Svetlosni zahtevi jednobojne jele

Jednobojna jela najlepšu boju, gustinu i pravilnu formu razvija na položaju sa obiljem sunčeve svetlosti. Može podneti delimičnu senku, naročito dok je mlada, ali dugotrajni nedostatak svetlosti postepeno menja izgled krošnje. Grane se izdužuju, unutrašnjost se proređuje, a donji spratovi mogu početi da odumiru. Pravilan izbor osvetljenja zato utiče i na dekorativnost i na dugoročnu otpornost stabla.

Na otvorenom položaju drvo stvara snažan centralni vrh i ravnomerno raspoređene bočne grane. Iglice dobijaju izraženiju sivkastu ili plavičastu nijansu, posebno kod selekcionisanih sorti. Sunce takođe pomaže da se rosa i kiša brže osuše sa površine krošnje. Kraće zadržavanje vlage smanjuje uslove za razvoj pojedinih gljivičnih bolesti.

Puno sunce ne znači da biljka može bez vode tokom letnjih vrućina. Mlade sadnice na južnim i zapadnim ekspozicijama mogu biti izložene jakom zagrevanju zemljišta. Malč i dubinsko zalivanje pomažu da koren ostane u stabilnijim uslovima. Na veoma toplim gradskim položajima korisno je obezbediti blagu popodnevnu zaštitu tokom prve sezone.

Jednobojna jela bolje podnosi sunčane i toplije položaje od mnogih drugih vrsta jela. Ipak, kombinacija suve zemlje, reflektovane toplote i vetra može izazvati ožegotine i isušivanje. Posebno su rizična mesta uz južne zidove, velike betonske površine i tamne ograde. U takvom mikrookruženju potrebno je povećati rastojanje i zaštititi korenovu zonu.

Rast u polusenci

Blaga polusenka može biti pogodna za mlade sadnice tokom prvih godina nakon sadnje. Jutarnje sunce i zaštita od najjačeg popodnevnog zračenja smanjuju gubitak vode. Takav položaj je koristan u krajevima sa izrazito toplim i suvim letima. Ipak, biljka bi trebalo da dobija nekoliko sati direktne svetlosti svakog dana.

Umerena senka velikih listopadnih stabala može stvoriti povoljniju mikroklimu leti. Problem nastaje kada koren susednog drveća snažno konkuriše za vodu i hraniva. Iako je vazduh hladniji, zemljište može biti veoma suvo. Zato se vlažnost proverava nezavisno od vizuelnog utiska senovitog mesta.

U dubokoj senci godišnji prirast postaje slabiji, a razmak između grana veći. Krošnja se naginje prema izvoru svetlosti i gubi pravilnu simetriju. Donje grane prve ostaju bez dovoljno svetlosti i postepeno odbacuju iglice. Jednom ogoljeni delovi starog četinarskog drveta teško se ponovo popunjavaju.

Kada se mlada jela sadi između postojećih stabala, treba proceniti buduće promene osvetljenja. Krošnje susednih biljaka će se širiti i svake godine smanjivati količinu dostupnog svetla. Privremeno povoljan položaj može za deset godina postati potpuno zasenjen. Dugoročno planiranje je važnije od trenutnog izgleda vrta.

Prilagođavanje svetlosti tokom godine

Zimsko sunce može biti štetno kada su iglice aktivno zagrejane, a koren se nalazi u smrznutoj zemlji. Voda isparava preko krošnje, ali ne može biti nadoknađena iz podloge. Oštećenja se najčešće javljaju na južnoj i jugozapadnoj strani. Mlade biljke mogu se privremeno zaštititi propusnom mrežom.

Prolećno sunce postaje naglo intenzivnije, naročito nakon vedrih i hladnih noći. Sadnice koje su tokom zime bile pod zaštitom treba postepeno izlagati punoj svetlosti. Naglo uklanjanje platna tokom sunčanog dana može izazvati stres. Zaštita se skida po oblačnom vremenu ili u nekoliko faza.

Biljke gajene u rasadniku pod mrežom ne treba odmah presaditi na potpuno otvoren položaj usred leta. Potrebno je kratko privikavanje na jaču svetlost i veće isparavanje. Sadnja u proleće ili ranu jesen smanjuje rizik od ožegotina. Tokom prvog leta posebna pažnja posvećuje se vodi u korenovoj grudi.

Promena okoline odraslog stabla takođe može uticati na njegovu reakciju na svetlost. Uklanjanje susednog drveta iznenada izlaže ranije zasenjene grane jakom suncu. Takve iglice mogu privremeno požuteti ili se osušiti. Očuvanje ravnomerne vlažnosti pomaže stablu da se postepeno prilagodi novim uslovima.