Sadnja i razmnožavanje nerine za zdrave lukovice

Sadnja nerine zahteva više pažnje prema drenaži i položaju nego prema dubini same rupe. Ova lukovičasta biljka najbolje se razvija kada joj koren ima vazduh, a lukovica nije stalno okružena vlagom. Razmnožavanje se najčešće obavlja odvajanjem mladih lukovica, jer je to najpouzdaniji i najbrži način. Kada se poštuje prirodan ritam biljke, novi zasadi se lako primaju i postepeno jačaju.

Izbor mesta i priprema zemljišta

Mesto za sadnju treba biti sunčano, toplo i zaštićeno od jakog vetra. Nerina ne voli hladne, vlažne uglove bašte. Povišene leje i blage padine često daju bolje rezultate od ravnih i zbijenih površina. Na takvim mestima voda se ne zadržava dugo oko lukovica.

Zemljište se pre sadnje mora dobro usitniti. Ako je zemlja glinovita, treba dodati grublji pesak, perlit ili sitan šljunak. Time se poboljšava oticanje vode i smanjuje zbijanje. Lukovice u teškoj zemlji često razvijaju slab koren i lako propadaju.

Kompost je koristan, ali samo u umerenoj količini. Previše bogata zemlja može podstaći lišće na račun cvetanja. Nerina najbolje reaguje na uravnoteženu podlogu koja nije ni siromašna ni preteška. Struktura zemljišta važnija je od njegove jake hranljivosti.

Pre sadnje treba ukloniti korov i ostatke starih korenova. Korovi oduzimaju vlagu i hraniva mladim lukovicama. Takođe mogu zadržavati vlagu pri površini zemlje. Čista sadna površina olakšava ukorenjavanje i kasnije održavanje.

Pravilna sadnja lukovica

Lukovice se sade plitko u odnosu na mnoge druge lukovičaste vrste. Gornji deo lukovice može ostati veoma blizu površine zemlje. U toplijim i suvim područjima može se prekriti tankim slojem supstrata. U vlažnijim krajevima preduboka sadnja je česta greška.

Razmak između lukovica treba omogućiti širenje biljke. U ukrasnim grupama obično je bolje saditi nekoliko lukovica zajedno, ali ne pretesno. Svaka lukovica treba imati prostora za koren i bočne izdanke. Pregusta sadnja kasnije otežava negu i smanjuje provetravanje.

Posle sadnje zemlju treba blago pritisnuti, ali ne sabiti. Cilj je da lukovica ima kontakt sa supstratom, a da zemlja ostane prozračna. Prvo zalivanje treba biti umereno. Ako je zemlja već vlažna, dodatna voda nije potrebna.

U saksijama se koristi posuda koja nije prevelika. Nerina često bolje cveta kada je blago stešnjena. Ipak, posuda mora imati dovoljno dubine za koren. Drenažni otvori su obavezni i ne smeju biti zapušeni.

Razmnožavanje odvajanjem mladih lukovica

Najpouzdaniji način razmnožavanja je odvajanje bočnih lukovica. One se stvaraju uz matičnu lukovicu tokom više sezona. Odvajaju se tek kada su dovoljno razvijene i imaju sopstvene korenove. Premale lukovice je bolje ostaviti da još ojačaju.

Deoba se obavlja u periodu mirovanja. Tada je stres za biljku najmanji. Lukovice se vade pažljivo, bez grubog kidanja korena. Oštećena mesta treba ostaviti da se kratko prosuše pre ponovne sadnje.

Mlade lukovice ne moraju cvetati prve godine. Njihov prvi zadatak je da razviju dobar koren i povećaju masu. Zbog toga ih treba negovati strpljivo i bez preterane prihrane. Kada ojačaju, cvetanje postaje redovnije.

Alat i ruke treba održavati čistim tokom deobe. Prljav alat može preneti gljivične bolesti ili bakterije. Mekane, trule ili neprijatno mirisne lukovice ne treba saditi. Samo zdrave i čvrste lukovice daju kvalitetan zasad.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Razmnožavanje semenom je moguće, ali traje znatno duže. Biljke iz semena obično kasno stižu do cvetanja. Ovaj način je zanimljiv kolekcionarima i strpljivim uzgajivačima. Za praktičnu baštensku proizvodnju češće se koristi deoba.

Seme treba sejati sveže, jer klijavost vremenom opada. Supstrat mora biti lagan, čist i stalno blago vlažan. Previše vode može izazvati propadanje mladih biljaka. Posude treba držati na svetlom mestu bez jakog direktnog sunca.

Mlade biljke se ne presađuju prerano. Sitne lukovice su osetljive i lako se oštećuju. Najbolje je sačekati da dovoljno ojačaju i formiraju stabilan koren. Svako presađivanje treba obaviti pažljivo, sa što manje remećenja.

Biljke dobijene iz semena mogu pokazati male razlike u boji i snazi rasta. To može biti prednost ako se želi raznolikost u kolekciji. Ipak, za ujednačen izgled zasada bolji je vegetativni način razmnožavanja. Deoba čuva osobine matične biljke i daje predvidljiv rezultat.