Sadnja i razmnožavanje jednobojne jele

Uspešna sadnja jednobojne jele počinje mnogo pre nego što se sadnica izvadi iz saksije ili zaštitne mreže. Potrebno je proceniti prostor, kvalitet zemljišta, osvetljenost i mogućnost redovnog zalivanja tokom prvih godina. Dobro posađena biljka brzo stvara nove korenove i lakše podnosi kasnije sušne, hladne ili vetrovite periode. Greške u dubini sadnje, drenaži i rukovanju korenovom grudom mogu godinama usporavati rast ili dovesti do postepenog propadanja drveta.

Za sadnju treba birati zdravu sadnicu sa pravilno razvijenim vrhom, ravnomerno raspoređenim granama i prirodnom bojom iglica. Korenova gruda mora biti kompaktna, dovoljno vlažna i bez neprijatnog mirisa koji bi ukazivao na truljenje. Sadnice iz kontejnera ne bi trebalo da imaju gusto spiralno uvijene korenove oko unutrašnjeg zida posude. Ako su korenovi blago kružno raspoređeni, pre sadnje se pažljivo razdvajaju i usmeravaju ka spolja.

Veličinu sadnice treba uskladiti sa mogućnostima održavanja i kvalitetom položaja. Manje biljke se često brže prilagođavaju i stvaraju stabilniji korenov sistem od veoma velikih, dugo gajenih primeraka. Velike sadnice odmah daju snažan vizuelni efekat, ali zahtevaju precizniji transport, sadnju i učvršćivanje. Nepravilno pomeranje može rastresti korenovu grudu i prekinuti fine upijajuće korenove.

Jednobojna jela se najčešće sadi kao soliterno drvo ili u prostranim grupama. Razmak mora omogućiti da se krošnja u odraslom dobu razvija bez stalnog dodirivanja sa susednim stablima. Treba izbegavati mesta direktno ispod vazdušnih vodova ili uz uske prolaze. Planiranje konačnih dimenzija sprečava kasnije radikalno orezivanje koje narušava prirodnu formu biljke.

Priprema mesta i pravilna sadnja

Najpovoljniji termini za sadnju su rano proleće i jesen, kada zemljište nije smrznuto niti previše natopljeno. Jesenja sadnja je pogodna na položajima sa blagim zimama i dobro dreniranom podlogom. U hladnijim predelima prolećna sadnja daje biljci više vremena da se ukoreni pre zime. Kontejnerske sadnice mogu se saditi i tokom vegetacije, ali tada zahtevaju pažljivije zalivanje.

Sadna jama treba da bude šira od korenove grude, ali ne mora biti preterano duboka. Širina omogućava korenovima da lakše prodru u rastresitu okolnu zemlju. Dno jame ne treba duboko prekopavati ako bi se sadnica kasnije slegla ispod pravilnog nivoa. Korenov vrat mora ostati u ravni sa okolnim zemljištem ili neznatno iznad njega.

Zemlja iz jame može se poboljšati zrelim kompostom, naročito ako je siromašna ili vrlo peskovita. U teškom glinovitom zemljištu važnije je poboljšati širu zonu nego napraviti mali džep laganog supstrata. Jama ispunjena rastresitom zemljom unutar nepropusne gline može se ponašati kao posuda u kojoj se skuplja voda. Drenaža se rešava izborom položaja, oblikovanjem blagog uzvišenja i obradom šire površine.

Korenova gruda se postavlja pažljivo, bez podizanja biljke za stablo ili grane. Nakon pozicioniranja jama se postepeno puni zemljom, koja se blago pritiska kako bi se uklonili veći vazdušni džepovi. Snažno gaženje nije poželjno, jer sabija zemljište i smanjuje količinu vazduha oko korena. Po završetku se formira širok zalivni prsten i zemljište se obilno natopi.

Nega nakon sadnje

Prve nedelje nakon sadnje određuju brzinu povezivanja korenove grude sa okolnim zemljištem. Vlažnost treba održavati ravnomernom, bez dugotrajnog zadržavanja vode. Korenova gruda se često suši brže od okolne zemlje, pa proveru treba obavljati neposredno uz nju. Površinski izgled zemljišta nije uvek pouzdan pokazatelj stanja u dubljoj zoni.

Sloj organskog malča pomaže u smanjenju isparavanja i ograničava rast korova. Malč se raspoređuje u širokom krugu, ali se ne prislanja uz deblo. Predebeo sloj može smanjiti prodiranje vazduha i zadržavati višak vlage. Materijal se dopunjava kada se razgradi, obično jednom godišnje ili svake druge godine.

Kolac je potreban samo kada sadnica nije stabilna ili se nalazi na veoma vetrovitom položaju. Previše čvrsto vezivanje sprečava prirodno jačanje stabla i može oštetiti koru. Vezivo se redovno proverava kako ne bi useklo deblo tokom debljanja. Oslonac se uklanja čim koren dovoljno učvrsti biljku.

Prihrana odmah nakon sadnje najčešće nije potrebna, posebno ako je zemljište već poboljšano kompostom. Visoke doze mineralnog đubriva mogu oštetiti mlade korenove i podstaći nadzemni rast pre ukorenjavanja. Prve sezone važniji su voda, stabilnost i zaštita korenove zone. Blaga prihrana može se razmotriti narednog proleća ako biljka pokazuje slab prirast i nema drugih problema.

Razmnožavanje semenom

Jednobojna jela se u prirodi razmnožava semenom koje sazreva u uspravnim šišarkama. Šišarke se raspadaju na stablu, pa se seme mora sakupljati pre potpunog osipanja. Zrelo seme ima razvijeno krilce i treba ga očistiti od ostataka ljuski. Kvalitet zavisi od starosti stabla, vremena sakupljanja i uslova čuvanja.

Sveže seme obično zahteva period hladne i vlažne stratifikacije. Seme se pomeša sa blago vlažnim peskom ili sterilnim supstratom i čuva nekoliko nedelja na niskoj temperaturi iznad tačke smrzavanja. Cilj je da se prekine mirovanje i ujednači klijanje. Supstrat tokom stratifikacije ne sme biti natopljen, jer se povećava rizik od plesni i propadanja semena.

Setva se obavlja u propustan, čist supstrat koji može zadržati umerenu količinu vlage. Seme se prekriva tankim slojem zemlje, jer preduboka setva otežava nicanje. Posude se drže na svetlom mestu bez jakog podnevnog sunca. Vlažnost se održava finim zalivanjem kako se seme ne bi ispralo ili pomerilo.

Mlade biljke rastu sporo i osetljive su na sušu, poleganje i prekomernu vlagu. Dobra cirkulacija vazduha smanjuje opasnost od gljivičnih bolesti u rasadu. Sadnice se presađuju tek kada razviju dovoljno snažan korenov sistem za samostalni rast. Biljke dobijene iz semena mogu se razlikovati po boji iglica, brzini rasta i obliku krošnje.

Vegetativno razmnožavanje i kalemljenje

Odabrane ukrasne sorte jednobojne jele ne razmnožavaju se pouzdano semenom, jer potomstvo ne zadržava uvek osobine matične biljke. Za očuvanje boje iglica, patuljastog rasta ili specifičnog oblika koristi se kalemljenje. Ovaj postupak zahteva iskustvo, odgovarajuću podlogu i kontrolisane uslove. Najčešće se sprovodi u specijalizovanim rasadnicima.

Podloga mora biti zdrava, kompatibilna i dovoljno snažna da prihvati plemku. Rezovi na podlozi i plemci moraju se precizno poklopiti kako bi kambijalna tkiva ostvarila kontakt. Mesto kalemljenja se učvršćuje trakom i štiti od isušivanja. Temperatura, vlažnost i higijena imaju presudan uticaj na srastanje.

Razmnožavanje reznicama kod jela je znatno teže nego kod mnogih drugih četinarskih vrsta. Reznice se sporo ukorenjavaju, procenat uspeha može biti nizak, a mlade biljke ponekad razvijaju nepravilnu formu. Upotreba hormona za ožiljavanje, podnog grejanja i magljenja može poboljšati rezultate. Ipak, ovaj način se uglavnom koristi u profesionalnoj proizvodnji i eksperimentalnom radu.

Za kućnog baštovana najpraktičnije je kupiti kvalitetnu sadnicu poznatog porekla. Razmnožavanje semenom može biti zanimljivo kada nije neophodno očuvati osobine određene sorte. Kalemljeni primerci su pogodniji kada se traži tačno definisana boja, visina ili oblik. Bez obzira na način dobijanja, mlade biljke zahtevaju postepeno privikavanje na spoljne uslove i pažljivu negu korena.