Prezimljavanje čokoladnog kosmosa bez gubitka biljke

Čokoladni kosmos u područjima sa hladnim zimama ne treba posmatrati kao potpuno otpornu baštensku trajnicu. Njegovi podzemni delovi mogu preživeti samo ako su zaštićeni od mraza i prekomerne vlage. Uspešno prezimljavanje zavisi od pravovremenog vađenja, sušenja, skladištenja i postepenog vraćanja u rast. Kada se ovaj proces sprovede pažljivo, ista biljka može iz godine u godinu donositi tamne mirisne cvetove.

Kada započeti pripremu za zimu

Priprema za prezimljavanje počinje već krajem leta i početkom jeseni. Tada se postepeno smanjuje prihrana kako bi biljka usporila bujni rast. Prekasna i jaka prihrana može podstaći mekane izdanke koji neće dobro podneti hladnoću. Biljci treba dozvoliti da prirodno pređe u mirniju fazu.

Zalivanje se takođe postepeno smanjuje kako temperature opadaju. Hladna i mokra zemlja predstavlja najveću opasnost za podzemne delove. Ako se biljka nalazi u saksiji, treba paziti da posuda ne stoji na mestu gde se skuplja kiša. Višak vlage u jesen često napravi više štete nego sam pad temperature.

Prvi slabi mrazevi mogu oštetiti nadzemni deo biljke. To ne znači odmah da je biljka potpuno izgubljena, ali je signal da treba reagovati. Pre jačih mrazeva podzemne delove treba zaštititi ili premestiti u siguran prostor. U hladnim krajevima ne treba čekati da zemlja duboko promrzne.

Kod biljaka u leji najbolje je pratiti vremensku prognozu. Kada se najave stabilne niske noćne temperature, vreme je za vađenje. Ako se biljka gaji u posudi, ceo proces je jednostavniji jer se saksija može premestiti. Ipak, i tada treba proveriti stanje supstrata i smanjiti vlagu.

Vađenje i priprema podzemnih delova

Biljku treba vaditi pažljivo, kako se ne bi oštetili gomoljasti delovi. Najbolje je koristiti vile ili usku lopatu i početi dalje od osnove biljke. Zemlja se lagano podiže, a koren se oslobađa bez grubog povlačenja. Oštećena mesta mogu postati ulaz za trulež tokom skladištenja.

Nadzemni deo se skraćuje kada izgubi dekorativnu vrednost. Ne treba ostavljati dugu masu stabljika, jer zadržava vlagu i otežava skladištenje. Kratki ostaci stabljike pomažu da se vidi položaj biljke, ali ne opterećuju gomolj. Alat za rezanje treba biti čist i oštar.

Nakon vađenja potrebno je ukloniti višak zemlje. To se radi nežno, bez pranja ako nije neophodno. Previše vode u ovoj fazi produžava sušenje i povećava rizik od razvoja plesni. Ako je zemlja jako mokra, biljku treba ostaviti na suvom i provetrenom mestu da se prosuši.

Pregled podzemnih delova je obavezan pre skladištenja. Mekani, tamni ili neprijatno mirisni delovi treba odstraniti. Zdravi delovi su čvrsti i bez znakova raspadanja. Samo takav materijal ima dobre šanse da prezimi bez gubitaka.

Uslovi skladištenja tokom zime

Čokoladni kosmos tokom zime treba čuvati na hladnom mestu bez mraza. Idealna je suva, tamnija i provetrena prostorija u kojoj temperatura ostaje stabilna. Previše toplote može pokrenuti prerano kretanje izdanaka. Previše hladnoće može oštetiti tkivo i uništiti biljku.

Podzemni delovi se mogu čuvati u suvom tresetu, piljevini, pesku ili gotovo suvom supstratu. Materijal treba da spreči potpuno isušivanje, ali ne sme biti mokar. Ravnoteža je važna, jer i truljenje i preterano isušivanje mogu dovesti do propadanja. Povremena kontrola tokom zime pomaže da se problem uoči na vreme.

Ako se biljka prezimljava u saksiji, zalivanje se svodi na minimum. Supstrat treba ostati gotovo suv, ali ne potpuno prašnjav mesecima. Dovoljno je povremeno proveriti da li se koren previše smežurao. Ako je potrebno, dodaje se vrlo malo vode uz ivicu posude.

Tokom skladištenja treba izbegavati zatvorene plastične kese bez provetravanja. U njima se lako stvara kondenzacija, koja podstiče plesni. Bolje su papirne kese, kartonske kutije ili otvorene posude sa suvim materijalom. Važno je da vazduh može blago cirkulisati oko biljke.

Prolećno buđenje i povratak u vrt

U proleće se prezimljeni čokoladni kosmos ne vraća odmah u hladnu zemlju. Treba sačekati da prođe opasnost od mraza i da se zemljište zagreje. Prerano sađenje često usporava buđenje i povećava rizik od truleži. Strpljiv početak daje zdraviji rast.

Pre sadnje podzemne delove treba ponovo pregledati. Ako postoje suvi ili oštećeni delovi, uklanjaju se čistim alatom. Zdravi delovi se sade u svež, propusan supstrat i zalivaju vrlo umereno. Dok se ne pojavi aktivan rast, višak vode je posebno opasan.

Biljke koje su prezimile u posudi treba postepeno izlagati svetlosti. Ako su bile u tamnijem prostoru, naglo jako sunce može oštetiti mlade izdanke. Prvih dana treba ih držati na svetlom, ali zaštićenom mestu. Nakon prilagođavanja mogu se premestiti na stalni sunčani položaj.

Kada biljka počne da raste, uvodi se lagana prihrana. Ne treba odmah koristiti jake doze đubriva, jer koren tek obnavlja aktivnost. Prvo je važan stabilan rast, a zatim formiranje pupoljaka. Dobro prezimljena biljka obično brzo nadoknadi početnu sporost i tokom leta ponovo obilno cveta.