Sadnja i razmnožavanje zvezdastog jasmina u vrtu i posudama

Zvezdasti jasmin se uspešno sadi u bašti, na terasi i u velikim ukrasnim posudama, ali početni uslovi snažno određuju njegov kasniji razvoj. Kada se pravilno posadi, biljka brže formira snažan koren, bolje podnosi sušu i lakše ulazi u period cvetanja. Razmnožavanje je moguće reznicama, položenicama i ređe semenom, ali se u praksi najčešće koriste vegetativne metode. Pažljiv izbor sadnice, supstrata i mesta smanjuje rizik od kasnijih problema.

Priprema mesta za sadnju

Pre sadnje treba proceniti koliko prostora biljka ima za rast. Zvezdasti jasmin nije agresivna penjačica kao neke brzorastuće vrste, ali vremenom može razviti dugu i gustu masu izdanaka. Potpora mora biti postavljena pre ili odmah pri sadnji, jer se kasnije koren i izdanci teže pomeraju bez oštećenja. Zid, rešetka, pergola ili jaka žičana konstrukcija mogu biti odlična osnova za oblikovanje.

Zemljište treba duboko obraditi i očistiti od korova. Ako je zemlja teška i slabo propusna, potrebno je umešati kompost, pesak ili drugi materijal koji poboljšava drenažu. Ako je zemlja siromašna, dodaje se zreo kompost koji obezbeđuje stabilan početak rasta. Svež stajnjak nije dobar izbor neposredno uz koren, jer može biti prejak i izazvati oštećenja.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, a ne samo duboka. Širina pomaže mladim korenovima da lakše prodru u okolno zemljište. Dno jame ne treba ostaviti kao zbijenu ploču, već ga treba rastresti. Na taj način voda lakše otiče, a koren dobija bolji kontakt sa zemljom.

Kod sadnje u posudu treba izabrati dovoljno veliku saksiju sa otvorima za odvod vode. Manja posuda brzo ograničava koren i zahteva mnogo češće zalivanje. Stabilna posuda je naročito važna ako biljka raste uz visoku potporu. Supstrat mora biti hranljiv, rastresit i dugotrajno stabilan, jer će biljka u njemu provesti više sezona.

Pravilan postupak sadnje

Sadnicu pre sadnje treba dobro pregledati. Listovi treba da budu zdravi, bez lepljivih naslaga, pega, paučinastih tragova ili osušenih vrhova. Korenova bala ne sme biti potpuno trula, zbijena i neprobojna. Ako su korenovi jako kružno obavijeni oko bale, mogu se pažljivo razrahliti pre sadnje.

Biljka se sadi na približno istu dubinu na kojoj je rasla u prethodnoj posudi. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove izdanaka i izazvati propadanje. Preplitka sadnja izlaže koren isušivanju i temperaturnim oscilacijama. Posle postavljanja biljke, zemlja se pažljivo sabija rukama kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi.

Prvo zalivanje posle sadnje treba da bude obilno, ali kontrolisano. Voda pomaže da se zemlja sleže oko korena i uspostavlja bolji kontakt sa supstratom. Nakon toga se zalivanje prilagođava vremenu i vlažnosti zemlje, jer tek posađena biljka ne sme ostati ni suva ni preplavljena. U prvim nedeljama najvažnija je ravnomerna vlažnost.

Izdanke treba odmah blago usmeriti prema potpori. Ne treba ih nasilno savijati, jer mladi izdanci mogu pući pri osnovi. Mekane trake, rafija ili elastične vezice bolji su izbor od tanke žice. Vezivanje treba redovno proveravati, jer biljka brzo raste u toplom delu godine.

Razmnožavanje reznicama

Razmnožavanje poluzrelim reznicama najčešći je način dobijanja novih biljaka. Reznice se obično uzimaju tokom leta, kada izdanci više nisu potpuno zeleni, ali još nisu tvrdi i odrveneli. Najbolje su zdrave bočne grančice bez cvetova, dužine desetak centimetara. Donji listovi se uklanjaju kako bi deo reznice mogao biti postavljen u supstrat.

Supstrat za ukorenjavanje treba da bude lagan, sterilan i propustan. Mešavina perlita, peska i tresetnog ili kokosovog vlakna može dobro zadržati vlagu bez gušenja reznice. Reznice se postavljaju u vlažan supstrat i drže na svetlom mestu bez direktnog jakog sunca. Visoka vlažnost vazduha pomaže ukorenjavanju, ali se mora obezbediti i povremeno provetravanje.

Hormonski prah za ukorenjavanje može povećati procenat uspeha, naročito kod sporijih ili osetljivijih reznica. Nije neophodan, ali može pomoći da koren bude snažniji i ravnomerniji. Reznice ne treba stalno vaditi iz supstrata radi provere, jer se mladi koren lako kida. Bolji znak uspeha je pojava novog rasta i otpor pri vrlo blagom povlačenju.

Mlade biljke se presađuju tek kada imaju dovoljno razvijen koren. Prebrzo presađivanje može usporiti rast i izazvati venuće. U početku ih treba držati u manjim posudama, jer prevelika količina vlažnog supstrata oko slabog korena povećava rizik od truljenja. Postepeno navikavanje na jaču svetlost važno je za čvrst i zdrav razvoj.

Razmnožavanje položenicama i nega mladih biljaka

Položenice su jednostavan i pouzdan način razmnožavanja, posebno kod biljaka koje već imaju duge savitljive izdanke. Jedan zdrav izdanak se savije do zemlje ili do posebne posude sa supstratom. Deo izdanka koji dodiruje zemlju može se blago zaseći kako bi se podstaklo stvaranje korena. Taj deo se pričvrsti žicom ili kamenom i prekrije supstratom.

Prednost položenica je u tome što novi izdanak ostaje povezan sa matičnom biljkom dok ne formira sopstveni koren. Zbog toga je rizik od sušenja manji nego kod reznica. Supstrat oko položenice treba održavati ravnomerno vlažnim. Kada se pojavi novi rast i razvije koren, mlada biljka se može odvojiti.

Mlade biljke ne treba odmah izlagati ekstremnim uslovima. Prva sezona treba da bude usmerena na razvoj korena, a ne na intenzivno cvetanje. Ako se pojave cvetni pupoljci na vrlo maloj biljci, mogu se ukloniti kako bi energija otišla u rast. Stabilna svetlost, umereno zalivanje i lagana prihrana daju najbolje rezultate.

Razmnožene biljke treba pažljivo prezimiti, jer još nemaju snagu odraslih primeraka. U hladnijim krajevima mlade biljke je bolje držati u posudama i zaštititi od mraza. Tokom zime im je potrebno svetlo, sveže i ne previše toplo mesto. Kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, mogu se postepeno iznositi napolje i navikavati na spoljne uslove.