Prezimljavanje grčke sase u vrtu i posudama

Grčka sasa je dobro prilagođena hladnijem delu godine, ali uspešno prezimljavanje zavisi od toga da krtole ne stoje u mokrom i zbijenom zemljištu. Hladnoća sama po sebi najčešće nije najveći problem, već kombinacija mraza, stajaće vode i loše drenaže. Kada je posađena na odgovarajućem mestu, biljka prezimljava mirno i u proleće se brzo aktivira. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim zasadima i biljkama u posudama.

Prirodni ciklus mirovanja

Grčka sasa tokom leta gubi nadzemni deo i miruje u zemlji. Taj period mirovanja nastavlja se kroz jesen i zimu, dok se uslovi ne promene. Krtole u zemlji čuvaju rezerve i čekaju povoljan trenutak za novi rast. Zbog toga ne treba očekivati vidljive znake života tokom većeg dela godine.

Jesenja vlaga pomaže početak ukorenjavanja kod novoposađenih krtola. Iako se izdanci ne vide, pod zemljom se odvijaju važni procesi. Ako se krtole dobro ukorene pre zime, prolećno nicanje je sigurnije. Suviše kasna sadnja može smanjiti uspeh, naročito u područjima sa ranim mrazevima.

Tokom zime biljka ne traži aktivnu negu u klasičnom smislu. Ne treba je zalivati ako je posađena u vrtu i ako ima prirodnih padavina. Najvažnije je da voda ne ostaje dugo na površini. Mesta gde se stvaraju bare nisu pogodna za dugoročno prezimljavanje.

U proleće se izdanci mogu pojaviti vrlo rano. Ponekad niču dok još postoje hladne noći i povremeni mrazevi. To je normalno i biljka je uglavnom sposobna da podnese takve oscilacije. Veći problem nastaje ako su izdanci izloženi ledenom vetru na potpuno otvorenom položaju.

Zaštita zasada u vrtu

U vrtu se zaštita najčešće svodi na tanak sloj organskog malča. Lisnjača, usitnjeno suvo lišće ili zreo kompost mogu ublažiti temperaturne promene. Sloj treba biti lagan i rastresit, ne debeo i zbijen. Mladi izdanci u proleće moraju lako da probiju površinu.

Kod novih zasada malč je posebno koristan. Krtole koje još nisu duboko ukorenjene osetljivije su na isušivanje i izmrzavanje površinskog sloja. Lagana zaštita pomaže im da zimu prebrode stabilnije. Ipak, previše vlažan malč može biti štetan ako zadržava vodu.

Na mestima sa oštrim zimskim vetrom može pomoći zaklon od niskog žbunja ili ivice leje. Grčka sasa ne mora biti potpuno pokrivena, ali joj prija mirnija mikroklima. U prirodnim zasadima takvu zaštitu obično pružaju opalo lišće i okolne biljke. Zato se ne preporučuje potpuno ogoliti površinu u kasnu jesen.

Ako se očekuju ekstremni mrazevi bez snežnog pokrivača, može se dodati privremeni zaštitni sloj. On se uklanja ili razrahljuje čim vreme omekša. Dugotrajno zadržavanje debelog pokrivača u proleće može usporiti nicanje. Cilj zaštite je ublažavanje stresa, a ne zatvaranje biljke.

Prezimljavanje u posudama

Biljke u posudama izloženije su hladnoći nego one u zemlji. Zidovi posude se brže hlade, a supstrat se brže smrzava. Zato saksije treba smestiti na zaklonjeno mesto, uz zid, ispod nadstrešnice ili u hladan svetao prostor. Topla soba nije dobra, jer remeti prirodan zimski ciklus.

Najveći rizik u posudama jeste višak vode. Kiša može natopiti supstrat, a hladnoća zatim dodatno oštetiti krtole. Posude moraju imati odličnu drenažu i ne smeju stajati u podmetačima punim vode. Ako je zima veoma kišna, korisno je skloniti ih od direktnih padavina.

Supstrat tokom zime ne treba potpuno presušiti, ali ne sme biti mokar. Povremena provera je dovoljna. Ako je zemlja blago vlažna, zalivanje nije potrebno. Ako se posuda nalazi pod krovom i supstrat se potpuno osuši, može se dodati mala količina vode tokom blažeg dana.

U proleće se posude postepeno iznose na svetlije mesto. Nagla promena iz zaklona na jako sunce može skratiti cvetanje. Najbolje je obezbediti jutarnje sunce ili svetlu polusenku. Nakon cvetanja nastavlja se ista nega kao u vrtu, uz postepeno smanjenje zalivanja kada listovi požute.

Prolećna provera i obnova zasada

Kada se sneg otopi i zemljište počne da se zagreva, treba pažljivo pregledati zasad. Ako se na površini zadržava voda, potrebno je napraviti plitke kanale za oticanje. Ne treba kopati duboko, jer se izdanci mogu nalaziti neposredno ispod površine. Svaka intervencija mora biti blaga i promišljena.

Ako pojedine biljke ne niknu, uzrok može biti truljenje, isušivanje ili oštećenje od glodara. Prazna mesta najbolje je popuniti novim krtolama naredne jeseni. Nije neobično da mlad zasad prve godine bude neujednačen. Vremenom se, uz dobre uslove, površina prirodno popunjava.

Posle zime ne treba žuriti sa jakom prihranom. Dovoljan je tanak sloj komposta oko biljaka, bez zatrpavanja izdanaka. Biljka tada dobija blagu podršku u fazi aktivnog rasta. Previše hraniva rano u sezoni može izazvati mekan rast koji je osetljiviji na hladnoću.

Uspešno prezimljavanje prepoznaje se po snažnim, zdravim listovima i ujednačenim pupoljcima. Ako su biljke sitne, ali zdrave, često im treba samo vreme da se ustale. Grčka sasa je dugoročna biljka i ne treba je procenjivati samo po jednoj sezoni. Stabilan položaj i dobra drenaža najvažniji su saveznici njenog zimskog opstanka.