesto. Idealni su negrejani prostori poput garaže, podruma, zastakljene terase ili hladnog staklenika, gde temperatura ostaje iznad nule, ali je dovoljno niska da biljka ostane u stanju mirovanja. Tokom boravka u zatvorenom, potrebno je povremeno, vrlo oskudno zaliti biljku, tek toliko da se supstrat ne isuši u potpunosti. Previše vlage u kombinaciji sa niskim temperaturama može dovesti do truljenja korena.

Ako premeštanje nije moguće, saksiju treba maksimalno izolovati. Jedna od metoda je „saksija u saksiji“, gde se postojeća saksija stavlja u znatno veću, a prostor između se ispunjava izolacionim materijalom poput slame, lišća, stiropora ili borove kore. Takođe je važno podići saksiju od hladnog betona ili pločica postavljanjem na drvene letvice ili „nožice“ kako bi se sprečilo smrzavanje odozdo. Omotavanje same saksije sa nekoliko slojeva folije sa mehurićima ili jutanom tkaninom takođe pruža dobru zaštitu.

Pre unošenja u zatvoren prostor ili pre primene zaštite, važno je pregledati biljku i ukloniti sve suve ili oštećene delove. Takođe, proverite da li na biljci ili u supstratu ima štetočina kako ih ne biste uneli unutra. U rano proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, biljku treba postepeno privikavati na spoljašnje uslove. Iznesi je napolje na nekoliko sati tokom dana, postepeno povećavajući vreme boravka napolju tokom jedne do dve nedelje pre nego što je vratiš na stalno mesto.

_{📷 Flickr / Szerző: David Illig / Licence: CC BY-NC-SA 2.0}